Мале новине
лној иартији. Мало је само удожено нротеста за неправилаи шбор.— Једшш сељаики либ. носланнк, велиисти лист, ирешао је 1. ов. м. радикалима. • -2'« С- • КРАТНЕ БЕСТИ Данас ће друшгво „Панчић," држати свој IV. редовни збор у овој шк. години. ~ Чувени афрички иутник, који је лронашао Стснлија и Емин пашу, мајор Висман, огпутовао је ових дана, опет, за источну Афрпку. □ КонФсренција либерала није донела никакве одлуке. Решење ее осгавило за другу седницу. НРАЉ НРАЉЕВА (прпчл ИЗ ЖПВОТА последн.ег АВИСИНског владара). ! (наставак. Нослс смрти владара Тодора, којиј со убио на разкалпнама Магдале, Ка сај —тако се звао будући негус-негести (краљ краљева) — за услуге учињене енглсскил трупама, а но жел.н енглеског гснерала, лорда Нсиира, буде извикан за краља. Поред тога, још је био обдарен н залишним оружјем, муницијом, приборнма н комором. У АФрнци је то гогово обичај, да се неутралитет суседне државе са стране нобедиоца на тај начпн награђује. Тако су скоро и Талијани наградили к]Шља Мсислика од Шоа. који је данас наследнпк Јоваиа II. Кад су Енглсзн оступнли, иа императорски престо јавише^се три иретсндснта: Менслпк, краљ од Шоа, Гобези од.Дасте п Касај. Међу двома последњпма изроди се ужасно крвонролиће, из кога је Касај изашао као победилац, ма да је противник имао нет пута већу силу. Истина, томе је много прнномогло енглеско усавршено оружје, али се и сам Касај држао врло храбро. Тако, у пресудиој битци на Адују, он је бно у реду својих првих бораца, клечао на једном колену н с нажњом тукао своје непријатеље. У тој страшној битци 1'обези буде заробљен, нри чему му је, по тамошњим обичајима, иредстојала страшна смрт: да му се уши иабију барутом и да му се теме здерс. Али то нијо било — Касај се смиловао и наредно да се Габези ослени усијашш гвож}>ем, а за тим да се окује у сребрне ланце и исирати у Амбз - Салашу, у једну нриродну тврђаву. Како јс нак Менелпк, владар Шоа, остао неутралним, то се Касај крене У прастару престоницу Аксум, где сс зацари 21. Јануара ^1872. г. Од то доба се почсо звати Јован II., краљем краљева Ктионнје, негуеом-негести, краћс рећи, императором. У то времс, када се нови имнератор свесрдно занимао увођењсм реда и норетка у земл.и, Абисинија је на се привукла пажњу једног другог властољунца. Швајцарац Мунцингер, чиновник мисирски којп се абисинком оженио и среством кога је Мисир завојевао две северне абпеинске иокраине, наговори намесника тих провинција да завојује целу Абпспнију. Два нохода Египћана на Абисинију свршили су ее савршеним иоразом. Абисинци нису имали ннкаква обзира према нобеђенима; иохватане мисирске војнике онаказилп су на врло нечовсчан начин, па од љпх само неколицину пустили дома, само да бп имао ко нричати о страшној погнбијн завојевача. бва победа иад „турцима" утврдила је власт новог императора, којије том нриликом добио титулу „Избранпка божјег". Нсзависни и силни Менелик, видсв да сила и слава „избраника" из дана у дан расте, нађе се побуђеп да му се драговољно нокори. — ' Јед-
ног дана ичашао јс, но њиховом ооичају, пред-а њ с повећим и нотежим каменом на врату, што се смагра као знак потчињености. Јован је усрдно примио поклоника, великодушно зановедио свомс генералу Рас-Алулу да му скине тсрет с врата, но том га загрлио и закраљио свечано у нокрајини Шоа. II тек тада је Јован II. иостао правим краљем краљева, лупајући своју главу свемогућним иреображајнимплановима, који никад нисубили ириведени у дело. С Миснром никако нијс могао доћи до споразума и утврдити мпр, али је борба сама но себн пре кинута чим су Мисирци изгубилн Судан. Онростивиш се тако једног заклетог непријатеља, Абисинија везује крваво непријатељство с другим, куд ц камо онаеннји него Италијани, а то су бесомучни дервпшп нли махдисте. (наставнђе се) ТРИ ПЕСМЕ _ ! (мученичкој сени СтОЈАНА КРСТПОЈА дели-напаза) I Гусле С даиа иа дан све се мање чује Звук гусала, што груди потреса, С дана иа дан тише одјокујо Танка струиа тог српског уреса. Сваким даном ређи су гуслари, Рогка им јс нссма узорита, Јер за тако „иреживеле" ствари Нико живн ис чЈ-је, нс нита. Нсстало је потпштене раје, Нема више нн горских хајдука; — Е на ко ће за гуслс да хаје, Када нема паћеничких мука! Несгало јо и у горн внле, Умукди су ланаца звскети, А гуслама — што су негда билс Заборав со иоругљиво свети. Слободни смо, па гусле не вреде, Гуслари се и не чују живи; Нема иесме уздаха и беде, — Нема чему човск да се диви. „И времс јс" — мудри људи веле, „Што се тако са гуслама збило, Јер кад нам се дани тако боле, На што оида сред дана светпло ?!" * И тако јс —- а биће да није, Тек живеди на ћемо видети, Ал' кад згода на видик избпје, — Има Србпн још много да светп! Гусле моје, дајтс онроштаја, Мудрацима који вас не цене; Гусле моје, нуне туге, ваја, — Ко ће Српство нз мртвих да крене? Гусле моје, моја дико стара, Загудите, нек сс Српством чује, Од Адрије на свс до Вардара, — Србин бедну судбу оплакује. Српсгву нрсте многе беде нове, Нови ланци, нова ронска тама. Гусле мојеј јасне јаворове, Зазвоните, нека се нродама Гусле моје, зашто не гуслате Да се Срби завађсни здруже, — Да се браћа разбраћена збрате, И да руке један другом пруже? Гусле мојс, дивно доојјо моје! Гусле мојс но ирестајте више: Да нам Срнство васколико што јс, — Само слогом и јединством днше! Сен Жист.
ТЕДЕГРАМИ л. новемвра. Веч. Лондонски ,,Вал1у Сћгошс!е л саопштава, да је у ономе
писму цара Виљема, што гд јо Каприни у Монцу предао краљу Хумберту, био пристанак немачкога пмператора, да се принцеча Маргарета заручи с талијанским престолонаследником. Венчање ће, вели, бити кроз годину дана, а пре тога ће принцеза пре1ш у католнчку веру. Еастелново. Војвода Лајхтен| бершки н његова супруга, као и велика кнегиња Милица кренули су се иосле подне 31. октобра са Цетиња и стигли у Еотор. Првога новембра добродили су до Кастелнова, па су због сирока морали ипи колима у Дубровник. Одатле се бродом кренуше пут Ријеке. Верлин. У говору, којијеканцелар Каиринн држао ово дана у пруекој скупштини, између осталог важан је апел, да сви сложном, заједничком снагом стану у борбу противу социјалне демокрације. Овај апел учпнио је велики утисак, јер се из њега даје видетн царево мишљење о социјалистима. Каприви се об])атно на све партије, дакле и на слободоумне. Нагласио је, да су данашњи закони довољни, па да се са социјалистима с успехом може боририти, „Вољни смо," додаде канцелар „да безобзирно унотребпмо сплу, ако дође до нужде; али нисмо мишљења, да се морају још у напред тражитп нова срества за борбу. Држава може поразити, али тиме још није нигата учињено; ми се морамо бринути око гајења љубави и срдачности спрам државе..." Варшава. Добро обавештени кругови мисле, да ће ђенерал |Гурко остати на своме положају ји да је ствар због стрељања оне тројице невиних војнпка већ изравната и решена. ЦАРИИСКИ ИЗВЕШТАЈ 0 радњи у Октобру месецу у Цџпинарницп на железничкој станицп. Ј. Увозна радња. , У току цодога месеца довучено је са стране у Србију: 479 вагона са 66.675 колета разне робе у тежнни 8,305.875 килогр. У овој количпни убројано је: 42 ваг: угља; 29 ваг: гаса; 23 вагона зејтина; 19 ваг: гвожђа; 17 ваг: дасака и лестава: 9 ваг: шпиритуса; 9 ваг: харгије; 4 ваг: кожа говеђнх; 4 ваг: цемеита; 4 ваг: буради; 3 ваг,- машииерије; 2 ваг: пива; 2 ваг: пириича; 1 ваг: олаја; 1 ваг: каве; 1 1 ваг: иосуђа порц.; 1 ваг: стакларије; 1 ваг: коре за коже, и 4 коња. На насппу код сав: жел: колосека утоварено је из шлепова у вагоне 5569 кол: разне робе у теж: 224.402 кгр. II. Лровозна радња. Из Аустро-Угарске за Бугарску и Турску нровезено је 265 вагона са 20.365 кол. разне робе у теж. 1,751.248 кгр.: и на иасипу код сав: жел: ј;олосека дошдо јо 7 шлеаова разне робе са 4545 кол: у теж: 141.109 кгр. III. Извозна радња. Искључиво жслезницом извезено је за иностранство и то: 4402 ком. волова, 6;> бивода, 46 крава, 19 биволи, ца, 8951 свиња, 12.634 оваца, 2860 овнова, 368 коза, 1,470.390 кгр. сувих шл.ива, 323.026 кгр. некмеза, 180.022 кгр. јечма, 147.825 кгр. ораја, 60.000
кгр. овса, 48.4 ; ј З кгр. кожа снроинх.. 20.000 кгр. мокнља, 20.000 кгр. ражн. 10.434 кгр. костију, 10.080 кгр. ку коља, 10.000 кгр. кукуруза, 10.000 кгр. брашна, 3770 ком. јаја, 2599 кгр. црева сувих, 2009 дит. вина, 216 кгр. меса свежег, 1420 куб. мет. пинтер. дуга, 160 куб. хв. камена, 163.263 кгр. шире, 166 буради пива и 50.280 кгр. воћа. IV. Манитсулацкја беше сведена на 3188 кол. царин. експ. Од овог броја долази на: ув&зне 1607, извозне 679, провозне 247, сместишне 23, увозне пропратнице 189, провозне 223; поштанске 141 и пртљажнс 79 комада. V. Ириход. На каси овог месеца нало јс свега на име овог рада и то: 1. Од царнне и таксс 242.616'76 д. 2. Од обртне порезе 92.049'61 д. Свега . . . 334.666*37 д. Царинарнпцк бсоградске на Сави о радњи у месецу октобру 1890 г. I. У возна радња. У току месеца октобра довучсна јг са иностранства у Србпју следећа роба н то : 32.348 кол. разне робе у т тсживи 2,204.606 кгр. 6 лађа дасака са 107.364 комада: 1 „ грађе са 3.355 „ 10 „ дрва са 413куб. мет.: 10 „ песка са 360 „ „ 61 ком. коња и 1 крава. II. Извозни радња. У месецу окгобру извезена је ш Србије за иностранство следећа роба 123 ком. разне робе у тож. 11.119 кгр., 40 бала ужарије у теж. 2954 кгр., 2 бале покровца у теж. 82 кгр.. 179 чамаца воћа сировог у теж. 58.624 кгр. 123 џака ораја у теж. 9964 кгр.. 2669 џакова сувих шљива у тежини 223.74:3 кгр., 28 буради пекмеза у теж. 3420 кгр., 2 шлепа пшепице у тежинп 600.825 кгр., 230 џакова брапша у теж. ! 30.670 кгр., 50 ком. рогате марвс, 220 ; ком. оваца, 4 чамца креча у теж. 4400 кгр., 721 ком. бурадп, 89 ком казана, 69 кол. гвожђа старог у тежини 4245 I кгр., 114 кол. покућанства, 1 дерегл. камена са 20 кур. мстара, вина 7205 кгр., 8 коб. књигаутеж. 203 килогр.. фурде 3181 кгр. и старог бакра 2737 кидограма.
СПИСАК Извучених срећака — добитака ,, ЈНцмад. кола јахача нњаз Михаила на дан 28. окт. 1890. гсд. (свршетак) 10 дик.
23.
91
1870.
91
24.
11
2685.
91
25.
11
2095.
91
26.
11
1588.
91
27.
11
3477.
91
28.
91
1736.
11
29.
91
2458.
91
30.
91
3255.
91
31.
91
2801.
11
32.
91
154.
91
33.
91
3414.
91
34.
91
4740.
91
35.
1•)
3542.
п
36.
91
3218.
37.
11
3194.
»
38.
п
5808.
??
39.
91
2002.
91
40.
91
216.
91
41.
91
278.
71
42.
91
2290.
91
43.
11
4443.
91
44.
91
5467.
91
45.
91
2323.
п
46.
11
3554.
91
47.
91
3602.
91
48.
91
5995.
ц
49.
П
3986.
91
50.
91
6063.
п п
51.
91
3716.