Мале новине

БРОЈ 31

СРЕДА 31 ЈАНУАРА 1890.

ГОДИНА Ш

ИЗЛДЗИ СВДКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а голину 30 динара На чо године 15 ДИВ ара На 3 иесвпа д № РЕТ17 ЈОПЕШ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКЈ „М алих Н ојвина" Топлкчин Бенац 6р. 17., на гврњем спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА Претплата т унутр. пслажв се само кед пошта

За б«кград нека гаретплатв — Лист се продаје на број

(»ретплата се прима код свиЈу пошта у Србиј* ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ца првој страни од петит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАИО отаје 50 нр. д. од петит реда ШХ5Е ШШб

Оглас; јевтино, по потриби и са сликама.

За ввако оглашење гмаЂа ое држ. таксв 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО НОГОДБИ

ЛЕПА МЕВЛИРАНА СОБА за издавање за једног или два господина. Упитати у штампарију „коо Просвете 1 *

СВАДВЕНОГ ДВЕВА 11ЛНЛ.1КА (У ЛЕПШЛВА .1НЦЕ). (ЕН1ПАЕ ВОХГдЦЕТ В1 .00м).

Д;>јтс своме лпцу, грлу, мишкама, и рукама Ј (ражрсну лепоту, ијпј. и диппи мирис љиљапа и руже, пкг.ребом Свадбсног Цвећа Павлаке. Тојеједна млечнв и лековита течност. Псма јој равпе усвсту за стваран.с, повраЋлј, и пдрж;ш»е лепоте. Продаје се код свпју Апотекара и Мирисара. Стовариште јс у Лопдоцу : 114 & 116 8оиШатр4ов Ко\у. Може седобпти код 'Ј. Дилбера апот. у Београду

Претплатницима „Пакла" Сву госиОду, која су ее изволела претплатнта у штамаарпји „код Просвете" на моје дело „Пакао", извештавам: 1, да је излазак овога дела до сад закаснио зб >г мога четворомесечног одсуства из Србпје; 2, да је дедо сад, ио мом повратку, увет > у штамиаае н даће прва свеска взаћи б Фебрунра о. г., а за тим ће сваких десет дана излазити по једна свеска до свршетка целог дела. Молећи дотичну госиоду, да взвине за оволпко задоцњеве, постаркћу се да им обилвом садржииом накчадим ивако дуго чекпње. 24. јануара 1890. Београд. Иера ТодоровиЋ

0 б ј а в а Од 1. Маја тек. гол. издајесе под закуп ово имање масе пок Стојана Жввковпћа бив. трговца. 1. Механа са пекарнпцом ка тобџијској нијацч и у авлијп впше станова. 2. Стан н >д кзФаном „Сављанском" на Савн и у исгој авлаји велоки лагум — подрум — за виио. Ко би желио, које од пменоваоих имаља узети иод закуп века се обрати потписаним стараоцима 25 јаиуара 1890 год, Београд. Стараоци масе пок. Ст. Живкгвића Љубица Живковић Милован Јовановић 83, абаџпји.

Црногорске сараге (рнбе), врло Д (бре и првог клалптета, м> гу се од идућег понедеоника д< бити у гсстио ници „Жировног Венца". Ко .)« рад да их има нека нохи'(а. Дена умереен. 78, 2-2

НОЕО Једино оригивално из*ан>е за клавир ИНФЛУЕНЦА-ВАЛЦЕР Хумористише Валцер са текст м цена 1 динар може се добити у књижари А. Пурића у Београду. 65,

„Хајд длако, ти си најлакша!" Боже мој, како је то лепо кад човек нма толико памети, да је но вољи може и другоме позајмљпвати! Ко жели да впди како то дивно пзгледа у примсни, нека узме 16. бр. „Одјека." „Г. Нушић није п стављен ни за вице конзула ни за заступника конзула, но је одређен да вршп најнужипје канцелариске нослове, док је вице конзул на свом краткбм одсуству." Дакле, ви виднте, драга читатељи, у чему је ствар. Није, даклн, встина као што смо м", грешни, р'*клп да г. Н\ша заступа вице конзула ; не, он 1вега не застуиа но само врши најнужннје послове. Ствар је, дакле јаспа: У јелу, у п ћу, у спавању, и другим житејеким потребама, г. Нушић но заступа г. вице консулч Мариик внћа. Ту онп сваки за се врше самостклно те своје дужности. А г. Нуша заступа г. впце ковсула само у '10Лико, у колико му је пове; епо да врши ове „најнужпије послове", к је је до јуче вршио г. вице консул. Алиу„Одјеку" се вели „најпужнпје к&нцеларујсне поелове", а то може значити да су то можда квкви Д [)уги посл< ви, а не они које је радпо вице копсул. А кад су то можда лруги послови, онда је могуће да пх је други ко и радио, а г. вице консул јамачно се бавио какзим вчшрм не■нужним дииломатским пословима а пе овим „ најнужнијим канцелариским и } којпма ће се сад бавпти г. Нушић. Јес, и ми ба можда тако ствар узели, да мало ниже у тој истој „Одјековој" белешци не стојп ово: „Да у Приштрнп за сада нема ни писара, ни драгомапа и да је сасвим

разумљпво да се ковзулска канцзларијн не може оставити без надзора." Чујете ли сад ов^, читатељи ? Видите ли бар сад како стојн наш нонсулаг у Прпштпнп? ЈКесток је то к нсулат. У љему нема ни ппсара, ни драгомана, управо нема никога до г. впце консула. До јуче је, дакле тај сиромах вииеконсул био све и сва, морао јо кршати све иа јамачио и ; „најникније канц лариЈске п^слове " Али г. вице консул отишао је на ' „своје кратко одсуство" а на ње гово место доа ао је г. Нушпћ, и као год што је г. вице консул био јуче, ; тако је г. Нушпћ данас све п сва у приштинском консулату, .,пошто нема ви пвсара ни драгомана као што то „Одјек" красноречиво доказује. ' У његсввм су рукама канцеларије и сви документп: у његовим је рук«ма каса, он нрима, он дочекује, он нснраћа, оп ради и мора да ради све и ева, пошто никога другога нема, и сутра нека приштинскпм т рскпм властима затреба да се што оорате на српски консулат, оне се немаЈу обратита нпкоме другоме ио г. Нушићу. То је исто п са свима другпм ко)и могу вмати каква посла, с консулатом. Свв што се деси за ово време, имиће једино да ирихвати г Нуша, човек који ниги зна месва језика, нити познајс службу н канцеларпју у к • ју је дошао. Хвала „Одјеку"! Тек у светлоста љегове нремуд|)е белешке ми видимо јасно у каком се страховпто јадном стању налази нвш бедни приштински к< нсулат. До сада ми смо мислвла, да је у нриштинском коксулату за ов<> време ос1ао бар какав писар, који је подуж м службом мало ушао у послове и по.шаје месге прилвке, те би могао колнко толпко битп г Нушићу па руци. Али не. Паметнп „Одјек" исповеда нам се како тамо нпкога нема, ни чак на драгомана, чак ни чове&а којп бп помогао г. Нуши да не мора прстима говорити И сад слика излази овака: Данас долази г. Нушпћ, а сутра дан одлази г. Маринковић. Ира ноласку г. Маринковић вели: Ево, овоје овде; оно је онде;овде је каса ( нде је кључ;овдесу акта, тамо су Факт;Ј, па ви инволте! оомогните се варавн , мал > ће по где што и запети, али и ја нећу дуго.. недељу, две, три, боже здравље, па ћемо се I

опет вндети! — Збогом! — Збогом! И г. впце консул одлази а г. Нушић остаје, и сам самцит незнајући чак ни сва врата на копсулату јуначки се подухва^а дл преставља величину српског Краљевства и иред Србима и пред јјТурцив а, и пред пријатељима и иред пепријатеЉима. Он је све и сва — то добро упамтиге, — он мора да буде све

п сва. )ер сем њега у консулату „никога другог нема?" А? А, браћо Срби? КакО вам се донада ова слика? а ово бар није измпшљено, ово нам ^врдп сам „Одјек". Је л тако г. Саво? Јел тако црни и небелн Саво? И то првчаш ти у „ОдјекуМ Знаш ли, мудра дипломато, на шт<1 ово лвчп? Јесм ла чуо ону српску причу како је кмет нетто ваповедио газди, а газда газдарпци, а газдарица кучап, а кучка репу, а рен длацп — хајд длако. ти си на лакша! Ето тако си и ти мудро ноступао с приштпнским консулнтом. Други ти људи изв^јевали да можеш имати консулат у Приштини, а ти место консула посгавио вицеконзула, па ондс пустио и тог вице конзула а замевио гаједнп« вовајлијом инс фом, па се хвалиш — или правдаш, бог бп те свети знао — да у том консулату нема никог више сем тога иасара новајлије, који се ту не уме ни окренуги. И сад целу ту бруку мислпш спрати тпме што взбацујеш бесмвслену Фразу квк> тај писар „не заетупа впце конзула, но врша само најнЈжније канцеларијске послове". А молимо, шта је друго радио г. вице консул? И ако је он радио што друго важније и веће, онда ко сад врши то „важније и веће", кад г. Нуша отаљава само „најнужније канцеларијске послове?" Нико, је л те? Ти круннији и већи послови чекају док г. вице консулу протече „његово кратко отсуство " И ти крупнији и већи иослови могу да чекају, а „н«јпу;1:нији канцеларијски" не могу! Је л тако ? Онда излази да су најнужнији канцеларијски послови пречи од оних круиних великих ствари које је радио вице к нсул! А из овога даље излази , да је г. Нушићу поверена већа задаћа но што ју је имао чак и сам вице конеул. Је л тако, Савушка душка ? Хеј, црни Саво, хеј, цр.чи Саво! Што бар не ћутиш кад сам себе тучеш чим уста отвориш ? Или ти, вал>да мислиш да те је „Одјек" жестоко одбранио. , Оно, до душе јесте. Разлог да г. Нушић не застуна г. вице конс/ ла, но врши само најнужније канцеларијске нослове", и уједно је све и сва у приштинском консулату — тај навод пеома јс јак А још је три пут јачи кад га „Одјек" поткрепи оним снажним наводпма : да ее све то десило једино с тога, штосевице консул „налази на свом кратком одуству." Наравно, да се вице консул пе налази на одсуству, па још да то одсуство ниЈ 'е кратко, онда од свега овога не би ништа било и г. Нуша јамачно не би био прпнуђен да свој