Мале новине

НРАЉЕВСНИ БРАЧНИ СПОР. Прво у страној, па после у нашој штампи појавилп су се гласови. као да РБено Величанство Краљица Наталија својим меморандумом хоће да изнесе пред скупштину свој брачни сиор с краљем Миланом, а сем тога, још да удејствује «а се од српске државе неке новчапе лрнходе, неку пенсију, апанажу, шта ли. Ми смо у нашем јучерашњем броју донели, шта о томе веде депоше „Пестср Лојдове", где се каже, како се влада одсудно противи, да се пред скупштину износи брстни сиор , и да је краљица од својих намера већ и одустала, под условом да чешће ви1>а сина. мало ниже видећемо шта о томе говорп бечка „Нова Слободна Преса." У овим вестима две су ствари неистините. 1. Није истина, да је краљица икада намеравала да пред скунштину изнесе с«ој брачии сиор с краљем Миланом. Краљица зна, да скупштина није никакав духовни суд, нити у њен делокруг може спадати решење брачних спорова, с тога није никад ни додазила на ту криву мисао, да се скупштини обраћа за брачну распру. Што је краљица хтела то је са свим просто. Она је мајка; она има сина, краља у овој земл.н; она станује, тако рећи, на десетак корака само од тога сина, али, опет зато, она не може да га види, не може да га загрли, не мож.с да му укаже ни једну материнску легу. — 0стало јој је једино то, да се задовољи, што ће га, каткад из даљине, са свога прозора, видети за један тренутак, каД са својом свитом пројури. Ето то је ноложај! И ова мајка, ова несретна мајка намерна је била да се обрати српској скупштини, да јој изложи ово жалосно стање, у коме се налазе односи између мајке и сина; да исприча како је дотле дошло; и да упита српске скупштинаре, да упита ове људе, који и сами нмају децу и који знају шта је родитсљско срце — да их упита: је ли она, краљица Наталија, својим животом, сшојим понашањем и радом заслужида да овако немилосрдно буде кажњена, да јој отме једино добро њено, једина срећа, која јој је још остала на овоме свету — да јој се спречи састајање са њеним јединцем. Јес, краљицу боли та страшна раздвојеност од сина, она је хтела зато да се иожали сриској скупштини и да ј е упита: нема ли пута и начина да јој се дозволи да .може сваке недељц и иразника видети своје дете. Један недељни састанак! 0 да голема захтева! Ето то и само то хтела је да потражи од скупштине једна несретна краљица, једна несретна супруга и једна несретна мати.

Но радикална влада нашла је да је и то много, нашла је да њој, силној влади радикалној, и то може шкодити и решила је да томе енергично станс на пут. Начелник министарства др. Миловановић добно је наредбу од свога министра, да отиде краљици. Наравно, да је добио и упуство о чему ће и како ће говорити. Ваљда пун један сахат г. Миловановић је врло краеноречиво доказивао Њеном Величанству Краљици, како т])еба да одустане од своје жалбе скупштини, иначе влада ћс бити иринуђена да предузме мере, да скупштина не узме никако у оцену тај краљичин акт. Како дознајемо, краљица се изјаснила, да она сматра за своју дужност да обавести народну скупштину о стању, у коме се налазе њени односи снрам снна-краља. Кажу да је краљица рекла: Ја етрадам, и сматрам за своју дужноет и иред садашњошКу и иред нотомством н пред историјом, да не оћутим то, већ да рекнем пстину. А како ће се спрам тога понашати влада или намесништво или народна скупштина — то све није моја, већ њнхна ствар. Ја ћу чнннти оно, што сматрам за евоју дужност, а влада нека чини оно, што мисли да је- њена дужност. Л иеторија је ту, на ће судити обојима. Г. Миловановнћ вратио се, дакле, од краљице бзз успеха у својој мисији. У осталом, како чујемо, краљица јс и њему јасно ]>екла, да она не тражи нитнта друго, но да јој се дозволи да може недељом и празницима видетн сина. Нека јој влада и намееницн гарантују такву пиемену обавезу и она неће имати потребе да се обраћа скупштини. Дакле, ствар је у владиним рукама да краљичин меморандум учини излшпннм. Толико што се тиче меморандума и краљичина обраћања скупштини и цељи, у којој би се скупШтини обратила. • 2. Сад да пређемо на оно друго гштање, односно неке плате, пенсије, коју као да је краљнца тражила. Глас о пенсији краљичиној нага : је измишљотина. Њу су измислили они кругови, који имају интереса да барабаре краљицу Наталију с краљем Миланом. Као бајаги: ето, и она тражн пенсију, као и Милан. Ми смо се заинтересовали за ову ствар и распитали смо о њој на надлежним местима, где смо ј добили овај, потпуно аутснтичан, 1 извештај. Одмах носле повратка краљичина у Србију, намесник г. Белимарковић био је код ње; предла-1 гао јој да иде из Србије, и, сем осталих услова, нудио јој и то, да јој даду велике новчане накнаде. Тада се краљица изразила, да је Србија сиромашна земља, да она тешко може да плати и оно што се чини за њену срећу, те у толнко мање нма разлога да

плаћа за своју несрећу; да увеличава своје расходе с тога, што је несретна, те има у краљевској породици брачни спор. Том приликом краљицаје јаено рекла, да она има довољно колико јој је иотребно да пристојно живи и да никад неће узети ни једне паре, ни од краљеве цивилисте, ни од државних прихода. Што се државе тиче рекла је, да би њена жеља била да Србији шго подари, а не да јој одузима. Л одноено краљеве цивилисте изразила се, да је ред да родитељи издржавају малолетна сина, а нс да од њега одузимају и траже издржање. Као тада, тако краљица мисли н сада и свагда, и глас о неком њеном, бајаги, новчаном нотраживању, са свим је измишљен. Мећутим се ономад у бзчкој „Новој Сл. Преси" појавио телеграмнз Берграда, у коме се вели, како краљица тражи некакву пенсију и ако би јој то далн, она би одустала од намере да подноси меморандум скунштини. 0 меморандуму се вели, како га је за краљицу, бајаги, инсао г. Милутин Гарашанин и г. Риста Данић. Услед тога Њено Величанство Краљица уиутила је министру нредседиику, г. Сави Грујићу, следеће нисмо: Госиодннр, Није ни за кога тајна да се обавештања, која се шиљу за „Н. Сл. Пресу", узимају нз вашег мнннстарства. Ја сам бнла веома зачу!>ена. кад сам нрочитала телеграм од ;>1.12. Новембра. Кад се каже, да бих ја по цену те среће, да видим мога еина недељом и празником, одустала од жалбе скупштинн — ондаје то иотиуно истина, јер је то једино што ја тражим; алн хтстн у то увлачити и новчане погодбе, то је клевета, коју ми част не дозволзава да оћутим. Ви знате врло добро, да ја не само никад нисам тражила ни најмању апанажу, него сам вам ја још лањске године изјавила, да нсћу никад примити, ни једне паре ни од моје отаџбине, ни од цивилисте. Што се тиче моје жалбе на скунштину, њу сам целу редиговала ја без ичије иомо/ш., а кад се буде читала познаће се лако мој стил, који, као што вам је иозпато, има своје са свим личне особине. Примите уверење о моме нај одли чнијем поштов ању. 2. Нов. '1890. Београд. Наталија. Ово је пнсмо најјаснији доказ, како су веети о неким новчаним потраживањнма краљичином проста гатка нли злонамернаЦизмишљотина. Рачунали, смо да ће наше штоване читатеље интересовати да сазнаду право стање ствари, с тога смо се и постаради да их обавестимо. - -- - -< . ј.-»

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТЖ Концерат. Под впсоком заштитом ЊеногВеличанства Краљице Натадије, женско друштво, уз иријатељско суделовање гђе Бекман Јановићке, г1уице Сидоније Илићеве, г!)е Милке Алексићке (Гргурове) и Београдског Певачког друштва, ириређује 10. новембра 1890. год. у дворани „Краљеве Пиваре." у корист своје друштвене благајне концерат са игранком. Почетак у 8 сахатп у вече. Улазница: 3 дин. од особе, добровољни прилози примају I се са највећом захвалношћу. Приступ имају само позвани. Ради нлемените цељи овога друштва, ми сс надамо, да ће се Београ! ђани топло одазвати овоме нозиву. * Поп Стојанов наљеднин. „Бидело" је разаслало свима уредништвима ову вест. Најстарији син убијепог пона Стојана, Ставра, зађакоњен је у прошлу недељу у Охриду, од владнке грчког — Ллександра. Његова иреосвећеност владика Александар, нз обзпра на врлине н заслуге за иравославну цркву , покојног Стојана, није наилатио никакве таксе од сина његова. Ставра | ће на нову годнну бити занопљен за нурију његових дедова и његовог оца Д1и желимо младом свећенику, да одржи уздигнуто име своје породице, да пође за светлим нримерима својих дедова, да Сриству у оипм крајевнма буде оно шго му је и отац био, и да буде срећан, срећнији од свога | оца. * Слика народног мученика. — Глас о убпству српског свештеника у Македонији, родољубивог н јуначког пона Стојана Крстића — Дели паиаза, иролетео је цолом Краљевином и грађани њени достојио моле за судбину тога истинитог чувара српске народ; ности. Над отвореним гробом његовим : искунили су се синови Србије, свију : нолитичких странака, п пролили сузу благодарности. Са више страна наше Краљевиие пзјављена јо жеља, да се живот тога одличпог Србина опише што свестраније и да се штамна. Не сумњајући да ће ту услугу Српству учинити ,,Друштво Св. Саве", један поштовалац пон Стојановнх заслуга постарао се, да изда његову слику. Слика је"израђена у великом Формату, са сви.м верна оригппалу. На њој ће биги и својеручни потпис убијеног. Она ће красити дом свију : Срба натрпота. 8а то је препоручујемо свпма родо.т.убима, да је купе, внде н покажу својој доци. Слика ће бнти готова сутра, п од сутра може се добиги у свима редакцијама београдских листова н књижарама. Цена јој је један динар. Чист ириход издавач је наменуо на нодизање скромног споменика над хумком тога врлвг борца. * Поноза у притвору. Матија Штимац. овд сараФ., који је био под судом и у притвору за убиство своје жене IV хиле, п услед недостатка доказа на претресу нуштен, јуче је нонова стављен у нрнтвор н нод ислеђење, за ово ието дело. Шта се буде о овомс долу свршило, ми ће мо нашин читаопима јавити. Народна скупштина још нс држи своје седнице, јер одбор за преглед посланичких пуномоћија још није готов с послом. Чим он доврши преглсдање, што ће но свој нрнлицн бити , најдаље нрекоеутра, седнице скупштинске отпочеће. * „Пестер Лојд" вели да јо шбор дрЛазе Илића за председника вериФикационог одбора изазвао узбуђенот, јер је радикадни клубски кандидат био ! сељачки иосланик Катић. Катић је, вели, одлучио одбио избор, то се доводи у везу с размицама у радикал-