Мале новине

се састанем са човеком, коме ]е пало у део да председава управи ј тако узвишеног, тако патриотског друштва, као што је друштво Св. Оаве. За све време мога бављења у Београду, а иначе, кад год дођем у Београд, опет велим, сматрао сам за своју ирву дужност, да се нађем било са председником друштвеним или ма с ким ноанатим ми чланом тога друштва. Ето, отуда је моја „веза". Најсрећнијиј сам био, кад одем у дом друштва „Ов. Саве". Милина је то видети: како су се људи из разних партија скупили као рођена браћа, на се отимају ко ће внше ураднти за назну свету ствар, за ослобођење и уједињење ( ! рнства. И у часовнма, када сам остављао партијску бригу, ишао сам да примим учешће у општој бризн, да се напојим српском љубављу, којуј тако „нежно" н ревносно гаји друштво св. Саве. Радо признајем, да сам са г. Светомиром Николајевићем већао н о нашим разиим друшгвенпм и политичким пнтањима. Али свагда поштујући он моју самосталност, а обратно и ја његову. Па у томе и јестеједан корак напред учињен. Оно што је моје судије траже, то је варварство, тесногрудост најнижег ступња. Тежити је, да се и код иас гато пре, како нзмеђу пој)единаца, тако и измећу партије, развију осећаји углађености и другарства. Разне партлје иостоје у једном културном друштву зато, што свака од њнх мисли да је њен програм најподеснији за зсмљу и њен развитак. Али у целој тој борби око превласти: који ће програм да иадвлада, треба да буде борба за нрограм, а не борба противу људи, који овој или оној партији ирипадају, Тежити је, да се наш партиски живот што пре тако укарари, те да свака партија буде носилац свога програма; али да у тој борби ]нема ни жучи, ни страсти, а најмање оне пггетне жел>е. да се сваком пориче патриотизам, који није у

редовима ове или оне партнЈе. Код нас је обратно. То се опажа у редовима свију партија. Треба што пре ту болест лечити, јер она не само да је штетна, него може бити и судбоносна по наше земаљске интересе. На пољани јавној, на форуму, људи износс своја мишљења и своја начела. По томе их треба ценити, а не по том, што је се пријатељ са пријатељем састао, разговорно и т. д. Повторно велим, да немам шгкакве везе ни са банкетом ни са говором, који је био на банкету. Нека моје судије изнесу доказе, а ја пристајем да судије части иресуде. А дотле опет велим мојим судијама, да су клеветници и да је њихово катилинство штетно но ову земљу. Све ово што сам овде изложио, хтео сам да вас као моје бпраче обавестим од своје стране, те да знате у целини н доказе главног одбора, а тако исто н доказе и одбрану моју. Ја ову борбу нисам нзазвао. Иугао сам и онда када сам уклоњен са чланства главног одбора. Рачунао сам, да ни један члан партије нема ираво да у странци тражи какав „ранг". Сваки треба партији да служи и као редов, па сам од вас тражио да ме разрешите и иреседничке дужиости месног одбора. Али, када су се моје судије заборавиле, па ме искључују на онакав начин, онда и ја, у нужној одбрапи налазећи се, имам и право п дужност да им јавно одговорим, јер пначе свако моје снебивање зиачило би утврђење прпзнатог правног правила: Кп ћути сматра се да иритаје. Зато и сматрам за дужност да продужим одбрану. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ 0 ноћном маршу иитомаца нсшадцско подоФицирске школе, од Бсограда до Смедсрева, који јс извршси иоћу I измсђу 23. и 24. августа тск. године, службени војни лист доноси интересан извештај. У томе извештају вели се, да је у подоФицирској школи био 1 виши офицнр и 7 нижих, између којих и један лекар; затим 7 нодофицира, 108 иитомаца и 20 бандиста. Правац кретања бно јс друм БсоградГроцка—Смедерево. Цељ је овог марша била, да се питомци иавикну и на издржавање усиљеннх ноћних маршева. Питомци су били у нотпуној ратној опреми, без ранаца. Колона пошла је из града у 4'А часа, а са Тркалишта у 5 часова по иодне. Ма да јс пут био прашњав и доета нсзгодан, а времс ! натуштено, ветровпто и доста хладно, ипак су га ннтомци одлично издржали (ни један од њих није се разболео за време овога пута) п у Смедерево стигли у 5 8 Д сахати у јутру. Од Тркалишта до Смедерева питомци су прешлн овај марш за 127* часова. Кад ее одбнју одмори, онда су га нрсшлн за 974 сахатн. Овака дужина једва се прелази н дању за ово време, а како сс сваком ноћном маршу донушта да употреби још бар Уз од онога за колико се прелази истн нростор дању, то излази да су овај марш питомци извршилп одли"но п но брзини и по реду,којије у трупн владао за свс време марша. •* Пројекти. Сем пројеката,које јевлада намерна поднети скупштинн и о којама смо ми всћ јавили нашим читатељима, поодавна су штампани и пројектп законеки, који се односе на поштанско-телеграФску струку. Пројекти су следећи: 1.) Пројекат поштанског законика. 2.) Нројекат закона о устројетву поштанско-телеграФеке струке. ;5.) Пројекаг закона о уре^ењу ноштан ско-телеграФСке дирекције, п 4.) Нро јекат закона о уређењу телеграФа. (Ова два последња пројекта знамо даје саставио Здравко Рајковић но овлашћењу комиспје). Надлежни бн требали и ове пројекте да изнесу на јавноет, како би и њих моглп оценнти и претрести. * По слу?кбеном нзвешћу, ми смо не давно јавили да ће Његово Величанегво Краљ Алекеандар I. но савету лекарском од еада ноеити наочаре. Во стране новине доносе вести, да очњс болести код Краља нема п да је сумњи повод дало то, што је

Краљ за време маневара ноеио наочаре због нрашине. * Отпутовао. Бив. краљ Милан прекснноћ оријент-експрееом отпутовао је за иностранство. Бивши краљ посетиће добра грОФа Бреја у Кенигштетен, на ће одатле у Париз. * Капетански испит. У недељу 7. тек. месеца полагао је исчит за капетана лађе г. Павле Буксановић дугогодишњих први крманош краљ. срп. државног брода „Делиграда", У комисији, која је за тај иепит нарочито образована, био је и кр. аустро-угарски конзул н но један капетан дунавеког и мађарског друштва. Како теоретски тако исто и практички испиг ноложно јс кандидат с најбољим уснехом. Прн практнчном нспиту командовао н маневрисао је вешто лађом дун. друштва „Днјаном", на онште задовољетво приеутних стручњака. Ово је први српски капетан, који се за ту струку на срнској лађи спремио, а н једини којије као крманош оба Ђердана проучио. Ми му честнтамо успех, познавајући га као честнта човека. * Класна лутрија. Како чујемо лозови класне лутрије бнће подељенп тако, да ће у нрви мах доћп у пј одају само четвртине и осмнне од лозова, на тек ако се овс добро раепродаду, онда ће доћн половнне и цоли лозови. Службено још нисмо о томе обавештени: овај глас нмамо нз ириватних извора, Ко вара? Руско „Ново Бреме" доноеи уводнн чланак, где сс нрпчају читава чуда о бив. краљу Милану, о његовом гложењу с радикалном вла, дом, о владишш, намерама да се од бив. краља нросто парама откупљује итд. итд. „Ново Време" донело је све ово по вестима руске „Северне Агенције", у чије извештаје мало п еумња. Наша влада нотегла те забранила гај број „Н. Времена" — значи, влада вслн„Н. В." доносн неистнинте вести. Алп сво јада излази 156. бр. „Одјека" који „П. Врсмсну" вели да сс „вара" кад сумња у иетиност вести којс доноеи „Северна АгеНција". Те су вестп иотинпте, тачне п црпљене с извора, вели „Одјек". Даклс, влада забрањујо „Н. Време", што доноеи о краљу Милану и влади неистините стварп.

ПОДЛИСТАК КРВ&В& Г0ДИН5. (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА. РОБА)

П0БЕЛКЖП0

Пера Тодоробић

(157)

Два дана сам мислио о томе и ресултат је био овакав: У политичком развитку једнога народа наступају често тренутци, где иолитичке странке заузимају једна ирема другој потпуно душмански, непријатељски положај. Партиске страсти долазе до слепила и странке су готове да једна другој учине свако зло. У таквим моментима ирава је благодет имати људе, који не припадају ни једној сгранци, те према томе могу бити згодни посредници за стишавање партиских страстн. Та улога најбоље долпкује

свсћенику и те би људе доиста требало погатедити од иартиских ценања. Доцнији живот и искуства још с} г вшие учврстили ово уверење у мени. Свећеник има то.тико других племеиитих и светих задаћа, да слободно може оставити политику, о којој ће се и без њега имати ко да брине; док мећу тнм оне дрзте задаће остаће иотпуно занемарене, ако не до])е свећеник да их испуњава н оетварује. Сем других призора, којн су ме интерссовали, а који су се дали видети с мога хапсанскога прозора, била је и слика војника који се враћају са сгрељања. Осућеннке су обично изводилн из начелства око 9 до 9 г / а часова нре подие. Пред иачелством их попсгву на кола и упуте на губилигате. Обично их прати чета војника, Док спровод оде и док се извргае церемоиије око стрељања, ту је сећ и иодне После извргаенога убиства, војници се враћају у варога уз лупу добогаа и свирање трубе, Ту кад стигну, онда се обично деле на гомилице. Ради лакгаег размештаја и становања били су по разним јавним зградама размештени на десетннс. Ја сам имао

прилнке да посматрам оне војиике, пгто су дежурали у начелству у ходнику. Пре свега иадало је у очи да се са стрел.ања враћају веома равиодушно. 11 о изгледу лица бих рскао да су то л>уди, који се враћају са свакидагањег учења. Ннједна цртица не показује какво узбуђење или дунсевни потрес. У осталом, та се равнодушноет огледа и по целом држању. Дошав са стрељања војници иреспокојно говоре о својим обичним стварима. Како то враћање бива пред ручак, то их понајчешће чујеш како се брнну о јелу, т]»аже своје судове, тајин, препиру се колико ће се коме усути у порцију, а ни једном, ама апсолутно ни једном речицом не сиомињу оно, гато је било на губилигату. За све времс мога бављења у начелству, само сам један једини иут у вече чуо војиике, где негато ироговорише о стрељањима, па и то кратко и незначајно.

(нАСТАВИПЕ СЕ.)