Мале новине

се састанем са човеком, коме ј е 1 пало у део да председава управи тако узаишеног, тако патрпотског 1 друштва, као што је друштво Св. Оаве. 8а све време мога бављеља у Београду, а иначе, кад год дођем у Београд, опет велим, сматрао сам за своју ирву дужтст, да се нађем било са прсдседннком друштвеним илн ма с ким поанатим ми чланом тога друштва. Ето, | отуда је моја „веза". Најсрећнијиј сам био, кад одем у дом друштва , ; Ов. Саве". Милииа је то видети: како су се људн из разннх партнја скулили као рофена браћа, па се отимају ко ће више урадити за нашу свету ствар, за ослобођење и уједпњењс ( рпства. М у часовима, када сам остављао партијску бригу, ишао сам да примим учешпс у ошптој бризп, да се напојим српском љубављу, коју тако „нежно" и ревиосно га.ји друштво св. Оаве. Радо ирнзнајем, да сам са г. Оиетомнром Николајевићем већао и о нашим разиим друшгвеним и политичким нитањима. Али свагда похнтујући он моју самосталност, а обратно н ја његову. Па у томе и јесте један корак напред учињен. (Јно што је моје судије траже, то је варварство, тесногрудост најннжег ступња. Тежити је, да се и код нас гато пре, како између порединаца, тако и измећу партије, развију осећаји угла|ености и другарства. Разне партије ностоје у једном кудтурном друштву зато, гато свака од њпх мислп да је њен програм најподсснији за зомљу и њен развитак. Алн у делој тој борби око превласти: који ће програм да надвлада, треба да буде борба за програм, а не борба противу људи, који овој или оној партији припадају, Тежити је, да се наш партискн живот што пре тако укарари, те да свака партија буде носнлац свога програма; али да у тој борби [нема ни жучи, ни страсти, а најмањеј оне штетне жеље, да се сваком пориче патриотизам, који није у

редовима ове или оне партиЈе. Код нас је обратно. То се опажа у редовима свију иартија. Треба што пре ту болест лечити, јер она не само да је штетна, него може бити и судбоносна по наше земаљске интересе. На пол>ани ,јавној, на форуму, људи износе своја мишљења и своја начела. По томе их треба ценити, а нс по том, што је се пријатељ са пријатељем састао, разговорно и т. д. Повторно ведим, да немам никакве везе ни са банкетом ни са говором, који је био на банкету. Нека моје судије изнесу доказе, а ја иристајем да судије части иресуде. А дотле опет велим мојим судијама, да су клеветннци и да је њихово катилинство штетно ио ову земљу. Све ово што сам овде изложио, хтео сам да вас као моје бираче обавестим од своје стране, те да знате у целини и доказе главног одбора, а тако исто и доказе и одбрану моју. Ја ову борбу нисам изазвао. Тутао сам и онда када сам уклоњен са чланства главног одбора. Рачунао сам, да ни један члан партије нема право да у странци тражи какав „ранг". Свакп треба партији да служн и као редов, па сам од вас тражно да ме разрешите и преседиичке дужностм месног одбора. Алн, када су се моје судије заборавиле, па ме искључују на онакав начин, онда и ја, у нужиој одбрани иалазећи се, имам и право н дужност да им јавно одговорим, јер иначе свако моје снебивање значидо би утврђење прнзнатог правиог правила: Ко Иути сматра св да, иризнаје. Иато и сматрам за дужност да продужим одбрану. (нАСГАВИЋЕ св)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ 0 ноћном маршу питомаца нс.шадискс иодоФицирске школе, од Београда до Сиедерсва, који је извршен ноћу нзмеђу 23. и 24. августа тек. године, службенн војни лист доноси интересан извештај. У томе извештају вели се, да је у подоФицирској школи био 1 виши ОФИцпр и 7 нижих, између којих и један лекар; затим 7 нодофицира, 108 питомаца и 20 бандиста. Правац кретања био јс друм БсоградГроцка—Смедерево. Цељ је овог марша бпла, да ее питомци навикну и на издржавање усиљенпх ноћних маршева. Питомци су бшш у потпуној ратној опреми, без ранаца. Колона пошла је из града у 4'А часа, а са Тркалишта у 5 часова по подне. Ма да је пут био прашњав и досга незгодан, а времс : натуштено, ветровпто и доста хладно, ипак су га питомци одлично издржали (ни један од њих није се разболео за време овога пута) и у Смедерево стнгли у 5 3 Л сахати у јутру. Од Тркалишта до Смедерева нитомци су прешли овај марш за 12 3 Д часова. Кад се одбију одмори, онда су га нрешлп за 97-4 сахати. Овака дужина једва се нрелази и дању за ово време, а како сс сваком ноћном маршу допушта да употреби још бар V. од онога за колико се нредази пстп простор дању, то излази да су овај марш иитомцп извршили одди"но и но брзиии и но ])сду, који је у труни владао за све време марша. •* Прајекти. Сем пројеката, које јевлада намерна ноднети скунштини п о којама с.чо ми всћ јавили нашпм читател.има, поодавна еу штамнаии п пројектп законекн, који сс односе на ноштанско-телеграФСку струку. Пројекти су следећи: 1.) Пројекат поштанског законика. 2.) Нројекат закона о устројству ноштанско-телеграФСке струке. 3.) Пројекат закона о уређењу ноштан ско-телеграФСке дИрекције, и 4.) Про јекат закона о уређењу телеграФа. (Ова два носледња пројекта знамо даје саставпо Здравко Рајковић но овлашћењу комисије). Надлежни би требали н ове нројскте да изнееу на јавност, како би и њих моглп оценпти и нретрести. * По службеногл нзвешћу, мп смо не давно јавплп да ће Његово Величанство Краљ Александар I. но савету лекарском од сада носити наочаре. Но стране новине доносе вести, да очњс болести код Краља нема и да јс сумњн повод дало то, што је

Краљ за време маневара ноеио наочаре због нрашине. * Отпутовао. Бив. краљ Милан нрексипоћ оријент-експресом отпутовао је за иностранство. Бивши краљ посетиће добра гроФа Бреја у Кенигштетен, па ће одатле у Париз. * Капетански испит. У недељу 7. тек. мссеца полагао је исчит за капетана лађе г. Павле Вукеановић дугогодишњих први крманош краљ. срп. државног брода „Делиграда". У комисији, која је за тај иеиит нарочито образована, био је и кр. аустро-угарски конзул н но један капетан дунавског и мађарског друштва. Како тсоретеки тако иего и практички иснит положио је кандидат с најбољим уснехом. При практичном испиту командовао и маневрисао јевешто лађом дун. друштва „Дпјаном", на оиште задовољство присугних стручљака. Ово је ирви срнски капетан, који се за ту струку на срнској лађи спремио, а и једпнн који је као крманош оба Ђердапа нроучио. Ми му чсститамо уеиех, познавајући га као честнта човека. ;Јј Класна лутрија. Како чујсмо лозови класне лутрије бнће подсљенп тако, да ће у нрви мах доћи у иј одају само четвртпне и осмине од лозова, иа тек ако се ове добро рпснродаду, онда ће доћп половине н цоли лозови. Службено још ннсмо о томе обавешгени: овај глас имамо нз нриватних извора. * Ко вара? Руско „Ново Врсме" доноси уводнн чланак, где сс нричају читава чуда о бив. краљу Милану, о његовом гложењу с радикалном владом, о владипим, намерама да се од бив. краља просто нарама откуиљује итд. итд. „Ново Време" донело ,је све ово но веетима руске „Северне Агенције", у чије извештаје мало и сумња. Наша влада иотегла те забранила тај број „Н. Времена" — значи, влада вслн.,Н. В." доноси нсистнинте вести. Али ево јада пзлази 156. бр. „Одјека" који „11. Времену" вели да сс „вара" кад сумња у истиност всстн којс доносн „Северна АгеНција". Те су вестп нсгиннте, тачнс п црнљене с извора, вели „Одјек". Даклс, влада забрањује „Н. Време", шго доноси о краљу Милану и влади неистините етвари.

ПОДЛИСТАК ■•© КРВЦ& ГОДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖПО

Пера Тодоробић

(157)

Два дана сам мислно о томе и ресултат је био овакав: У политичком развитку једнога народа наступају често тренутци, где политичке странке заузимају једна према другој потпуно душмански, непријатељски положај. Партиске страсти долазе до слепнла и странке су готове да једна другој учине свако зло. У таквим моментима нрава је благодет имати људе, који не припадају ни једној сгранци, те према томе могу бити згодни посредници за стшиавање партиских страсти. Та улога најбоље доликује

свећенику и те би људе доиста требадо поштедити од иартиских цеиања. Доцнијн живот и искуства још су вшне учврстили ово уверење у мени. Свећеник има толико других племенитих и светих задаћа, да слободно може осгавити политику, о којој Јге се п без њега имати ко да бриие; док ме!}у тнм оне друге задаће остаће иотпуио занемарене, ако не до])е свећеник да их испуњава и остварује. Сем других нризора, који су ме интересовали, а који су се дали видети с мога хапсанскога прозора, била је и слика војника који се враћају са стрељања. Осуђенике су обично изводили из начелства око 9 до 9 г / а часова пре подне. Нред начелством их попењу на кола и упуте на губилиште. Обнчно их прати чста војника. Док спровод оде и док се изврше церемоније око стрељања, ту је веђ и иодне Носле извршенога убиства, војници се вра])ају у варош уз лупу добоша и свирање трубе. Ту кад стигну, онда се обично деле на гомидице. Ради лакшег размештаја и становања бнли су по разним јавним зградама размештени на десетине. Ја сам имао

прилике да посматрам оне воЈнике, птто су дежурали у начелству у ходнику. Пре свега иадало је у очи да се са стрел,ања враћају веома равнодушно. По изгледу лица бих рекао да су то л>уди, који се враћају са свакидашњег учења. Ниједна цртица не показује какво узбуђење или душевни потрес, У осталом, та се равнодушност огледа и по цедом држању. Дошав са стрељања војницн преспокојно говоре о својим обичним стварима. Како то враћање бива пред ручак, то их понајчешће чујеш како се брииу о јелу, траже евоје судове, тајин, препиру се колико ће се коме усути у поргЈију, а ни једном, ама апсолутно ни једном речицом не спомињу оно, што је било на губилишту. За све време мога бављења у начелству, само сам један једини пут у вече чуо војнике, где нешто проговорише о стрељањима, па и то кратко и незначајно.

(нАСТАВИТЕ СЕ.)