Мале новине

Ходајући поред пттампарије. ови жаи дарми често застају, завирују преко плота, у онште загледају, ко долази, одлазм и пролази. Обојица носе за поврнутим рукавом на шињелу- парче хартије, и од времена на време ту но нешто занишу. Благодарни на оволнкој пажњи нолпцнјској, ми бисмо желели знатн само то, да ли је ова почасна гарда баш за нас установљена. И ако је то случај, да ли мп са своје стране учинимо што је потребно, па да на толику пажњу по.тшциску н ми нашом пажњом одговоримо. Ако надлежнпма није што с не руке, мн би их молили да нам ову малу загонетку одгонену.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Вампир. Из срезаП*. нншу нам ово : Овде код "нас неколико села живи у големом страху већ од десетак дана Десило се нешто необично, чему нн саме власти не могу да ухвате рачун и крај. Г.во те ствари: Пре три мссеиа умре у селу Ј1* стогодпшња баба (Јннђа, о којој су за жнвота сви говорилн да је вештнца. Тринајест дана поело њено смјгји неку чобанчад, кад су се доцне у вече враћали кући, спопадне нека напаст н поотима им стоку. Депа причају да је то била некаква женска ирилика, у дугом белом покрову, с унаљешш очима што сијају као жар, а тако псго с у наљеним устпма из којпх лиже нламен. Општинска власт трагала је на све стране, ади ништа не нађе. Пети дан иосле, тога некаква вам пирска прилика удари на кућу удовице Симке и покраде јој све женске ствари нз вајата. Симка се клела да је видла вамиира у белом иокрову. У се.лу се дигне граја да се повампирила јбаба (Јинђа. Свег јс толико викао, док најноеде не нагпа кмета тс с одборницима н готово целим сслом изађе до гробља. Имало се шта и видети. Баба Синђу нађу целу целцату, лежи потрбушке ; у јсдној руци држи прамен вуне, у другој једно клупче од покрађене Симкине пређе. Страх обузе цело село: сви су бнлп уверени да сс баба повамнирила и да она краде но селу. Свет повиче да се баба спали и кмет морадне пристати. Но за то дочује капетан и забрани. Бабу закопају нонова и поставе крај ње стражу. То је било ономад. Прошле ноћи нокраден је млекар једног до

маћина и однето му 2 чабра кајмака н 3 чабра снра. Стража, што чува бабнн гроб, нађенаје јутрос где спава сва као онијена, на гробу се познаје да је откопаван. Једва су их избудиди. Људи се чуде како тако да посие. У селу влада страх. ЈПта ће даље бити јавићу.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Манастир Житсшиелић у Хсрцеговини. Рускн званнчни лист „Правителвственми ЈЈЉ стинкђ " нишс о томманастнру ово : „Међу свима манастирима у ХеЈЈцеговиин, но старини и ноштовању код народа, на нрвом је месту манастир Житомислић, који је бдизу Мостара. Основао га је у иочетку XVI. нли још у ночетку XV. века војвода Храбрен Милорадовић, чија је нородица иорекдом Из Стоца у Херцеговшш. Потомцн Храбренови добиди су плрмство од аустријске царнце Марије Терезије, а за тим ее преселиди у ГусиЈу, где добнше грофовство . Једаи од иотомака ове славне породнце у Херцеговини ђенералмајор царске руске свнте, гроФ Г. А. Милорадовић, ноходио је годиие 1883 манастир Жнтомислић, који подигоше његови нретци, н живо се заиитересовао исторнјом и судбом манастира. Пастојник манастира био је тада архимандрит СераФИМ Петровић, садашњи митроиодит херцеговачко-захумеки. Не давно је гро® Мидорадовић нреко руекога консулата у Сарајеву ноедао мнтрополиту СераФнму врло дивио израђену бронзану ндочу са згодним натиисом, модећи га, да се та лдоча намесгн над гробом војводе Храбрена. Молба је грофова иснуњена. О Тројичину-дне о. г. пред многим народом срнским држао је митронодит иарастос оснивачу ове свете задужбине, а за тнм је чнтао моднтву за здравље даровача, и тада јс намсштона нлоча над гробом војводе Храбрена. После тога )е мнтронодит нзговорио народу тонду и одушевљену бсседу. Сада је настојник манастира ЖИтомнслића нгуман Симеон Тодоровић, кога Срби херцеговачки јако цене н уживају. („Гл. И."). ИЗ БЕЈ1А СБЕТА Откриће нихилистичнз штатпарије банкнота. Из Одесе пигау 1. ов. м. Овде јс изазвало велику сензацпју открпће нихнлистичке штамиарије државних банкнона којој је на чету

био власнпк једпе штампарпје и литограФпје у Новочеркаску. Овај вдасник пајмио је детос засебну кућнцу с баштом, блнзу станице Александровска, и ту настанио четири раденика, који су тобоже морали обрађнвати и одржавати башту. Но како се радници рстку бавише у башти, то су се врдо ретко и показивали. Када би ко од сељака дошао у кућу нашао би је затворсну, а сву четворнцу радника у снавању. То ностаде на послетку сумњиво и иодиција је пажљиво могрида на ту тајанствену кућу. 25 нр. м. ноћу дошао је иред ову кућу аксајски шсф нолиције с неколико оружаних стражара, захтевајући да га нусте унутра. Становници ове усамљене кућице спречили су улаз, на гато су врата силом отворена и стража уђе у кућу. Ту су их дочекалн пуцањем из револвера, ири чему буду два стражара рањена. Сад наста крат ка борба, у којој стражари свладају ову четворицу радника. Свежу их и радницп признаду шта су радили Један од радника поведе жандаре у подземне просторије, које су биле сјајно освстљене и снабдевене потпуном штамнарнјом за штамиање паннрних рубаља и књига. Нашло ее много лажних рубаља, банкнога, револуцноиарних ирогдаса п т. д. Лажне рубље ванредно су добро израђене. У свему их је нађсно оО.ООО рубаља по 3, 5, 10, 25 и 100 рубаља. Ону четворицу радннка одведоше у Новочеркаск, где их иобацаше у тамнпцу. Онн су изображенн људи, говоре више страних језика и ванредно су вегати цртачи. Њихова ндентичност није се могла тврднтп, ношто сс оолучно одугшру, да даду пкаква разјашнења. Новочеркасдси гатампар морао јс имати у Александровску агента, јер јс још нсте ноћи нестао из града. Истрага у његову стану п његовој штамнарпји нзнела јо на впдедо неочекиван резултат: нашли су небројене револуционарне ирогласе и сиисе и више од два милијуна изврсио нзрађсиих папирних рубаља. Шта ли је узрок? Сад се већ нозитивно зна да рускн нрестолонасдедник неће ићи у Цариград. Ова нагла промена всома је инторесна. Месецима јс ирннрсмана иосета руског нрестолонаследника султзну н сад је на једаред све наиугатеио. За иут је било снремл.ено свс до сптнице. Уређена су бнда и сва иитања о етикецнји нри пријему и свему је био ностигнут најбољи споразум. На један пут цела се сгвар напугата нз Петрограда се извињује да царсвнћ не може доћн у Цариград с тога, што у Азији вла-

да колера и визита се одлаже, а план царавићевог нутовања мења се. Овој наглој измени треба тражити ; дубља узрока и то свакако узрока ио| литичког. Војни изасланик. По наредби русског цара, шоф руског ђенералшгаба, ђенерал Обручев. отпутоваће за Француску, да проучи Француску војску. 0 ресудтату овога нута доцније ће да ти цару из-већа.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Бугарско питање. У страним листовима и м а в с с т и о т о м е да ћс бугарско питање у скоро опет доћи на претрес пред европске велесиле. Руском „Новом Бремену" нпшу из Беча, да се сада Германија заузнма код својих савсзних нрнјатеља Аустрије и Игалије да се Русији да задовољење у бугарском иитању. У колико су ове вести истините показаће скора будућност.

КРАТКЕ ВЕСТИ Свстављено је друштво за иодизање једие српске Фабрике хартије. На чеду овога иодузсћа стајаћегоси. Тома Селесковић. енжење[) нз Крагујевца. Всди се да је г. Селеековић у нуђон потребан канитад с вигае страна. А У Гумунији установљава се једно наробродско друштво, нарочито за прснос соди у Србн ју. Први ће се б])од говога другатва звати „Госнођа Десинна", (но Десии, кћс];и носледњега деснота српског удатој за румунског кнеза Нсагое.) * Гатарска гакола у Краљсву дала је ове године всома новољне ресултате. Од 24 ђака, који су ове годпие свршили ову школу, њих 13 је награђено за оддичан или врло добар уснех и примерно владање. Награде су у пољоиривредним стварима и у стоцн. ~ Паробробродска идовидба између Београда и Шанца, која је бида обустављена због плитке воде, од јуче ночела је ио утврђеном реду. = Досадашњн иредседник духовног суда београдског нротојереј г. Милутин Стокић, разрешен је од своје дојакошње дужности, а на његово место постављен је за председника овога суда г. Таса капетан — Сиасић (!), члан истога суда. Г. капетан — Спасић отпочео је већ своју дужпост од прскјуче.

ПОДЛИСТАК КРВЈЖ Г0ДИН5. (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА Р0Б4) побележио Пера Тодоровић

(155)

Међу оптуженицима стајали су размецгтени стражари, који су их амо догонили и иосле их опет у хапсане враћали. Оптуженика је било тако много да их нису имали где сместити у зграде, већ су негде у иољу, за њих иарочито, биле подигнуте од дасака две нгупе, управо неки обори, где су оитуженици, под стражом чувани. Долазећи иочешће на стражЈ г , војници се били упознали "и донекле спријатељили с оптуженицима тако. да сћм их понекад могао видети овде у ходнику како заједнички

пуше и разговарају. То једном опазн иотпоручик Влајко и жестоко викну на војнике. — Ама шта ти имаш носла с бунтовником? Ама је лн он бунтовник, у њему нема вере, с тога ти два корака од њега назад ла га гледај право у очи — викао је Влајко војиицима. Ако је ОФНцир дању муштрао и псовао солдате, за то су му они опет у всче враћали мило за драго. У вече при легању војници су узимали у претрес све дневне догађаје н њихна немилосрдна критика падала је на све редом, почињући од краљевог комесара. па до иоследњега оптуженика. Слушајући шта се ради у ходнику, чух једнс вечери где гласно узе говорити некакав непознаг човек. Из његових речи у брзо разабрах да је адвокат, да је из Неготина, да га је начелник из мржње спетљао и преком суду послао, да он у целој овој ствари није нингга крив <јш да се узда у иравичност суда да ће га одмах, рш сутра дан, ослободити. Надање овога новог заточеника у скоро су била иснун.сна. Као што смо дознали, он је сутра дан био збиља отпуштен. Као н иначе, што је био цео живот једнолик, тако и при овом проматрању шта

бива у ходнику понављало се готово свакп дан једно исто. Проматрање кроз прозор већ су давала обилније ресултате. Још од ранога јутра гледао сам грађапе где промичу овом улицом, а сваки се журио каквим послом Гледајући их ја сам завидео њихној срећи и вајкао се, како сам нисам умео ценити слободу док сам је имао. Особито је био интересан дан пазарни, када се на зајечарскн трг стнцао сав околни свет из околних зајечарских села. ^Становништво околине Зајечара мешовпто је. Поред чисто срнских села, ту има н помешаних села од Срба и Влаха. ЦЦ ||#> Према томе је удешаван и пазарни дан у Зајечару. Једног дана долазила су из околине само српска села, а други дан долазила су опет села влашка. До 11 часова на пијаци траје гунгула, граја, назар, продаја, а за тим трг почиње поступно да се празни и тек око три часа по подне дигло се све и трг опет остаје пуст и празан и тада долазе општински нослужитељ да га чисте. (нАСТАВИЂЕ СЕ.)