Мале новине

БРОЈ 30

УТОРАН 30 ЈАНУАРА 1890.

ГОДИНА III

ИЗЛАЗИ СЕАКИ ДАН

БРОЈ ЛО. П. Д

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ 8 годину 30 дииара Н» ао годинв 15 дш)3 рз Н» .ј меееца 9 дииара 1В РВТ1Т Јоташ Оглаов јевтино. во пстрвби к оа сликама.

ДНЕВПВ ЛИСТ 8А СВАКОГД Оретплата из унутр. гшаже се саио код пошта За Београд нема протплато — Диет с@ прОјфје ка број

П исма к рукоииси шаљу ск В ласиику „М алпх Н овина" Топличсн венвц 6р. 17., на герн,еи сврату. тИ7~џ Претплчта се прими код свиЈу псизта у Србијк ЦЕНЕ ОГЛАСИМД На првој итрана од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРКПССЛАНО отаје 50 пр. д. од иетит редг. Е1ЕШЕ 2Е1Ш5

За овакс оглашење пчађа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛДСИ ХЈО ИОГОДБИ

Да се не заборави. г. ммнистар војни још нкје одговор 10 на вашу оптужбу, да је ногазио закон о војеним набавкама прим.чњем од г. Ристе Поповића 2000 колица по иогодби нснод руке.

Три до четири разеосача потребна сууредништву „Малих Бовина." ОФИЦИРИ и РАДИКДЛИ (Наставак,) — Ама није ОФицирима нико зло мислио — уверавају нас стубовн радикалне владе. Погађати шта ко мисли — заметна је ствар, и то се нас овде мало тиче Видимо шта је ура/јено — и го је оно што је главно. А урађено је ружно. Нити су ОФИцнри, ни остали свет беза злена деца да не знају шта што значи и куда јото гађа. Кад се од свију редова у Србији из двајају једино < Фицрн и једино на њима хоће да се штеди онда би то и слепцима би >о ја сно шта значи. Кад је реч о минкстарским платама, онда једаа г. Гига има образа да рекне у сред скунштине: „Па, кад је радник добао и спреман (још да је рекао: „и нред&н као ово ја") онда минастарска плата вије велвка" Кад је реч о Бацеру, Пачу-у и другима, онда се то правда величином носла који та господа врше. Кад се учвни ногрешка е одувкмањем евжењерск х додатака, опда се нађе пут и начкн дасе то ноправи. Једном речи свему се нађе лека и помоћи, само се официрима никако не може помоћи. Оно сва су ради да им номогну, и г. војни министар, и г. г. намеснвцв, а богме рад је и г. Пашић, и г. Ђаја, и г. Таушановић — ако но чем не вер'. јете ето питајте г. Орешковвћа — сви су ради, али се ето не може! Ваља то штедити, зкате! Није то шала! нрограм се то крш«! А где би се и могло

више и боље уштедитк ако н н ка срп. оФицврима, који су ови од реда „богати Гаванн", Но болан! Пођеш нвз Теразије, па куд год ногледаш сае ОФицирски дв ри в палате. — Ччја лк је ова лепа бин»? — Пуковника А. — А ова красна трокатвица? — То је мајор В. — А који ли је овај кубет лвјч — То је потпуковник В... Јакако! Па то силно богаство ОФкцирско мора бости у очи н|родне људе. А после ногледаш: Најлеише имања — ОФицирска; ко слаже Фдп .еке дуката по банкама — ОФицари; ко знркти у сјајним интовима — офацири; ко расииа злато оберучке? — оф-гцирк. Е иа томе раскошлуку мора се једаом <тнти на гсрај; ово ]е већ и сувишне; ако ико „народна влада" не мож« то више очима гледата. Удри дакле по

додатцама!

И

узвик „удри"! би бурно

прихваћев; и оФицирскн додатца одлетеше. Збиља, штедљива господо, како вам то запе око баш за ОФвцирске плате и додатке? Шга то нађмоте код њих тако сјајно и препуно, да ту прво почињете одливатв? Какво сте им добро видли? На чему сте им то ноз видели? Грешници! Отидите у задру гу и друге н(>вчаве заноде, обиђкте приватве интережџије, завирите у ОФкцирске платне спвскове и касе где се за дуг задржава и одбија, па ћете видети к&кво је богаство срп. оФкцира, — Али они су раскошаи! довикују нам чак из Ниша. — Раскошни! Како! Ваљда седну па све шакама поједу онако у монети ону стотину две динара што их месечно приме! Где је тај раекошлук оФицврски? На улици, у чаршији, у каванама, у њинам домови ма,на јаваим забавама — ми тај раскошлук не видимо! Не видимо га ви у миразима њивих кћери, ни у госаодлуку њине породице, ве видимо г* нигде. Дакле, покажниге нам где је тај толико разглашенн раскошлук официр-

ски! Где је то бнснословно богатство њано? Ако ко од њих и има какву цркавицу, то су махом мирази женики. г Гако је у истин, коме је до истине стало. А баш кад би српски официри и били боље награђеии но други чиновници (што никако није) зар би то било какво чудо. Та тиме би се само задовољила једна пр.^вда. Јер најпосле за чије се здравље српски оф цир одриче једнога права које је и последњем бирову и иудару српском тако драго ? Зар је то мала ствар што официри стоје у друштву као једпа политички бесправна класа? И тсад је Официр изузетно од свију других чиновничких редова лишен толиких политичких права, а нодноси све грађанске дужности, право је ваљда да му се та жртва чим год и накнади, а та награда једино би могла бити материјална, новчана! Шта велите на ово? ТТТто нисте помислили и к себи и од себе? Били ви, госиодо,

пристали на такав иоложај

? И

да ли неће од тога положаја бе ж ти у будуће сне штојебоље, спремније, даровитије и осећа неке снаге у себи. А мислите ли да ће Србији и Српству бити добро, ако од ОФицирског реда направите установу од које ће беж?ти све што је боље, а улазити само олош, која не може да иађе „ухљебија" на другом месту ? Србија има своје војничке задаће, које долазе у први ред. Те огромне зацатке могу успешно ностизавати само снаге првог реда, а такве снаге треба привући српској војсци награ дом и положајем. Овако се ради у целом свету. Друкчије нити је икад било, нити ће икад бити. Да скуиимо. 1. Кад су од свију редова чиновничких издвојени само оФицири; 2. К*д је то учињено без икаква разлога, пошто официри нити су боље награђени, нити им је служба лакша, нити до службе лакше долазе, нити су

мање корисаи и потр чбни држави, нити су мања ревносни у својој служби; 3. Кад се укидање додатака не може правдати чак ни ште дњом, јер је уштеда мала и незнатна; 4 Кад се од ОФИцира закида а појединим љубимцима дотура и нење; 5. Кад се решење скупштинско ироираћа ириватним тумачењел! да је то нанлата за 1883. годину; 6. Кад се ОФИцирима посде одриче чак и најпримитивније право да се на ненравду пожале; 7. Кад се због простога по кушаја жалбе на врат на нас, и без указа ноћу одунима команда двојици врло угледних оФицира ; 8. Кад се најпосле ншусти једна нишка „Слобода" да једнако пуца Официрима прстом под нас, и да им безумно нодвикује: Ууш, ваше је да слушате! — кад се све то скуни, ониа — Руку на срие — поступак владин није ништа друго до ружна иартиска низма и још гора увреда. А сриски ОФицири нису то заслужили. И баш иарочито од радикала они то нису заслужили. Но о томо у идућем броју. (Наставвће се) БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ С годишњег збора „Грађанске Касина". У недељу, 28. ов. м. чланови „Грађанске каснне", као што смо већ јавили, вмала су годвшњи скуп ва .коме се, по(јед осталог дневног реда, који је утврђен самим стагутима љиховим, имао шабрати и нов одбор за ову годпну. Од чданова „Грађанске касине" ушли су у одбор за ову годпву ова г. г: Др- Владан Ђорђевић, мииистар у пенчији; Др. г Бока Јовановић, проФ. вел. школе; Милан Капетановић, иро®. вед. школе; Митћ Гаврпдоваћ секретар мин. пнострапих деда; Мидан Ст. Марковаћ, адвокат; Др. Марко Т. Леко, државни хемичар; Мита Кумануди, секретар мин. иностр. деда; Јоца Таднћ, трговац; Јеврем Новаковић, вачелник у иензији; Мидан Мидовановић адвокат; Др. Мил .н Јовановић, проФ. вој. академије; Павле Стевановић, секретао апелације. Сем тога на овоме је зб >ру донесена још одлука, да