Мале новине

РВОЈ 294:

СУБОТА 27. ОКТОЕРА 1890.

ГОДИНА III

ИЗЛ13Н СЗЛКИ ДАН

БРОЈ 1 0 П. Д. ЦЕН4 8А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ . . . 30 динара .... 15 „

на годину . . на но годнне . на 3 месеца .

КШНЕ 2Е1ТТШ5

ДИББНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Ееоград нема претплате Ј1ИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ вдаснику Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЛ «.

Првчсплата св ирима ход овнју пошта у Србијв ИЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРЕПОСЛДНО СТАЈЕ 50 ПДРД ДПК. ОД ПЕТНТНОГ ?ЕДД ЦВ РЕТ1Т ЈОТОНЈИ

ОГЛАСИ ЈЕВТИИО И СА СЛШСАМА

ВА СВАКО 0ГЛ.АШЕЊЕ ПЛАЂА СЕ ДРЖАВПЕ ТАКСЕ 20 ПАРА ДИН.

ВЕ Г ИИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДГ.И

РОДАЈЕ СЕ је* дан добро очуван мебл. Мо/ке ее видети ева* ког даиа у министарској улици бр. 13.

845

13-

ЈЕДАН неликошколац тражи кондиција. Јемчи :за успех ученика. Упитати у „Балкаиији." РАЗБОЈНИЧКЕ ПРОПОВЕДИ Из Македоније онет нам стигоше црни гласи, да је један српски патриота, родољубиви пои Стојаниз Подгорца,у охридеком округу, ногинуо од мучког убиства. „Одјек" је донео о томе читав допис из Битоља, а о томе имају вести и други листови. У свима тим извештајима изражава се сумк.а, даје Стојана убила бугарска пропаганда, да је његов убица управо владика Синесије, онај исти владика, о коме смо не давно имали вест, да је пои Стојаннову цркву у његовом осуству обио, у њој извршио шизматичку службу, па је онда опљачкао, однев из цркве много ствари. Иоп Стојан је јако сметао новом бугарском владици, те се већ по томе мученичка и мучка смрт поп Стојанова одмах по доласку владике Синесија, може сматрати као дело владичино. Али има друга једна околност, која јасно и несумњиво казује чије је дело разбојничко убиство једнога српскога родољуба, једнога достојна служитеља олтара. Наши читаоци сетиће се, како смо им недавно испричали о некаквом бугарском шпијуну из Кратова, који се хвали како је шпијунисао г. Карића, како је лагао по Цариграду, како је ишао у Софију , те се уписао тамо у школу, иа се после опет вратио у Стару Србију у своје место ро()Сња— Кратово. Послушајте, дакле, како од речи до речи говори ова ниска душа. У 404. броју соФиске „Свободе" он иише овако: „Дошав у Кратово 4. септембра, те вечери одмах исиричам он,у све. Он с почетка негодоваше зашто сам лагао, но кад му ја казах, да ; за добро отаџбине, не само да је лаж добра, но је дозвољено и убијати и све друге такве ствари радити — кад _то оцу изговорих ;

он одмекну и заинтересова се и рече ми, да тр%ба кеома иажл.нво да радим и пред Србима да се показујем као да сам Србин, а он за себе рече, да ће он и даље тсрати по староме — радике за бугарштину. Даље овај јунак бугарски ирича у своме допису, како његов отац шиијунише Турцима иротив сриских учитеља; у онште, донис је тако нун и н т е р е с н и х исповести једне подле душе, да би га вредило донети у цслини, али ми ћемо се зауставптн овде. Молимо читатеље, дакле, нека за један т]>енутак замисле себи оку грозну слику. ОтаЦ шпијунише Турцима и пањка код њих невине срнске учитсл.е и то сезове,,рад за бугарштину." Син иде ио свету, те вара где кога нађе, издајући сс код Срба за (Јрбина, код Енглеза Томсона да жели посећивати нроте! стантску школу; вара на све стране : да излаже новац и јавио се хвај ли, како је излагао толико да му може бити за читаву годину доста да се школује; затим се цела ова подла радња и просто варалиштво за паре назива радом „за отаџбину," а као круна свима иодлостима долази проповед да за отаџбину не само што је слободно лагати, варати и шпијуиисати, но и убијати и све друге подлости радити. Упамтите, да то тврдиједан млад образован Бугаринчовек који јебио учитељ, човек који свој допис завршује нричом како је отишао у Бугарску и стуиио у „више Училиште," најпосле човек који се јавља као дописник владиног листа „Свободе," која његове дописе прима и дајс им угледно место. Кад дакле млади образовани Бугарн то проноведају, а соФпска „Свобода" те приповеди штампа, да у борби за бугарску пропаганду не само што јс дозвољено лагати, варатии све друге подлости чинити, но је чак слободно и убијати — кад све то тако стоји, није ли онда то јасан знак да бугарска пронаганда не преза ни од каквих срестава и да убиство долази у њене обичне мере. Упоредите ово сад с убиством | пок. попа Стојана н онда ће вам бити јасно, ко уби опога чести- [ тога попа. Јест, иопа Стојана је убила бугарсна проиаганда, убио га је владина Синесије, и то није ништа

чудо, кад такво убиство проиоведа чак и соФиска „Свобода," лнст, о коме цела Јевропа зна да је орган бугарске владе. Утврђујући овај жалосни Факт, да је поп Стојана убила братскодушанска бугарска рука, ми иозивамо сву српску штампу да дигне свој глас иротив оваких мрскпх злочина, да исприча и изнесе ово крваво дело и]Јед суд цивилизована света да нред јевроиским јавним мњењем оптужи ову иодлу и гнусну борбу, којом се служи бугарска иропаганда у остваривању својих шовиннстичких прохтева. Јес, нред цивилизованом Јевропом треба оитужити ово дивљачко и варварско неваљалство, које су наша браћа Бугарн унели у своју иолитичку борбу за народност, које јавно проповедају чак и ио својим службеним листовима и којим су се толико пута служили иротиву нас Срба, којима Бугари толико дугују за свој национални ирепорођај. Ми т-реба да учинимо нашу дужност, треба да протествујемо нротив оваког начина борбе, које је само бугарско слепило могло измислити и који ће у крајњу линију битно оштетити и наше и њихне интересе. Не номогне ли све то, онда се треба сетити онога: Каквом мером мерите, онако ће вам се и враћати," и онда ћемо ми бити први, који ћемо довикнути, да се Бугарима враћа мило за драго „око за око и зуб зазуб;" онда ћемо и ми прогласити, да су у борби противу бугарских невал.алаца добра сва срества и да им треба враћатн р а в н о м мером; још више и онда ћемо ми проповедатн: „Ко те удари по левом образу, удри га и по левом и по десном, и узми батину, па му и главу разби." А кад се Србин један пут лати пушке, кад он почне гађати из заседе и убијати мучки, онда ће тек Бугари видети како је зао пут којим су пошлн. •X* •* Што се тиче крвава догађаја с поп Стојаном рећи ћемо само толико: — гу треба очекивати да се види хоће ли бити правде, хоће ли се наћи убице, хоће ли им бити суда. Не буде ли свега тога, онда поп Стојанову главу треба да плати глава Синесијева, на ће онда Бугари мало

боље нромислитн кад буду доносили одлуке ио својим тајним дружинама, да се српски поповн мучки убијају. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Забрана. — У прошлом броју нашег листа донсли смо бслешку о узаићењу 39. броја „Ваштнте", због увреде нансеене краљу Александру у допису И8 Ариља. Сад накнадно јављамо, даје у дотичном допнсу инкриминисано поглавито оно место, у коме сс нзноси неделикатна нрснирка некнх виђеннх „народннх људи" о иравом нодожају наше данашње династије. * Писмо. Стране невнне јавлају, да је екуменски иатријарх нослао писмена извешћа натрнјаршијама јерусалнмској антиохијској и александриској као и митрополиту Руспје, Србпје, Црне Горе и Грчке. У извештају нзносе се нотанко догађаји који су нрстходили затварању грчких цркава и наговешћује могућност еазива екуменског сабора. * Забава држана у „Славији" у корист дечијег забавишта била је срдачна и весела — на жаласт, иоеетаје била слаба и ириход мален. Одликовало се вачарско друштво које је посмало 50 динара. * Лутрија Јуче у јутру билојеизвлачење Св. Савске лутрије. Главнн зго дитак од 10 хиљада динара добио је број продан у Београду.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Заборављају ножеве. У Пајковцу био је обичај о слави да госги забораве ножеве у вече, само да би дошли сутра дан, да опет нродуже пијанку. Један се домаћин досети, па све ножеве, што су гости заборавили метне у ватру, те им корице изгоре. У јутру долази један но један. Домаћин им служи ракије. Кажу му да су синоћ „случајно" заборавили ножеве па су сада дошли да их узму. Он им из несе све ножеве без корица, — изговарао се: како су „случајно" бачени у ватру, и чак му је крнво што се то десило. Ово гоетима није било но вољи, али од то доба нико нпје заборавио нож, како би имао изговора да и сутра дође на славу, кад га домаћин не зове.

0 СРПСК0М МАСТИЛУ (наставак) Иепобиган је Факат, да су аналиска и Фуксинска мастила, а нарочнто љубичаста, већнном отровна, и да сс она од других разликују својом светлош| ћу и нреливајућим зраком. Што више ј сичана у себи задржавају ова мастила у толико више им је боја ватренија и ведра. Кад поставпмо ове сорте ј мастило норед неотрованог, дакле мање