Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Извоз Свиња. „Одјек" је донео: 0делење за саобраћај, трговину и радиност миниетарства народне привреде издало је 26. октобра 1890. ову обзнану под ПБр. 6760: .ЛЈошто је нрестала потреба, да се од стране министарства народне привреде издају дозволе и да се ограничава број свиња за извоз у Аустро-Угареку, то је министар нородне привреде решио, да се то ограничење дигне и да сваки може извести кад и колики хоће број свиња. Но како сс има поузданог извештаја да су се у Штајнбруху свиње нагомилале тако, да се немају где сместити, усљед чега је и цена свињама јако пала — то се упућују наши трговци, да без велике нотребе не извозе свиње, него да се најпре уверавају о стању шганјбрушке пијаце и нрема томе свој извоз удесе. * Законски пројекат. Г. Миниетар народне нривреде разасдао је свима уредништвима „пројекат закона о урећењу државног сточареког завода". 0 примљеним пројектима ми ћемо говорити редом. *■ Изостало. Мали нодлиетак „Дворскн капиџик" изосгао је већ из неколико бројева с тога, што је дошао чланак Краљев џеп". Овај чланак ће се свршити још у два броја и онда ће се наставити .Двореки капиџик". * Ухапшен. Ири закључку листа дознајемо, да је иследна власт ухапсила г. Глишу Ђарћевића бив. управитеља вар. Београда. Ово нас није ни мало пзненадило на против, чудо нам је било да је се са Глигоровом истрагом тако дуго било застало. 0, ова грешна душа екрива много мрачних злфшна; ако ико Глигорије за цело има шта причати иследном судијиМи Глигорију не желимо ништа више до оно и онолико, колико му засеца но чиетој нравди. * Издавање срећака српске државне класне лутрије отпочеће се, на основу члана 9 закона о српској државној класној лутрији за привредне циљеве^ 8. новембра т. г. Но одредби истога члана поменутога закона забрањено јс од данас продавање и куповање у Србији свију страних срећака, осим срећака држав-

них зајмова; али се забрањујс без изузетка продаја свију страних промеса. КРАТКЕ ВЕСТИ * Клуб посланика радикалне стран. ке имаће своју прву седницу у среду 31. ов. м. у 8 сах. у вече у „Хотел Империјалу". х Управни одбор „Слоге ваљевских радника" у Ваљеву, одлучио је , да предузме рад око земаљске привредне изложбе, која ће бити идућс 1891 г. у Ваљеву. *** т ГУЈ'е се, да је аустриека власт ухватила чувену хајдучицу Миљу, љубазницу хајдука 11етра, који је при хватању умакао. + „Друштво Срба из отоманске царевине" у недељу у всче држало је састанак. На томе састанку претресани су статути и изабрана управа.

јједна мрља више на наказном лицу , ло да ће београдеки радикали учинити засленљених бугарских агитатора. нешто, што ће странци нанети ведики 1 Свима овим разбојннштвнма треба ударац и независно један од другога тражити извор, на га затрпати и угуI шити тако да му се ни трага не зна-

КРАЉЕВ ЏЕП.) (Сувремена скица) (наставак)

неколико првака из унутрашноеги реше се да раде противу намера београђана, Пишу један другом и у препиеци се споразуму да у Београд одашљу депутацију, која ће главном одбору и влади однети као неки меморандум од стране 50 — 60 угледних радикала из свију крајева. Споразуме ли еу се (3) | у коме ће иравцу дејствовати и деУ целоме збору одупирао се само п 5 таци Ј а до1 ' е У Београд. један нрвак из унутрашњосги, који је : Београдским првацима није било микао гост дошао на овај скун, не нри- ло кад су чули за ову депутацију, па знајући да краљ Милан но Уставу и инак њу је ваљало иримити. | законима има какво право на пенсију Нек0Јгак0 остали Бео или ма какву новчану накнаду од др- . чланош ове деп гације У Ј 3 * жаве.Кад га пригшуу разлозима, да Је рашн>ости и за т0 У в ем Ј има / и Ј корисније дати краљу Милану толику неколико састанака с београдским ра Х1^Г аТИ ° А н0 бити дикалним првацима и министрима-^ ; непресано у трзавици, он онда нрис-! „ 1 . . г тане на то, али онда хоће да се то . депутација није имала служкраљу Милану да као милостпња. која! оолик и по свему београђани су му ее може увек и одузети; сем тога сс ега Р али Д а ствар добије изглед да се од њега изишту извесне оба- п Р иватна пријатељска обавештаја. Ивезе пак састанци београђана с овим љури из унутрашности били су веома

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Свршена истрага. Истрага, која је поведена нрогив Срба ђака у Грацу, поводом телеграма дубровачким патриотима о општинским им изборима, свршена је овпх дана и Срби су оглашени — за невине. Босанске хаџије, дошли су хаџилука из Меке; приспели преко Ријеке у Брод и одатле ее крећу бродским жел. возом у Сарајево, где им мухамеданско грађанство спрема свечан и усрдан дочек. Још једна жртва. Још ведика уз буђоност и нраведни гнев, због убиства великог српског натријоте попа Стојана, није етишан, а оно се већ чују гласи о некаквом другом тако исто срамном убиству. На име, неки листови јављају за убиство .једног ериског учигеља, који је, веде био срнски држављанин и чију јс школу српска држава цздржавла. Сем тога, „Одјек доноси, како еу Бугари у Тетову нашди некакву скитницу, адвоката Шемси-бега, платили му 40 дира, да наипше једиу денунцијацију против тетовске српске шкоде и учитеља. Обећали му сем тога даљих 60 лира ако успе да затвори ову школу. Продана душа то и учини и напише денуцијацију, па .је иреда валији. Хоће ли и ова подлост успети и уродити својпм гадним плодом показаће се скорим, алп свакако тојс

Г. Пашић јако се љутио на ове захтеве.

Тврдио је да влада и главни одбор и ј И д ућег бро ; а сами знају шта треба учиниги и да им с тога не треба натурати неку коптролу од чланова из унутрашњости. У живим препиркама остало се до иза поноћи, када су ее сакупљени чла-! нови разишли. На овоме је скупу решено да се у главноме учини но захтеву краља Милана, а наравно влада ће водити нри томе рачун, да интсреси етранкини не буду оштсћсни. У осталом кад дође на решсња целокупно питање онда ће се сви овако још једном састати да о томе ствар претресу. III. *

интереснп, као што ће се видети из

(нАСТАВИЋЕ СЕ). ПРИЈАТНА ПОЈАВА (кЊИЖЕВНА Г.ЕЛЕШКА) У неким нрестоним новинама штамнана је примедба о књизп Др. Веснића у следећим изразима. „Ова књнга има научну врсдноег за господу пра-

Прочитав то ја сам помислио, дајсу се српски научари вратили натраг у ону досадну епоху, кад је аристокрага Савнњи пливао у исгориској Да ли је ко из Београда о гоме магли јурисируденције, а досадни иисао или се иначе по нричању о то- Блунчлн вукао по пустињи кривнчмо сазнало, тек из унутрашноети у ног ирава. Ја сам мислио да су се брзо почињу долазити распиткивања у- срнски научари вратили у она вреправљена на главни одбор радикални мена, кад еу правници писали само — шта има у истини о краљевској пен- за правнике, астрономи за астрономе епји. итд. У данашње време образован чоУсдед тнх запиткивања гдавни од- век треба све да зна, а своју проФебор био је нринуђеп и он у обдику! сију нарочито, иначе он није образоповерљивога расписа јави неким и не- ван човек. ким пододборима, да су београдски Ако ле*~ р нлн енжењер или матепрваци укупно с главним одбором и с ; матнчар нс зна нолгпичку економију, вдадом наклони да се одазову краљ Ми- јуриспруденцију, астрономију и осталановом захтеву, знајући да ће то; ле науке — онда је он само лекар бдаготворно утицати и на целокупне Ј . 8 а н а џ и ј а, енжењер-занаџија, адпрвдике земаљске. Ј вокат-з а н а џ и ј а и т. д. усљед тога Ј све науке данас иишу бар толико Гдавне је људе у унутрашности ; популарно, да су доступне свима праовај глас ирснеразио. Њима се учинп-1 во образованим људима.

КРВ&В& ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) НОБЕЛЕЖИО П ера Т одоробић (160) ГЛА.ВА XIV Моја одбрана Уаимајући реч да се браним ја сам у том тренутку био прожман осећајем, да ми никаква одбрана не може помоћи да спасем главу, и да ми још једино остаје да браним добро име, да спасем леп глас: да сам живео и умро за начела, и да у глупавој и мрљавој црноречкој побуни нема мога учешћа. Ти осећаји утицали су и на саму одбрану — ја нисам бранио главу, већ образ. Од те обране навешћу само нека главнија места. * * * На првом месту нагласио сам, како је тежак положај нас оптуженика, где треба да се бранимо, а немамо да нобијамо ниједан Факт, јер тужба није изнела противу нас нинпа, што би се правно могло сматрати као какавдоказ. „Код такве оптужбе, која нзноси наго ,,крив си," јоднно би се

могло одговорити: „нисам крив" •— нагом | тврђењу изнеги на супрот наго одрицање. Збиља, чиме доказује дрлсавна тужба да смо ми учесници црноречке буне? „Била је буна, нашло се л.уди који су отказали послушност власти, шта више сметнули државне чиновнике и узели власт у своје руке. Зна ее на којим је местима то било, зна се и који еу људи то радили - сад се ми окривљујемо за та дела. Вели се било је и нашег учешћа у томе покрету. Питам, господо, на који начин смо могли учествовати у тој побуни'? Јесмо ли били на месту где се догодила буна, јесмо ли били с људима који су се бунили, да ли смо тим људима зановедали, или смо их наоружали или смо им дали новаца и савета, поучили их шта и како да раде; најпосле ако ништа друго, а оно, да ли смо бар стајали у преписци с бунтовницима, да ли смо их писмено упућивали и храбрили на буну; једном речи, каква је то веза која постоји између нас и побуњених људи, каква је то толико јака веза, због које је власт сматрала да има право да нас похапси, да нас окује и сад овде суди ?■ „Да, да, господо, каква је то веза, дајте 1 да је видимо, покажите да је види и други ;

свет; нека не остане тајна зашто је део чланова главног одбора у оковима одговарао пред овим судом. „Али шта ја тражим од вас! Да покажете оно што немате, да изнесете оно што не постоји, да из ништа створите доказенаравно ви то не можетс. „Не можете с тога, господо, јер сте нае нашли у Београду, у поноћи извуклн сте нас сањиве и дремљиве из наших кревета из наших мирних станова, отрглсте нас насилно од наших свакидашњих послова, невине сте нас стрпали у каземате, невине сге нас оковали, невине амо довукли и невине нас ог.де данас судите! „А да би нас могли праве и здраве судити ви сте морали створити преки суд, морали сте издати ванредне законе, морали сте зажмурити и учинити чудовиште над чудовиштем; створити закон с повратном силом. Али ни после тога ви нисте били сигурни да можете по закону судити нашу невиност, с тога сте створили овај суд јединствени свету, суд који не суди по доказима, не по савести, и г. председник сматрао је још за нужно, да ми одмах нагласи како ми је свака одбрана узалудна, јер он суди „по СавеСТИ.* (илставиие ое.)