Мале новине

Догаав у Београд 1. ов. м., да у кругу својс децс п унучади нрожпви последње дане, — нреседисе у вечиост 22. о. м., посде кратког боловањам мој непрежаљени друг.

оставивши нас све, да Је целога века нашег оплакујемо, као узориту супругу и мајкуЈ Јављајући ову тужну вест мојим удаљеиим лријатервима, — изјављујем тоилу захвалу свима госпођама и господи, који пам указаше част својим присуством нри онелу и снроводу покојничином илп телеграфским путем нзјавише саучеш])С. 20. октобра 1890. г. у Београду. О жалонгкени : Рајко Стојкови^ секретлр суда ОЈКР. РУДНИЧКОГ У ИЕНСИЈИ СА ДЕЦОМј УНУЧАДИМЛ И ОСТАЈ10М РОДБИНОМ. 847 1-3

сјајног, сваки необавештен иотрошач дохватиће се оног лепшега. Па како се одредбама наших ^ санитетских закона заб]>ањује радња са отровима без дозволе надлсжне власти, а овамо није ништа учињено да се отровно и горс објашњено носве штетно мастило не уноси са стране, то јс за домаће произвођаче врло мучан положај. С тога је неопходно нужно, да се забрани нотрошња љубичастог шкодљивог мастила, како са државо-уредбеног и саиитетског гледишта, као што сам то век доказао , тако је то нрема овим доказима нужно и са гледишта иривредног ИемлјуКи никаквог разлога ни онравдање за даљу нотрошњу овс шкодљиве дпсвпе народпс намирницу, то не сумњам, да ће се она по саслушању овога забранити, као што је то случај у оегалим културним држапама; а уверсн о посведоченом родољубљу г. минисгра народне привредс, — који је својом племенитом бригом, да помогне и унапреди домаћу производњу речсним расиисом из властите нобуде дао но вода да се покрепс ова доста важиа ]>асправа — те да ће и он велим из истих нобуда и осећаја учипити што т]1еба да се љубичасто мастило бар од 1-ог Јаиуара 1891. годипе истнсне из трговинског нромета. Сад је на реду да речемо о томе, какво треба да јс срнеко мастило. Ну нре тога дужан сам да одговорим на ону примедбу „Малих Новина, " за што шира нуб.шка не зна да „Фабрика за хемо-техничке производе" ностоји у сред варонга и т. д., а која је нримедба и дала повода да на овом меету изађем на јавност из моЈе дваиајестогодшнње резерве- Доведеп у понижавајући ноложај иисолвенције . неправдом и обел[Бу простачких и себичних самовласника., нротнв којих нисам могчо да нађем заштш е у законима ове земље, ј 'а сам се, водсћп рачуна о свом положају, одвојио од ширс публикс, пзбегавајући је на састапцима, збо ])0вима, веселЈу и омиљеном позоришту, па и у самој цркви. у колико међусобни интимни односи нису захтевали изузетка, на ме је та иублнка -и могла нзгубити из вида, као што јето случај и код „Малих Повина". Алн иу тој самоћи иисам преетао да се брипсм око домаће производње, ширење даиразвијање њено продужавам сам и властитим силама један делић онога рада, који сам, као што рекох у почетку овога на нољу удружења отпочсо.

Големи ресултати, које сам иостигас у нримсни хемиске технолођије, скоро 1>с одговорити, какви и колики су ти трудови моји Разумеее,' дасамо овај лични заборав није могао да баци у засенак овако важну Фабрпку, и да је морало и других меркантилннх узрока бити, кој'и еу нокривали име њсно и угуигавалв њсн глас. Један од тих узрока треба да помсием: Једна Фабрика нотребуЈ 'е ре ;ламе. Она то више нотребује но свака друга трговина. Тако сс то и ради у другом свету. Код нас у Бс ограду не иде то безусловно. Ко хоћс да ради еа чаршијом, т. ј. са велекуицима Београда, тај не сме то да чини еа паланчаннма и нотрошачима њиховим. То јо девиза. Занатлија п Фабршсант, који би нрешао овс границе, изгубио би главнс муштсрије Немајући довољно каннтала за свој рад, он мора са онортуних разлога да од еебе прави нредметом за екснлоацију. Он не сме ни да замшпља на еманцппацију од несносног притиска капиталистпчког све доиде, док не дођс до нот|»сбног капитала или док једном не пропаднс; он не смс да анонсује своје нроизводе, не сме да их адјустира срнским називом ни натнисом; не сме их ни јавно оцењивати и иреноручивати. Он сме само ћутати и задовољан бити, што га ситнс мунггеријо и ие познају, и зато ћутке прСлазим даље. " (наставиће се) ГЛАС ИЗ ШНОЛЕ 1, Разбој у учионици. Изгледа ћс вам овај паслов чудан, јер нисте можда до сада овако што нп чулп, а камо ли видели. Али на^жалост и то доживесмо. Мислим да овај случај треба забележити. Једна учптел>ица унела јо разбој у капцеларнју и ту је њеиа мајка ткала. Понгго други учитељи то нису дозволпли, то јо она нренела у своју учионицу п ту памеслила разбој. Мајка тка, а ћерка учитељица предаје рачун и другс предмете деци. Поред свс ономеие, да разбој изнеес из учиопице, јер му ту место нијс —• она но хте ни онда, кад кмет дође и рече јој, да то нијс лспо и да разбој одмах изнесе. Она на то одговори — Ено вам мшшетра, па ме тужите! Ја разбој нећу да изнесем. 0 овој учитсљици имало бн се ј'ош шта писати, али иека остаие за сад. Ј

* * * Да кажем коју реч и у онште о учитељицама. | Не знам, шта ће бити на послетку са нским учитељицама, јер све свађе што се дешавају и које има, да расн]»авл,а школски одбор и г. министар узрок су всћином учитељице. Многе не Фермају: управитеља, шкОлски одбор, па чак се нека усудп, да то учини и са министром. Оне раде у инат оно, што пс би требале да раде, пли чак што је но закону кажњиво. А кад који изађе н кажо истину коме треба оида те надри учитељице удри у плач, лелек и запомагање. Позивају се сви виђенпји л.уди, да им се ножале, како је то и то смело да буде, и како је тај и тај смео да јавља, шта се у школи ноћу радн. Оне знају, да „Устав" забрањује, да им ко ноћу без дозводе долази, а оне но евојој слободној вољи могу нуститн кога хоће. Ево каквс се учитељице нађу, које кваре чпгав ред добрих учнгељица. Требале би и саме учитељице да устану једаред против оваке учитељице која иде клизавим путем и саме, шго вели Његуш, да „тријебе губу из торине." ^ ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Једна драма. Из Беча јављају да се румунска к р а љ и ц а већ вратила у* Букурешт. Франц Ј осиф учинио јој онроштајну иоссту. Кра љица јс, у нрисуству ерцхерцога Карла Лудвига, ерцхерцогиње Марије, директора и још неколико глумаца из 1 ЈШ'§'1ћеа1е1'- а, н])Очитала своју нову драму, која ће се ј 'амачно уекоро приказати у истом нозоришту. — Цепање. Из Берлина јављају да сс у ујсдињеној Гсрманији у најповије доба почеле примећавити сенарагивне тежње, што је јако бацило у бригу императора Виљема. Тако, нриликом прославе Молткеове, пе гледећи на то што је краљ саксонски лично ноздравио јубилара, Саксонци нису ни малићем мрднули у част просдављЈеног стратега. — Јектика. ,ДаНопа1 ^елћт^" јавља да су истражнвања Др. Коха одиста увенчала савршеним успехом. Он је, као што смо већ јавили, нронашао сигуран лек нротив страшне јектике, ј и тога ради ј'с дао оставку на своје проФесорско звањс на берлииском уни-

верзитету, на ћс се од сада исључно занимати око туберкулозних пацијената. — Из Москве јављају да се у Кремљу, при раскопавању за ударање темеља еноменику Александра II., наишло на темељ нскс старе грађовине, којој су степенице и ириличан део зидова доста очуванп. У дубини од 4 '/ 2 аршина наишло се на гробље где је нађено старпх новаца, претенова, крстова и т. д. што ће се предаги народном музеју. СМЕСИЦЕ За чудо тврда глава! Ту скоро у једној од вароњешких ресторација гостн су имали нрилике да буду сведоци једног ретког и неочекиваног догађаја. Ствар је у овоме: у кругу посведновних гостпју један ее онкладио с целим друштвом да своју Флашу разлупа о своје чело. Опклада је примљена са особитим чуђењем, и оригинални човек у брзо испразни Флашу, узе је за грлић, разману и тако се енлно тресну г по своме рођеном челу да је сирота Флаша отишла у комадиће, а чело оста здраво здравцијато. У том се но рссторацији заори громко нљескање дивсћи се и честитајући манптој тврдоглавости / (Којој ли иартији принада овај тврдоглави витез? Уред.) . Дуван и популација. У носледњој седници париеке медецинске академије доктор Дижарден-Боиец прочитао је врло интересантну студију о утицају дувана па слабо, раенлођавање љуства у Француској. Још 1878. год. Француска академија иаука раснисала је конкурс за тсму: „примећује ли се штетни угицај неумереног пушењана иодну моћ, као и на здравље и физи чки развој деце?" И то је питање коначно решено. Шта више, са служ бене стране нотврђује се, да су многи страсни нушачи дотле неснособни за онлођај, имали норода чим су нрсстали иушити. Доктор Брошар нравиоје оните у том смислу на 2 иевца и 12 кокошију, а резултат се иоказао исти, којн и код људи. Он је овако радио: разделио их је у 2 одељсња н у једном јс посвсдневно сагоревао 6 грама дувана; кокоши у том оделењу елабиле су нриметније и лиисавале брже него оне у другом. ~—— _—. ј>

КОРЕСПОДЕИТ руски говоре и пишу нмакоји је вичан српском и;ЈУ првенство. немачком језику може од- Упитати у администрацији. мах ступити. Они који н ^ 9 јПОД К.МР.ИЈУ ВеЈш и врло удобан стан на горњем спрату. Мањи сган на доњеи спрату и један дуНан све у кн. 1их. улицм бр. 13. издајега од новеибра утпитати Анастаса Павлови-ћа Д убров. у.т. вр . 20. 829 22, 23, 25, 27, 28.

Књижевни огласи

Изашла ј'с нова књпга 20 ГОДИНЛ из живота једног КЕСАРОШИ Цена 1 дин, Може се добити у свима књижарама. Београд Књижара Велимира ВаложиЛа 795 8—10

теОЈТ И ТТА за возање деце са н без кодевке ВЕЛОЦИПБД

за децу у највећем избору и врло солидне израде добија се у трговини АДОЛФА РЕШОФС1СОГ пређе А. Путник „код Трубе" Поруџбине из унутрашњостн извршујем тачно и солидно

В ласник и одговорви уредник П ера Т одоровић

„С миљево" — штлмпари.та П ере Т одоровића