Мале новине

г. Владан Ђорђевић за ноеаника у Букурешку. * Друштво Св. Маркови^а цриређује забавно вече с игранком у четвртак 25. октобра 1890. год. на „Булевару" у кориет нокретања друштвеног диста „Препорођаја". Улазак за самца 1.50 за породицу 2.50 дин. * Предавање. Г Јован Драгашевић пук. у нензији. држаће у Грађанекој касини 28. ов. мес. јавно нредавање: „0 нрвим досељавањима Словена на Полуострово Илирско." Тема коју ћс Г. Драгашевић расправљати врло је поуздана и за сваког Србина важна, јер "се расправља и објашњава у времену када се води јака борба око принадлежноети Ма кедоније, коју душмани српски, у пркост иЈсторије, етнограФије и Филологије, хоће силом од Срба да отргну. Предавање је јавно. За улаз плаћа се динар од особе. Почетак у 3 сата по нодне. Испит. Као пгго чујемо 1. Новсмбра полажу испите за потпоручике 5 коњичких и 1 гардиски наредник. * Опет резервисте. Познато ,је да је војни г. министар казнио рсзсрвисте копљаиике, који су дошли на веџбе доцне и без коња. Сад се опет виђају по вароши неке неке резервисте, које су тск сад дошле. Пећином су из ужичког округа. Еаква ли ћс казна стићи овс, који тек сад долазе, кад су доста строго кажњени они први ? * Време. После оне дуготрајне кише и магле, освануо је јуче топал, леп и сунчан дан. Али мучно да ће ова ведрина друже иотрајати, јср се ове јесени врло нагло мења температура, час снег па магла, киша, а час опет лепо, ведро као у по лета. * Ни абера ' Ми епомињасмо већ неколико пута у нашим листу рђаво стање балканске улице, а све с надом да ће надлежни једном увидети своју голему погрешку, те да је што пре поправе. Али у овоме о ч е к и в а њ у смо се јако иреварили, јер надлежни о томе ни абера! Нек грађани ломе вратове, нек падају у оне амбизе од блста — наше се оиштине то брате ништа не тиче и ми је опомињали колико год хоћемо она ти брате то да всрма, па то ти је !

Питамо надлежне докле они мисле тако оетављати читаву једну улицу у тако незгодном п мучном стању? Зар не виде даЈе свакн апсолутнојсваки саобраћај немогућан. Кола већ никако не могу, а пешаци морају или обићи и околишити или гацати и глибати по највећем блату. Једва се човек и дању можс нровући кроз ту улицу, а ноћу?... Светле сто Фењера — нај већим мраком, па чик ако си јунак да ироћепт улицом! Надлежни треба да узму иосао у ; руке енергично и га да доврше за неколико дана, јер ето иду и селидбе, иа како ће се онда? КРАТКЕ ВЕСТИ + Низ чланака „У одбрану частиод г. Пере Максимовића ирештампан је у засебну књижицу и може се добити у „Балканији" и у штампарији „Смиљево" Цена је 7 ј дин ј| Нашчланак „Под кестенима" донео је у целинИ новосадски „Браник." * „Одјек" демантује пронесене гласове о оставци министра правде. — Наша се влада обратила аустроугарској, да ова одреди изаслаштке за нреговор око новог трговачког уговора. II. извлачење обавезница 5®/» железничке ренте од 1890. г. одложено је за 19. новембар. ~ Михајло Магдаленић, енжењерски пуковник, због телеене несиособности стављен је у стање покоја, с пенсијом која му прииада по годииама елунсбе. •ј- Јучерање званичне новине доно| се велики указ о постављању и нримештају писара 1. и II. класе.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Отварање српског црквеног синода 21. ов. м. у Карловцима отворене су свечано седнице српског црквеног сабора. На отварање ових седница од стране угарске владе одаслат је нарочит комесар, барон Федор Николић. Отварању су присуствовали поред владина комесара и иатријарха још и владике Стојковић, Николић и Димитријевић (владика Живковић изостао је због болести), државни секретар Јорговпћ и друпт одлични грађани. ј Сабор је отворио барон Николић краљевски комесар, беседом на мађарском језику. У беседи је нозвао сабор

на рад у границама ко]еде назначила вдада и изразио наду да ће сабор! I свој задатак извршити на добро отаџбине, на корист српске иравославне | ; цркве и на задовољство Његов. Величанства. Потом узе реч патријарх ; Вранковић и у лепом говору напоме нуо је, како у изашиљању барона I Николића за краљев. комесара он види јасна доказа тонле очинс ;е бриге Њег. Величанства за добро и наире| дак српскога народа и српске цркве, који ће и од селе гајиги оиу, толико пута засведочену, нриврженост и верност дому краљевом. Потом је захвалио комесару као иатриото и као верном сину српеке цркве. Затим су настале церемоније, за време којих су { су пуцали из топова и музика свирајЈ ла химну. Патријарх је тога дана давао банкет ј у част отварања сабора. На банкегу били су натријарх Бранковић, краљев комесар Николић, владике Стојковић, Димитријевић и Николић, ђенерали Видош и Францл и велики жуиан Флат, ОФицири ночасне комианије и други одлични грађани. На ручку напио је здравицу пагријарх краљу и његовоме дому, поедс мађарској влади и бану хрватском. Комесарје иаздра вио сриском иатријарху а иакрачки владика Ннколић напио је здравицу војеци, која је, вели, најбоље уточиште верности за краља, највећа одбрана : отаџбнне и свиј у њених синова. АлиI се од свију ових српских сииова ни : један не еети', да наздрави сноме, српском народу! Свечаност је трајала до пред мрак. РУСКИ МОРЕПЛОВЦИ („Гускте труженики мора") „Гуеки трудбеници на мору" зове ее интересна књига, која је недавно изашла у Гусији. Нисац је неки г. Вахтин. У главној хидрогра®ској уирави још се чува писаии дневник ирве морске ексиедиције, предузет по ј заиовести Петра Великог. Користећи се овим интересним документима, г. Вахтии је написао своју занлмљиву књигу „Гуски труДбеници на мору. Црва морскаекепедиција Беринговаза решења питања, да ли ееАзија сједин>у,је с Амернком." Париска академија иаука, желећи да дозна да ли сс Азија сједињује с; Америком, обрати се своме члану нмператору Петру Великом с молбом, да Његово Величанетво изволи наредити да се испита овај задатак По парсдби царевој сиреми се нарочита

експедициЈа, и сам он, на неколико дан иред смрт, 23. децембра 1724 год. напише својеручно ово унуство. 1. у Камчатки, или на ком другом месгу ваља наградиги два чамца с налубом. 2. Тим чамцима пловити поред земље шго иде на север и која ће како изгледа (јер јој сс крај не зна) бити Америка. 3. Гади тога потражити где се та земља снаја с Америком. Доћи до каквога града нод упливом јевронљана, или ако се види где год какав брод Ј'европеки од њега дознати како се зове тај пуг, све го записати, изаћи и сам на обалу, све промотрити и забележити у карту, на се вратити натраг." Експедиција ее кренула из Негрограда 24. јануара 1725. год. 4. Фебруара стигне је Беринг у Вологди. У екснедицијн еу били поручик Чириков, с 26 људи иод командом, а код њих материјала за 25 запрега, и свега но слуге 33 човека.

* * *

У дневнику ове експсдиције, који је водие мичман Чапљин, стоји заиисано: „1725. год. септембра 4. стигли у Јакутск. 1726. у јануару велики мразеви бсз Ј 'уговине и велике магле; на 5 хвати не можеш видети човека." Како је пут био тежак и шга је све морала нретрпити енспедиција, види се из овога извештаја Верингова, ноднесена 28. октобра 1726. год. „Уз пут је носкапало и иромрзло 267 коња (од 663) због оскудице у храни. За време иута у Охотску људи су трпели велику глад због оскудице у храни; једи су каше, коже, кожне чакшире и ђонове." Од 600 коња послатих из Јакутска дошло је у Охотск мање од половине. Но све све ово није могло охладити жар и енергију одважних иут ника, који су далеко од завичаја намтили драгу им царску реч и у сред натње ц страдања ииак отиразновали царичип имендан. Тако под 24. новем. 1727. год. налазимо овај запис: „На имендан Њ. Величанства царице палили смо из пушака 11 људи по три пут, и из 7 тоиова 3 нут, и из 5 тоиова један иут, и један пут из 3 топа."

* * *

Од великога је интереса извештај „Свенресветљејшој Државњејшој госнодарици Царици Својрусиској", који ,је штсао сам Беринг. У том извештају сем нодатака о еамој експедицији има много интересних саоиштења о разним становницма, које је екснедиција срела на свом дугом путу.

ПОДЛИСТАК КРВАВ1 ГОДИНА

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕИСИО Пера Тодоровић ГЈГАВА XIII Суђење

(168)

Освану среда 27. новембар као што су ми обично освитали дани у хапсани. Бејах устао, обукао се и као обично довршио свој доручак, кад се на једаред отворише хапсанска врата и хапсанџпја ми рече значајно: — Извол'те, г. Иеро! Дође један пут и то. — Мене секну, као да укрсти електрична струја по целом телу. — Дакле на суд? — упитам ја. — На суд у име Бога -— одговори ми хапсанџија и -склони се с прага да прођем.

корацнма одмерим начелнички ходник и напсм се на пољу пред степенима, стрчим низ њих; лупајући гвожђем прођем један део авлије, успнем се уз басамаке и, ево, нађем се у другом одељку начелства, где је заседавао крвави зајечарски суд. Још с врата угледам од другова г. Андру Николића и срце ми заигра од радости. После тако дуга ћутања пЛивао сам у радости кад опет угледах своје другове, људе с којима сам слободно могао говорити. Они су сви стојали нред судским вратима и ја се помешам правце у њихову гомилу. Здравили смо се, пријатељски један другим стискивали руку и питали се за здравље. Мене другови обасуше питањима, како сам провео ово време, но ја им немадох кад одговарати. Један од господе ОФицира, који беше довео мо.је другове, пришапута нам поверљиво на уво, да се по могућству уздржавамо од разговора, да нам се не би приметило, да се договарамо како ће мо се држати на суду. Сем нас, у ходнику је било још неколико, махом непознатих људи. Они су нас посматрали с радозналошћу. Око нас је стајало четир војника с пуним пушкама и натакнутим бајонетима. Ови су војници

оили тако близу, да су се чисто помешали с нама. Дежурни ОФИцнр г. Јуришић нареди војницима да се удале мало даље, тако, да емо опет могли казати један другом ио какву хапсеничку ионост. Тако смо стајали ту добрпх по сата, док се на суду отворише врата и нас позваше унутра. Уђемо, а председиик нам руком показа место, где ће мо се поређати на дну иростране дворане. Испуњавајући дворану треском наших окова, ми се полако поређасмо на указаном месту. % Дворана, где нам је суђено, била је расположена овако. То је бно готово правилан четнороугао, у коме је средину заузимао велики судски сто. У зачељу тога сгола седео је г. председник, а пред њим је лежала гомила некаквих хартија. С десне стране од председника седео је судија г. Андра Марјановић, одмах иза њега био је некакав господин, кога јшчно нисам познавао, но у коме на скоро познадох нашега г. државног тужиоца. С леве стране г. председникове и то доле ниже за столом, седео је други судија г. Хранисављевић. (наставиће се)