Мале новине

= Бив. краљ Мидан вратио се ово дана са лова у Беч натраг, па се одмах краће ;т Иариз. ~ Ђенерал Буланже отнутовао је ! 29. октобра из Јерсеја за Лондон. — Лагер нозвао је Деруледа на двобој. Обојица су чланови негдашње буланжистичке партије и чланови француске коморе. 11 Бив. бразилски цар Дом Педро стиже ово дана у Париз. у Оболелн руски велики кљаз Никола, преведен јс у замак Знаменској на Криму- Нема наде да ће му се умна снага иовратити. ***. Уредник „Србобрана". Павле Јовановић, осуђен је на месец дана затвора н 600 ®ор. глобе. Казну ће одмах наступиги, а лист ће нрестати излазити све дотле год докле се уредник не врати из затвора н не ноложи но ву кауцију. + Занатлиско удружсње приређује ' 10. новембра на „Булевару" забаву с игранком. ~ Бугарски војни министар Муткуров нриснео је у Париз, куда је ношао да тражи лекарекп савет. ИЗ БАЛКАНИЈК СоФија. скунштинска адреса . Данас је дспутација за предају скупштинске адресе у свечаној аудиенцији прпмљена кед принца. Између осталих пасуса у одговору на престону беседу ■ постоји и овај: „Народни преставнпци су срећни и са одушевљењем излазе на сусрег уверавањима, да ће се кнез п влада, која ужива нотнуно народно новерење и у будуће придржавати истог поли- ј тичког правца, као и до сад. Народни преставннци сматрају такође за срећу да изјаве вашем Величанству, да бугарски народ неће презати ни од ка- ј квих жртава да се само извојује коначна нобсда данашњој нолптици."

Молткеов савет. Поводом Шнебелове аФере цар Виљем 11. саветовао се са својима о начину и тону држања нрема Француској у том иитању. Молтке је заступао ово гледиште: „Ми нисмо у стању да наша нанадна срества усавршавамо, ношто Француска своја одбранбсна непрестано увећава, Час решења је нриспсо. Касније ће рат са обеју страна коштати 100.000 људп випге. И да би се тај случај нредупредио, рат је неизбежно потребан. То јо моје мишљење, не само као солдата и Нсмца, већ и као хришћанина и човека." Двобој. У једном од носледњих бро јева „Соигпег ЈГгапсагч," париски новинар Моирој нештедноје нанао гдумицу Сару Бернар, чега ради га је њен син Мориц позвао на двобој, који се обавио нре два три дана и свршио се тнм, 111то јс новинарјако обрањен. Руска хладноћа. Мећаве и циче, које су у северној Русији ових дана бесниде, сгале су прилично жртава Тако, у околини Јелнсаветграда, пзмеђу 21. и 22. октобра, нађено јс впше од 25 лица укочених од зимс. А код једног спахије нолипсало је од ладноће преко 800 грла рогате стоке. Посета у Паризу. Калноки за свс време свога бављења овде није се састао ни са једном политичком лично шћу. Посетио је оперу пре два три дана, али као приватна личност.

сдедити од оца 00, а само 40 ироцената од матере. Кнежевска реч. Крајем Анрила 1824 год. био је иоложен темељ једној касарни у Хагу у Ходандији. Темељ је ноложио иринц орански, намесник ходандски. Месне власти ире свечаности молили су принца, да његов најстарији син подожи темељац овој зграда и да изврши све церемоније, но принц нм одговори „Не, нећемо да кваримо деге сувише раним ночастима. Искусиће једном довољно да је кнез, и мени ће бити милије да се унозна пре са својим дужностима, но са сјајом и иочастима."

нам инше н у своме стилу оно засдужује да ми марљиво прочитамо. Како ми немамо државне архивг. како је нама неприступно оно што, е;, наши предходници радили, а што се међу тим, нас веома блиско тиче м< рамо биги захвални српској краљев" кој академији што је овај састав шлвукла из архивске нрашине и нама г.л пружила на нрочитање.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Сарањивање или спаљивање? Поводом врло жпве агитације за спаљпвање посмртних остатака, један париски виђснији новинар упутио је питање на сво виђеније нариске писце: шта више воле — сарану или спаљи вање? Већп део одговорио јс да не воли ни јодно ни друго. На пр. Доде пигае: „Сарањсн или снаљен? — Обоје ми јо врло неприј атпо!" Леконс де Лисл: „После дугог размишљања, на жалост морам да вам искрено одговорим да не волим ни једно ни друго. Ако ова моја неодлучност потраје још коју годпну, могу со лако још и на њу привикнути." Конс: „Не нлашим се смрти, а о судбини свога тела нс водим баш никаква рачуна, будући уверен да с њим не ишчезава цело моје ја 8јега1 апнпа шеа" Жил Симон:]„Католици, знам, одрпчу спаљивање мртваца, јер је писано да ћемо телом ускренути из мртвих. Алн од нашег тела нс остаје ни у гробу нпшта, а Богу нијс потребна нп трунка нрашинс људске да би учинио људско ускренуће." Лоазон: Мене се ово пптање врло мало тиче, јер мислим као Плато, да тсло није човек, већ оно, што има тело. Постарајмо се само, да се не уконавамо живи, као што то није баш тако редак случај." Зола: „Нисам на чисто с тим иитањем, нити сам иснптао свој укус што се тога тиче али свакојако држим да нс би згорег било кад би смо ми то оставили онима, који иза нас остају." Једини је Сарду одговорио одлучно: „Сналити! спалити! Јако ће ме веселити кад ме буду спаљивали!"

СМЕСИЦЕ — Читања новина. Американци врло много полажу на читање новина и но њиховом мишљењу може биги само онај свеетрано нзображеи, који ревносно чита новине. Ппгаући о томе, један американски лист упоређује американеке н немачке читаоце новн на, па воли: „Амерпканац убраја новине у своје животне намирнице и без њих му је пето тако тешко бити, као н бсз хлсба. Не иде ли му посао најбоље, те ночне оскудевати, пре ће од уета укидати него што ће напустити своје новине. А Немци нису такви. На хиљаде ее код њих броје, који никад нису ни завирили у новине. Посрне ли у послу, Немац ћо нрво напустити новине, јер их сматра као луксус. Немцу јо жао оног времена, које пропусти читајући новпнс, а американцу бп било стидно рећи, да не прати ток јавних носдова у својој домовини, као и трговину и друге ствари осталог целог света. И према томе нпје никакво чудо, што јо амерички трговац и земљораденнк куд н камо боље посвећсн у политику, као у своју струку, него : п и један његов евроискп друг. Читањем новнна американски дрвари и кројачи попели су се на председничку столицу. У Америци има људи, који нису ни впделп школе, али су се читањем новпна тако изоштриди, да данас не само гато заузимају велике ноложајс, већ су и у стању држатн значајне беседе за цео свет. Истина, велики научењаци ретки су у Амернци, ади опет зато Америку нс притискује онај страгаан ироцент непиемених простака, шго је случај у свима културним европским државама. У Евронн се деле на изображене и на неизображене, а тога у Америци нема — нзображењо је онште. А за то се Америка јсдино има захвалити томе, нгго јој се мдадеж васпитава у сдободним народним школама, а одраслп из новина". Нама Србима мора врло чудно пасти ово последње, јер смо хвада Богу, навнкли да чнтамо само шунље п неистпнпте партијске новине — на н то џабс Боја очију — Ако и отац и матп имају, исту боју очију, онда ће деца, по новијим статистичним подацима, наслодити од својих родитеља 88 нроцената, Ако ли нак родитељи имају различне «оје очнју, то ће деца на^

КЊИЖЕВНОСТ I Цар-Јован, трагедија у нет чпнова од Мпте Живковића. Овај новнгет приказаћс ее на пашој позорнпци у току месеца новембра. Необична појава цара Јована, који је у врло незгодно доба ио срнски народ умсо око себе ирикунитн повелики број нашег напаћеног народа, нредмет је овој трагедији. Тај нредме/г у толпко је за свакога заним.љивији, што у историји није довољно и свестрано иретресен и расветљен. 1'ад цара Јована, који нам је само у главним потезима познат — створио је од Бачке, Баната и Срема себн и своме народу државу —јасно доказује, да је наш народ н у најсудбоноснијпм тренуцима имао синова, који су и смели и умели внсоко но дићи народну заставу, да је нобеднички носе противу својих највећих душмана. Нисмо ималн прилнке да ову трагедију у рукоиису разгдедамо; с тога н не можемо о њој за сада никакав суд изрећи. Међутим дозналп смо, да је њу наградио одбор књижсвнога Фонда Илије Коларца. Знајући да су у томе одбору озбиљнс и сгроге судије (Др. Крстић, Св. Николајевнћ, Љ. Ковачевнћ и др.), и знајући, даје саму тргедију оценио Др. Милан Јовановић, ми со надамо, да ће овај први рад Живковићев на томс пољу бити добит и по српску драмс ;у књижевност п но српско нозориште. С тога мислимо, да нсћемо ногрсшнтп, ако грађанству препоручимо, да сс представн ове трагедијс одазове онако, како сриски оригиналан рад заслужује. СРПСКА КРАЉЕ8СКА АКАДШИЈА Споменик VI. Неколико прпмечаиија на књигу „Славенн у Турској" од КипријанаРоберта. Састав Јакова Живановића. Штамано у Бсограду у државној штампарији краљсвине Србнје 1890. Сад смо баш добнлп издање Срнеке краљсчске академије које носи име како смо горе напнсали, и веома смо захвални за ову лучу впдела коју нам академија пружа да бол.е нропснимо догађајс своје отаџбине међу 1830. и 1840. годином. I Јаков Жпвановић, директор канцеларнје кнеза Милогаа и без мадо дссетак година његов пиеар и саветник пмао је прилике да нозна раднике и радовс у Србији онога доба. И, но томе, његово казпвање нред беспристрасним судијама мора имати велику ј цсну. ЈПтета јс само гато Жнвановнћ нпјс еео да напигае историју оних догађаја, него је увређен књпгом Кппријана Роберта, узео на се да исправи иогрегакс овог нисца. Иовпм самим !исправкама ои је нронео толико свстло! сти на људе и догађајс онога доба да : му морамо бити захвалии. И како смо ј ми људи веома комотни ми се можемо : наљутити на њега што нам пише сво:јим стилом, а не нашим. Али опо што

ТЕЛЕГРАМИ 31. октобра Рам. Миннстар председннк Крисии приспео је амо 29. у јутру. Лондон. Министар-председник Солзбери саопштио је секретару посл. Соверењу, да прима предлог о једноме гао(1и8 ухуепсП, којн би трајао шест месеца, чиме се повлачи споразум од 20. Августа и признаје чГаГп« (|\ о ап1е. — Пошто се Солизберијева нота у Лисабону прими, изаћи ће краљек указ, који ће прогласити слободну пловидбу Замбезом и Шеиром. Преговори односно новога *спора. зума наставпће се у Лисабону. Пвтроград. Нотврђују се вести о намерама руских војних кругова о изменама у војној организацији. Вели се, да ће се целокупна руска војска поделити у три армије: северну армију, западну армију и јужну армију. Ај1и је овај план наишао на много страна на жесток отпор, тс је тешко веровати у његово остварење. Верлип. Канцелар Каириви приспео је амо 29. октобра.

ШАЛА И ЗА5АВА Пакосна /мрека. У једиој нашој окружној в<.роши дееидо ее ово. У овом меету женеко друштво имало је евоју подружипу. Прсдседнш ,л | подружипе аамоли једнога проФееора, који је | био познат као доеотл.ив човек и као добар ! цртач, да за женеку нодружипу направи Фирму и да у Фирни уиише какву изреку, која би карактерисала друштво. Шахиви гоеподин направиоје елику, која пре ставља друштвену седницу, где све чланице говоре па једаппут. Одоздо је стајао натиис: Чл. 5. друштвених правила: „У један исти мах могу говорити само четири чланице." Доктор п цЈобар. У једној кући становали <■ у доктор и гробар, први на другом, други на \ првом спрату. Једаи шаљипчшта у даној прпI лицп направи оваку гаалу на рачун н.ихов: — Добро јс што станују заједи«, јер кадпа; цијсит но1)в лекару, може узгред да сврати и код гробара и да наручи гроб ио жсл.и својој сопсгвеној.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Нова књига Изашла је из штамне важна, нова и интересна књнга ЕШДОКСКИ СЛАВЕНН | отворено нпсмо редакцији руско-славјанскога калсндара за 1890 год. написао: Јован Драгашевић.

Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у I штампарији „Смиљево" у књижарници г. А. Пурића и код продаваца „М. ј Новина. Поруџбине из унутрашњости упу: ћивати „С мнљеву". Само за готов новац.