Мале новине

тање о краљевском брачном спору, тј. да се једном стално утврди постојн ли развод брака или не — но овај ресултат као да није постигнут. Уверени да ће наше читаоде ова ствар интересовати, ми смо се постарали да прибавимо потребна писмена документа о овој ствари и штамнањем тих предмета да дамо могућност читатељима, да самн оцене ствар. Држали смо да је то најбољи пут, да јавно мњење види како ствари етоје у истинн и да их оцени својом сопственом памећу, а да се не мора поводити за туђим тумачењем п представљањем. Овде износимо прво, писмо Њенога Величанства Архијерејском Саборуи Саборску одлуку о томе, а у идућим бројевима доћи ће друга, даља саопштења. Архијерејском сабору. Познатје Архијерејском Сабору брачни спор између Краља Милана и мене, услед чега је се он обратио на надлежни духовни суд епархије-бео1'радске. Не дочекавшн да духовни суд донесе своје решење, обратио се ондашњем ненадлежном митрополиту с писмом за развод брака, што је противно позитивном закону о црквеним властима у Србији. Ондашњи митроиолит нод прссијом издао је једно своје писмо за развод брака, које није основано ни на каквом закону ове земље. Обраћам се архијерејском Сабору с 1 молбом, да ми изволи дати своје саборско решење: како сматра то писмо бр. 1247 ондашњег митрополнта, које је штампано у Званичним Српским Новинама Ј\[в 223 од 12. Октомбра 1888 год.? Наше свете п])авославне цркве скромна и верна кћи Наталија. Београд 11. Јуна 1890 год. Н )Сно Беличанство Краљица Наталија, мати краља нашег Александра I. писмом својим од 11.

тек. мес. обратила се Архијерејсхом Сабору, да јој он изда саборско решење о томе, како сматра он писмо г. Теодосија, бившег митрополита, о разводу брака између Ње икраља Милана № 1247, које је било обнародавано 12. октобра 1888. године у Српским Званичним Новинама бр. 223. Архијерејски сабор расмотрио је дотичва акта овога предмета, па је нашао да, није рађено по закону. 1. Зато што је законом о црквеним властима нравославне вере у Србији од 1862. године, који је био у снази до 27. Априла ове године, расправљање и суђење брачних спарова, пренето у надлежност епархијских конзисторија. 2. Што брачни спорови владалачког дома нису нарочитнм законом изузети од општег наређења, те према томе и ти спорови припадали су у еиархијској конзисторији београдској. што је и краљ Милан признао кад се својом тужбом обратио њој за расираву брачног спора свог са краљицом Наталијом. 3. Што.је ондашњи Архијерејски Сабор,кад је краљ одњега тражио да суди његов брачни спор, нашао и признао да иије надлежан по горепоменутом закону од 1862 године, да расправи и суди никакве, па ни владаочеве брачне спорове. II 4. Што је ее краљ писмено обратио г. Теодосију акојије као ненадлежан, сам примио краљев захтев и сам без саборског споразума, једнолично издао разводно писмо не саслушав Крал,ицу по брачном спору, чиме је погазио закон од 1862 године и Устав (чл. 26.) по коме нико не може бити осуђен док пе буде саслушан. Према свему овоме казаиом и по постојећем сада закону о црквеним властима православне вере у Краљевини Србији, члану 77., а на тражење Њеног Величанства Архијерејски сабор.

ИЗЈАВЉУЈВ: Да је иисмо г. Теодосија Мраовића, ондашњега митрополита, о разводу брака Њихових Величаиства Краља Милана и Краљице Наталије, незаконито и ненравилно, пошто је противно постојавшем закону, а без сваког основа законског издато. У Београду. 16. Јуна 1890. г. Архијепискон београдски и митрополит српски М и х а и л Енискон нишки Јероним Епископ жички Сава БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Болестан. Синоћ доцне у вече ненадно се пронео глас да је првога намесника, г. Ристића, ударила капља, и да је болест врло озбиљна. У колико има истине у овом гласу разабраћемо тек данас. * Пажња. Свраћамо пажњу наших штованих читалаца на оригинална документа о краљевском брачном снору коју почиљемо доноситп у овом броју. * Изостало. Чланак „Краљев џеп" изостао је због горњих чланака, но сутра ће се продужити. Наредба. Кад се коме грађанину ове варошп догоди која крађа, то се обнчно ноћу дешава, из отворених авлија шуиа и других зграда, у којима стоје ствари. Да би со с једне стране осигурали грађани од овакових крађа, а с И-ге етране 1и властима иомогло у хватању рђавих лица, управа ова на основу § 326. казненог законика, наређује: 1. да сви становници вароши Београда редовно ноћу своје авлије, нодруме, шуне и осталс зграде нозатварају; 2. Да сваки старешина своје куће и његови чланови дању 'обраћају пажњу на долазак страни лица њиховим кућама, и ако опазе какво сумњнво лице код својих кућа или околине, да га с места нријаве жандарму, позорнику, који ће затим, према таквом .шцу, даље учинити што треба: и 3. Да дотични становник ком се догоди крађа, најбрже јављаову дотичном кварту, како би сс за времена могла наредитп иотера и истрага за

крадљивцем, јер ее догађало да оштећени не јави на време учИњену крађу, те огуда и траг кривца изгуби и крађа остане не нронађена. * Одузета повластица. Како стране новнне јављају, рударски еавет одлучио је да коначно одузме новластицу Фирми Биндер, коју је ова имала над антимонским рудником Костајница. Узрок овоме разие су злоупотребе и повреде дате концесије. * Поклон. Г. Маузер лиа>ерант маузер-кокиних пушака нослао је беогр. стрељачком друшгву диван сребрни, поздаћен пехар, с немачким напшеом. „Приликом двајеетнетогодишњице београдске стр. дружине. Маузер. Беч." * Отварање овогодишње скупштине. Данашњом седницом отвара се овогодишња скупштинска периода. * Превара. Пре неки дан дошао је један младић у радњу II. Н. продавца готових хаљина (у кући Ристе Миленковића) и тражио је да један момак понесе с њим неколико пари хаљина у Нандилову механу ради пробе, где му се, вели налазн и отац. Газда преда момку три пара хаљина п овај с младићем иође. Без знања газдииа они еу ушли у једну собу у механи, и ту је овај младић обукао једне хаљине, па потом позвао момка у каФану, јер, вели, да ће муотац еад доћи, ношто је у вароши. Обојица уђу у каФану и седну. За сретног пазара младић норучи момку н ннво. После кратког времена младић рече момку. да иде на иоље ради нужде, и да га ту он причека. Како је отишао на ноље, више се није вратио. Момак је чекао и чекао младића но није га дочеко. У зло доба сети се да је превара, и ово јави гостионичару, који му изјави да он тог младића и не познаје, а још мање да је код њега у квартиру. Забадава јс Јеврејин цело вече ишао по каФанама тражећи младића, јер га није ни он — на ни полиција пронашла. КРАТКЕ ВЕСТИ х Трећа редовна скушнтина „ фонда" за номагање сиромашних великошколаца изабрала ,]е за свога почасног члана г. Стевана Ђурчића. * Ирошде недеље свечано је у Бсчу освећена и отворена српска црква и школа.

ПОДЛИСТАК КРВ&М годинл (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) НОБЕЛЕЖПО Пера Тодоровић ->««- (166)

„Пред вама г. председниче, стоји читава хрпа докумената и акта, покажите иам један јединн акт који би доказивао какву било везу главног одбора с нобуњенпцима. Читали сте неке документе, могли сте читати месго њих и ма какве друге, могл1г сте просто из архиве начелства узсти неколико акта, која вампрво дођу на ред и овде их проћитате, она би се што се нас тиче толико односила на ово дело, као и два акта која сте пам читали." Затим сам редом набрајао читав низ читаних на суду, па сам онда питао: —

„Али шта се сва та акта нас тичу. Из њпх видимо како се побунила бања, она нам казује шта је рађено у Књажевцу, она вам сведоче, како међу побуњеницима није било ни реда, ни јасно постављзњс задаће ни решености на саму побуну. Све ово може бити веома интересно и карактеристично за овај иокрет без главе. Али шта се све то нас тнче; какве везе има то с нама, члановима главнога одбора; споменуше ли се игде у тим актима наша имена; иоказтју ли та акта ма по чему да је било неке везе између нас и оних који су та акта писали. Не господо судије, те везе нема, нити је може бити. „Али не само да у свима тим документима нема ннједног који нас терети, но чак се нигде ни наша имена не помињу. „Збиља, господо, веома је карактеристично, да у целој похватаној преписци побуњеника о главноме одбору нема нигде спомена, као год што је значајно и то, да од толико стотина оптуженика, који су прошлн кроз овај суд и од којих су многи одавде отишли на губилиште, нико, ама нико не рече о нама једне речн која би нас терстила. Један једини изузетак, који се овде може споменути, то је сведоџба

двојице учитеља осуђсних на смрт, па и они спомињу њешто само о Пашићу, кога данас нема међу нама и то спомињу нешто магловито и нејасно, а ко зна да ли би и то спомињали да је Папшђ овде. „Сем овога има још исказ бањског г. попе. Г. председник је нагласио да иоп даје сведоџбу пред смрт, полазећи Вогу на истину и да се по томе мора вероватп у истиност ове сведоџбе". „Јес, господо судије, та је сведоџба истинпта, пон је рекао сушту истину. Али шта је рекао он? ,,Г1оп сведочи да је питао Љубу Дидића има ли што год из Београда од главног одбора, што би упућивало на буну" ? ,, ЈГа то се, вели поп, Љуба пљеснуо по чантри, у којој је носио своје хартије и рекао: „Ево мени оц главног одбора", а при томе помолио је мало из чантре некакву велику дебелу хартију с потписом Пашић. (НАСТАВИЋЕ СЕ)