Мале новине

и ма ј ош иуно, код других аакон а. Како дакле ту да се помогнем о? Кано ту да нађемо нстнну, и ли да јој се бар што ближе ирим акнемо ? На ова питања ми имамо само један одговорВаља штамиати у потпуности све тгротоноле велинога уставотворнога одбора. Ти протоколи најбоље ке ноказати шта су уставотворци имали на уму кад су доносили поједина уставна наређења. Из препирака, које су вођене код појединих питања, најбоље ће се; видети шта се хтело и желело, и како су сами уставотворци разумевали своја наре|ења. Једном речи, протоколи уставотворног одбора биће најбољи тумач Устава и скушптинари ћ'е из њих црпети обавештај при свакој одлуци, где запну, како се има разумети ово или оно уставно наређење. Иротоколи уставотворног одбора извор су на коме је устав поникао, с тога скупштину ваља довести на тај извор. Не ностоји ни један разлог, којн би смбтао штампању тих протокола, с тога ми позивамо владу да одмах прнступи овоме потребном послу. Не хтедне ли опет то, онда 1>е мо знапг. да влада сматра да је у њеном интересу, да у разумевању уставних наређења влада збрка и забуна; знаћемо да владај неће чисте појмове, већ метеж и забуну, где ће сваки мислити на сно.ју руку. То може бити у интересу само душмаиима слободе. Ми чекамо да видимо владу на делу, да лиј јој је драга слобода или јој је дражн мрак и збрка! А сву српску штампу молимо да нас у овоме својски помогне. Треба изазвати владу или да; штампа те протоколе или да каже и оправда за што их не штампа. На посао, дакле, јер се нема шта чекати!

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ вић", које јс и тог вечера пожњело ј лозна болесника. Доктор Кох, веле

Јавно предавање, које је држао г. Мил. Павловпћ 21. ов. м. у корист др. „Св. Савс," а у Грађанској Касини, било је прилично носећено. Предмет нредавања био је „0 сувременој германској ФилозоФпји." Као шго се види, сам преемет је и сувише озбиљан и тежак, да се обради за нашу публику, но млади предавач ипакје успео, да нам у кратком прегледу прсстави данашње стање герм. ФилозоФије, и у кратком предговору придобије за ону идсју, коју заступа др. „Св. Саве". Г. Иавловић заслужује сваку хвалу за I ово предавање. како у погледу нзра-' де предмета, тако и циља коме је наменуо ово предавање. а надамо ее да; ћемо имати ирилике, да га још који пут чујемо. Споразум. Страни лиетови имају овакс нзтрштаје из Београда: Гаднкалца влада н намесништво свршилп су с краљем Миланом и еад још остаје да сврше с краљицом Наталијом. Кажу да влада и намесништво наговарају краљицу матер, да одустане од намере да се обраћа скунштпни, да она реши питањс о иоложају краљинином. Говорс као да крал>ица на то пристаје, иод погодбом, да ес задовоље нскп Другп њени захтеви. Посета. Ово дана чланови лекарског друштва, г. г. др. Владан Т>о».>ђевић председник, др. Милан 1'адовановић секретар, др. Попс, др. М. Јовановнћ Батут др, Суботић и др. ЂОка Јовановић, носетили су -болницу за душевне болеСти. Господи иосетиоцима били су на услуаи и показивали им своје одељке г. г. лекари Васић п Цвегић. Господа посетиоци нашли су све у најбољем роду и били су овим прегледом потпуно задовољни. Као што чујемо иста госдода носетиће ускоро и општу болницу, потом ће прегледатн бактсреолошки одсек г. Батута и кабпнет г. Ђоке Јовановића. * Концерат „Београдског др. за гимнастику и борење." Нашнм читаоцпма већ је нознато, да је овај концерат био 20. ов. мес., а иеиао је веома красно. Ми нсмамо речи, којима бисмо могли описати ненадмашно псвање гђе Бекман Јановић и гђе Шрамовице као и уметнично свнрањс гђце Сидоније Илићеве, која је всћ позната нашој иублпци. Тако исто, сваку хвалу заслужује и г. Т>. Драгутиновић, као н гудачки ктартет и друштво „Станко

леп успех. Али оно, што нае је нај- да је већ више њих излечпо од суве више овог всчера дирнуло, занело и болести, али лек којим се та болеет пренело у мисли о срнској будућости, ј уништава и отклања, за сад је још — то је било веома природнои складно I тајна нроналазева. Како веле др Кох невање ђака Свето-Савс.ке школе. Г. 1 ће овај свој проналазак, који је однЗахарије, њихов учитељ и г. Павлс! ста и значајан и јединствен, открити Поповић Старо-србијанац, служују сва- ! тек после извеснога времена, поигто ку похвалу. — Ми чоститамо друштву га усаврши. на овако леном нрограму. На каси јс ј Ако би лек одиста био истинит и је те ветери иало 400 днн. (од друш- ако би се збиља могла јектика излетвеног заштитника нпје још послато),, чити, то је онда човечанство спасено а кад се узму у рачун и расходи о- јсдног великог зла, које га је до сад вог в.ечера, онда је очигледно, да би ! немилосрдно сатирало, ово друштво морало угинути. Но У том би случају нестало оне море. уздајући се у свест и патриотизам, која дави човечанство више но све Београђана, ово друштво неће проиа- остале болести, јер јчдна еедмина евисти, јер су се нашли људи који ће | ју смртних случајева иада на тупср га потпомоћи. Тако смо у стању из-; кулолу. вестити својс читаоце, да је ово друштво у најочајнијем тренутку задобило неколико нових пријатеља за Зулу |у1 [Иахшт - ПЕШе Бушатлије чланове помагаче и осниваче, чиЈа ће 1 ' ' мо имена доцнијс изнети у једноме броју, а тако исго друштву још стижу и добровољни прилози. Желети је, да се и други на ово угледају. • Ми желимо сваку срећу и напредак овом друштву, којс је но нас тако исто корисно, као год и др. „Св. Са-1

у Паштрови^има 1785. НРИЛОГ К СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ ОД ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА

ве," а надамо се, да ће га и београ-

(наставак) XVIII. ђани номоћи, као што оно и за- Брдо „Поздријемеш" лежи на јужелужује, те га енастн од очиглсдне ^ но ј сграни манастира Режевића. Под иронасти. | овим брдом на јужној му страни, а . на обали морској лежи село „Ластва"*) Забава у корист „дечијег забавиш-: у њ се може ;1а 110 сат . г ш манастП р а

та" ко,)а се требала држати 13. окт. у кр.нивари, одложена је за 25. окт. и држаће се код „Славије". Јавља се иоштованој нублици, да узете билете имају важност са ову забаву за 25. октобар.

1 • ->«<КРАТКЕ ВЕСТИ * Г. Јован Драгашевић држаћс у идућу нсдел.у јавно предавање „0 лрвим доеел>авањима Словсна на ио луострво Илирско". Улазак један динар.

Гежевића, а има изглсд мале симпатичне варошице. Овђе је стигао Махмут-наша прије заласка сунца, с намјером да преноћи под шатором пред црквицом светог нророка Илије. Не налазећл до овдјс јакога отнора својим зулумима, Турци поруше најирије црквицу ев. Аностола Томе, која I стоји одма вшие пута на сјевероисточној страни светог Илије. За овом норуше црквицу св. мученика Вида, која стоји на јужној страни, окожгдва километра. За овим иоруше црквицу свстог нророка Илије, која сгоји иод главним нутом, више малог извора. Обје нрпје сноменуте црквнце и ако немају биљеге српскога богаства и госноства , опет су негдје из тога времена, црквицу св. Анос- Томе сазидали су Медини, а св. Вида сви становници Ластве. За цркву св. нророка Илнје, која је у овој нарохији саборна мисли ее да је млађа. Иије се далеко Лек противу суве болести. Др. Кох! одво Ј ила од п Р» е дви Ј е > ни ље110т0 ;' у Берлину пронашао је начин и срес-; ни "Р ^тором. Њу су становницн обтво номоћу којих може уништити туберкулне бакциле у нлућима туберкуј

* *

У Беловару ночео је излазити нов хрватски лист под имсном „Тједник". Уређује га А Колесар. Излази сва*е суботс, а стаје 4. Фор. годишње. ИЗ БЕДА СВЕТА

*) Саз^е! ^.азћиа.

ПОДЛИСТАК КРБЛВЈ5. ГОДПНА

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБКЛЕЖИО ПШРА ТОДОРОВИЋ

(161)

Г. Т)Ог;а ме на то иресече. Он ми рече одсудно: — Ама шта нема никакке везе? Шта сад извијаш и шта ти је вајде, кад зато постоје чак и писмени докааи. Ове речи г. Ђокине дирнуше ме и ја, који сам дотле одговарао мирно и тихо, сад лупим ногом о патос и подвикнем одсудно и енергично. — То ннје истина; то је обмана, г. комесаре, да може бити писмених докааао моме учешћу у буни, кад ја у буни нисам учествовао.

Г. Тнжа, који је дотле ходао, на ове моје речи застаде, погледа ме и ја сам очекивао, да ће сад креснути што год опоро и увредљиво. Међу тим он ме еамо погледа... погледа, махну главом и рсче: — Добро, видећемо. Ово моје одсудно порицање, да немам учешћа у буни, као да га је изненадило, а чисто бих рекао и обрадовалО. 1Тосле четврт часа мој је испит био готов. Моји су одговорп били кратки и прости: ннсам у побуни имао никаква удела — и то је све. Кад ја ућутах реч опет у:$е г. Ђока. — 11а мислш е учинили би нешто, да сте баш п успели; мислите вама би пала власт у руке, да сте је отели од краљевских чиновника? Не знате, несретници, да је 40.000 аустриске војске већ било спремно да на први миг умашира у Србију. Куда би онда ви? И немојте мислити да Ј"е ово празан говор с моје стране, то ме је извештавао човек, који је својим очима видео ту војску. Аустријанци и тако мрзе Србију и вребају згодан тренутак, да нам начине какву пакост, а ви хоћетс баш сад да им дате тај згодан повод.

Г. Ђока говорио је даље све у том правцу, доказујући, да је мало недостајало па да постанемо убице своје рођене отацбине. У исти мах доказивао је, да мсђу нама чак нма и таквих људи, који су свесно ивдли Аустрији на руку да добије новод за војну окупацију Србије. Ја приметих г. Ђоки, да би Аустријанци могли ући у Србију само под иаговором да бране напредњакс и напредњачки законити ред у земљи. Разговор се на томе прекрати, г. Ђока нареди да ме воде натраг у затвор.

.Ја сам се радовао овоме испиту ноглавито с надом, да ће ми он колико толико разведрити мрачну ситуацију и неизвесност односно наше будућности. Међу тим испит се еврши и ја одлазим натраг у затвор са истом неизвесношћу с каквом сам и изашао.

(нАСТАВИ'1хЕ СЕ.)