Мале новине

11а, како је књига др. Веснића „Кривична одговорност, у светлости данашњнх наука", препоручена само за правнике, судске чиновнике и адвокате, то сам ја из љубопитства узео да јс прочитам. Веома сам био изненађен! Та јс књига написана потпуно популарно, и у њој се добро и савесно излаже иоследња рсч кривичног права са фидософског гледшпта. Дакле, изгледа да су нрестоничке новине у малој нримедби тој учиниле две ведике погрешке. Прва се саетоји у гоме, шго је I књига др. Веснића, написана не само за специјалисте правнике, но у огг ште за образоваие људе. Друга погрешка је у томе, што се о таком замашном раду говори немарно у две три речи. 0 оваким књигама треба нисати озбиљну научну рецензиЈЈ', или најбоље не писати ништа; то јесг објавити да је књига изашда па ту стати. Књига др. Весннћа очекује озбиљне | критике од снецијалиста, а ја само желим да је у овој малој примедби преноручим свој читалачкој образованој публици. Ја сам увсрен да ћс сваки са задовољсгвом и коришћу за со нрочита ти књигу др. Веснића, — но ја желим само да обратим нажњу на иоједине особнне у том изредном раду. Особине тс састоје се у томе, што он особигом вештином нролази тешке нутове међу Сцилом и Харибдом гј. међу двама највећим мислиоцима Бекариом н Адфонзом Каром — (који је недавно умро). Бекари, као шго ,је познато, ансолутно одбацује смртну казну за сваки престун, нолазећи од начела безусловне нраведности. Кар подази са истих начела но дохази диаметрално протнвним резултатима и разликује овако: „Истнна је, дасмртна казнанеуништава пресуде, но и пожарне чете негасе пожаре, да ли су зато пожарне чете некорисне? То исто важи и за смртну казну. Уништавајући смртну казну за ирестуннике, ми их остављамо само за оне људе, који су несрећни, што имају у џену сат или наре." Тако говори Кар. Овде није место, у ок а л-о мадој при медби, да подробно расматрам те две нротиво подожне кривичне теорије, но нриметно Др. Веснић више симпатише теорији Бекарија, која је по његовој науци основана на наталогшко— психодошком земљишту. Нова криминалистика раширида је оквир те теорије до тако ширбких размера, да за приступ нема места. Она се разликује од старе тиме, што је све хансане обратила у болнице за преступнике. Још једаннут спомињем да овде није место да говорим објективно о овим теоријама, но немогу пропустити да не наноменем речи епископа Бјенвени у „ Ј а д н и ц и м а" Виктора Хига... Сваки сигурпо памти кад су љубавника једне сироте девојке затворили због дажне банке, коју је љубавница хтела у крајњој нужди да промени. 11а како није било никаквог доказа то се ствар та морала прекратити. Млади државни тужилац, желећн да се оддикује, от,е к' сиротој девојцп и рече, како је њен љубавник нсверник, јер има другу љубавницу. Под упливом љубоморе девојка је окривила свог љубавника и он је био осуђен. Сва је варош узносила оштроумство младог јуристе. Кад је ту ствар чуо епископ Бјен вени, он је тужно спустив главу уздахнуо н упитао мирним гласом: „А где ће судиги тог паметног државног тужиоца?" Јест, ја потнуно разумем човекољубиве односе к слабостима и преступима људским, но ме!>у питањима спискона Бјенвињу, и девизом стари

криминалиста: „кЧа*јшјШЈа регеа(; шип(1ев" — налазио се цео јуридички свет! Ето то нространство међу та два крајња полуса јуриснрудинције изврсно је понунио Др. Веснић својим красним изводом нове криминалистике. Ето зашто је сваки образован човек дужан да прочита његово изредно и савесно написано дело. У свакој кшижевносги, овакав рад свагда ће бити иријатна аојава. Ро-~-аљ. ЗМАЈ ЈШЖНА Од ЛКДНОГ Т1РИЈАТЕЉА ИЗ БаРВАРИНА ИМАМО ОВО ЗАНИМЉИВО САОП1ПТКЊЕ. Роса, жена пок. Илије Ђорћевића из Беле Воде, удовица од пре 4 год. и дошла је једног дана у судницу исте општине где сам се и ја нашао; но казивању она је неколико пута долазила — и ту је молила, да јој се одреди извесна награда, што, вели, она чува атар села Б. Воде од града и других елементарних неногода. Ја сам је нитао чиме она то доказује, да баш она брани — јер, веле, да овде није надао град, од како је се она почела издавати као чувар — „змај" —; она ми је ваздан доказнвала, за овим је казала, да има још три змаја у овој — Б. Водској — околнни и то : два нреко Мораве — казала ми је из ког су села, али сам саборавио — а трећи каже, да је из В. Дренове, и он је вели мушко дете од 2 7 ј год. Причали су ондашњими грађани он штине, који су с њом радили, чим почне вслика грмљавина и олуја, она, веде, истрчи иепрсд копача — сгане под ведрим небом — и гу млата рукама док не падне и онако укочена дежи све донде, док се олуја не сврши; кад је они питају штаје радила и шта је видела, она им је казивада да се бори са три ,,алеЛ Оне су вели доњи труп као у змије, а гори као каква жена, само што је вели, несразмерне величине. М. М. Г>.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Немио случај. Звонар цркве Св. Стевана у Бечу, прошле недеље по нодне хтео је да избрише прозоре на звонари. Тога ради привозао је себи један крај утврћеног ужета за појас и изашао на прозор. Тек што је почео брисати, крпа му паде из рукс, а 1 он хотећи да је довати, склизну те I и сам нолете за њом. Срећом уже је било јако, те се звонар само снусти за једно шест метара ниже и остаде тако висећи. Светина се брзо искунила на пијаци Св. Стевана, гледала чудо и викала у помоћ. Друг овога звонара, опет звонар, од страха није могао ни умео п о м о ћ и своме колеги, већ телеграФским путем јавио пожарној чети која брзо дође те спусти звонара до првог нрозора, који исти разбију и кроз-а њ га увуку али онесвешћена. Предат је болници. Едисонов нов проналазак. Едисонов нов ироналазак јесте сахат с ФонограграФОм. Тај сат громким и јас. т им гдасом саопштава присутнима времс, при чему, на захтев, саопштењима придаје разно коментаре. У јанији сахата налази се Фоногра®, у вези са сахатним механизмом. И тај Фоногра® може бити у вези са једним иди више телеФОна. Кад исти сахат ради у внду будилника, онда у одређено време јасно и громко виче да треба усгати и да је крајње време, и гако виче све до■где док се човек не тргне иза сна, и не навије друге везе тедоФона. Помоћу другог телеФОна у кујни, исти еахат саопштава и куварици громко и јасно да је већ време устати, напомињући јој иослове, које треба да и-

зврши у своје време. На јавним сед -ј ницама такође је употребљен исти сахат, и тамо објављује нрограм и ос-; тало сиоредно. Још служи као ере-; ство за незлоупотребу сдушалачког | стрпљења са стране беседника, јер на сваки но сата јасно и громко виче : „Бзседник је говорио већ по сата, и требао би другоме уступити место." Госту пак, који се подуже задржи иа вечсрњем приватном поселу, нсти сахат наговештава у једанајест и педесет и пет минута: „Кроз пет минута настуиа идући дан; време је да се свак крене својој кући." Марс. Француз ФламаФијон, нопударизатор астрономпје, недавно је проматрао нланету Марс и приметио нешто ново, на име : у извссно доба године океани нданете изгледају нодељени на двоје некаквом шпроком | браздом. Између осталих мора на истој планети, вели научњак, налази се једно, које и по облику и по положају јако дичи на наше Црно море. И на њему је нрошлог лета приметио опсерватор Скитарели да је некаквом широком жутом браздом раздељено на два неједнака дела. Та иста нојава приметила се и још на једном језеру, које такође има велике сличности са аФричким језером Чад. Осим тога, један од најприпознатијих аетронома енглеских приметио је, да су ист највећИх нараледним канада на Марсу такође подељени у извесно доба године паралелним и широким браздама. Ову чудну иојаву астрономи нису могли објаснитп до данас. Електрична светлост. Дсфонтсн говорећи о слектричној светлости вели, да од ње може насгунити удар (канља) тако исто као и од сунчане, што се већ и неколиким прпмерима потврдило. Осим тога, јака електрична светлост има исто дејство на кожу као и сунчана. То се приметило но Фабрикама: врат, лице и чело радника нренланули су, а посло два до три дана кожица се сљушгила са истих, али без икаквих осетних носледица. Едектрична еветлост јс савршено безопа сна за очи, само кад се не гледа у лампу. Онима пак, к< ји су по природи свога носла иринуђени да гледају у електричне светлости, ДеФонтеп препоручује наочаре суре илн годубије боје. — Едисонова слектрнчна дампа даје сто тридесет иута јачу светлост него лампа светлећег гаса, и за данас поред све неосноване повике, медецина нема никаквог научног разлога иротив електричне светлости, која ће се кроз врло кратко време одомаћити у целом свету. Ђенерал Гурко, гувернер у Варшави позван је и отишао је у Петроград. Тај нозив сматрају као доказ уздрмаиа иодожаја ђенералова, те мнсле да се неће никако ни враћати натраг у Варшаву. Да ли ће бити Гурко збиља емењен, и да ли је он одиста пао у немилост код цара, то сс још за сада не зна, али тек стоји то, да је позван у Петроград да одговара за пренагљено стрељање трију|невинихвојникаНа глас о ђенераловој смени католи ци су се веома обрадовали и очокивају радосно постављање новог гувернера. •->»«" •• СМЕСИЦЕ Сиромаштина у Италији. По гласу државне статистике у Италији има 360 општина без гробља, а мртваце евоје трпају у костурнице иснод цркава; 200.000 душа живе по сасвим нездравим подрумима, а 9.000 људи сиротују но нланинама и гудурама. У 1.700 онштина народ само о празницима једе хлеб, а у 5.965. општина народ је тако сиротан, да никад не окуша месо. 600 општина остављено је без икакве декарске помоћи, а писменост је тако слаба, да од стотине једва 37 знају читати и писаги.

Код нас, хвала богу, што со тиче хлеба и меса боље стоји, али што се тиче лекарске припомоћи и писмености — ту још имамо да завидимо Талијанима. КЊИЖЕВНОСТ Просвјета лист за цркву и шкоду, свеска IX и X. Издаје на Цетињу књ. цр. мпниетарство просвете и црквени послова. Садржај: А. Службени део. 1). Закон оустројству гимназија у књажевини Црној Гори. 2). Наредба министра просвете и црк. дела о примању у гимназију ученика, којн не сврше шк. годину. 3). Упутство министра просвјете и цркв. дела о поступку с ученицима, који за шк. одмора учине какво грдно дјело. 4). Наредба министра просв. и цркв. дела о учењу новогрчкога језика у богослов-учит. школи. 3). Извештај ревизора о основним школама у школској години 1889—90. 6). Службене вијести. Б. Свечани део. 7). Нова Иванбегова црква на Цетињу. В. Неслужбени део. 8). Содам тајни Новога Завјета. С руског превео М. М. 9.) Из моје буквице. Од Ј. Сундечића. 10). Кратка упуства за практичан ноступак у школском раду. Од П. П. 11.) Старине. Саопштава Ф. Радиче вић: а) руска писма манастира Прасквице. б). Митроподит Петар. I. Пет рови11 даје писмо нону Јову Микијељу. ТЕЛЕГРАМИ 30. октобра Софија. Чланови црквеног сабора били су, са својим председникол, митрополитом Глигорије, на челу. примљени у свечаној аудијенцију код кнезг. Фердинанда. У вече су чланови сабора били на ручку у конаку. Истога дана примл>ени су у свечану аудијенцију код кнеза и чланови собрања, који су предали скупштински одговор на престону беседу. Милано. Канцелар Каприви и министар председник Криспи дођоше са својом пратњом на жел. станицу у 10 часова пре подне и ту се срдачно опростише. Влак се кренуо из станице око 10 сах. и 15. минута; Капривијебио испраћен одугаевљеним узвицима. Криспи је у вече отпутовао у Рим и Палермо. Софија. Јако се говорн о савезу између Каравелова и Радославова. Озбиљнији људи мало верују у тај савез.

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Гоеподину П. Г. Идите у пошту и у „ност рестант" тражите писмо под шиФром П. Г. То је пжсмо из Крушевца за вас и у љему ћете наћи поруку, која вас се гиче. Ради иравнику. Изволте доКи у недељу око 11 часова пре подне.

ИЗВЕШТА Ј Сган.е воде код Београда 30. Октобра 1890 Код главне царинарнице 5.05 м. Пролаз испод моста желе.зничког 8.95 м. Вода долази за последн,и 24 сата 0.06 ,и