Мале новине

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Честитка. Прекјуче је талијански иреетолонаеледник ностао нунолетан. Том прилпком краљевскп намеенпци иосдали су краљевићу телеграФСку честитку: „Данае кад Ваше Краљевско Внсочанство постаје нунодетно. Краљевски Намесници у име Његовог Величанетва К]>аља Александра. свога узвп шеног Оуверена. као н у своје име хитају да ноднесу Вашем Краљевском Височанетву своје најсрдачније честитање, и најискрсније. жеље, да Ваше Височанство пастави слаинс традиције узвишеног дома Савојског, да осн гура среКу и нанредак велнке талијанеке нације. Др. Јован Ристић Ђенерал К. Протић Ђанер. Ј. Белишрковић. Убио се. Радници уштампарији г.Ћурчића били сујучеујутру изненађени револверским пуцњемкоји је'долазио из ходника. Истрче у ходник нема ништа: јурну у нужник и тамо нађу свога друга ЈКнву Радовановића. Седи изврнут на једну страну и с обореном главом. Прихвате га, тргну. али он је всћ био мртав. Крај њега је лежао' револвер. Јаднп : ее убио. Куршум је лројурио кроз срце. Смрт је бнла тре-ј нутна. Покојник је Жива*од својих 23 година. Вио је познат као вредан н снре- ј ман радник. У последњс време имао је распру са својом љубазницом и обранио је ножем. Услед тога био је под судом и говорнло се да ће бити осуђен на робију. Сва је нрплика да се убио нз страха од ове оеуде. * Парастос. Познати наш родољуб Коста А. Шуменковић, рођак попа Стојана. нозива све родољубе на иарастос покојнику. Тај позив гласи: „У Недељу 4. новембра д-рнсаће се у Саборној цркви, после божје службо — у 10 часова — помен великоме родољубу Стојану Крстићу — Доли-иа•Назу из Подгорца, у Охридској пахији, који 18. овог месеца ногину у служби православне веро и своје миле народности. Нотписани, рођакјпокојногврлог Орбина ипримерног служитеља бож јег, молп београђане, да дођу у што већем броју на тај помен, те да заједнички одамо ношту сонп јунака, који је тамо, на југу велнке огаџбнне Орбинове, био храбрн носплац наше! народне мисли, служио јој оданошћу н пожртвовањем, иа јој најпосле нј евој млађани жнвот дао. * Поп Стојанове убице. „Впдело" пма о томе ову интересну вест: .,По најновијем пзвештају, ко.ји имамо из Охридеке пахпје, попа Стојана је убио Изежр нз Лобуништа познати зликовац, а пандур бугареког владикс Оцшсија. Срби, Турци п Арнаути нодједнако жалс иокојног пона Стојана. На његовом опелу у Подгор-1 цу п])исуствовала су сва околна ссла. Турске су власти похапспле многс људе компромитоване у овом г]>озном убиству. МеЈ>у овима највише ее сумња на Леку Вошњаковића из Подгорца, који је владику Синесија пратио кроз села и разбпјао са њим врата на црквама. Код њега су нађсна писзш, која њсга н Синесија сасвим комиромитују. „Убица попов — Итнр иогинуо је нет дна носле смрти ноиове. Убио га је један Турчин, пријатељ пок. ноп Стојана. „Злочин, пзвршен од бугарског владике, узрујао је целу нахнЈу. Народ се свуда одрнче Синеснја и имена бугарског." В;';: : а Одустала. По вестима страннх иовнна, влада је известила Њено Велн

чанство краљицу Наталију. да ће е нергнчно насгати да спречи сваки нокушај, да се пзнесе брачни спор пред скушитнну. А спречиће и сваку дебату, која бп се у скупштипи иоводом овс ствари нојавила. Услед тога, вели се, краљица Наталијаје одустала од ирвашње своје намере. * Њено Взличанство Краљица Наталија, изјавила је да ће одустати од својс намере, да скупштини преда евој меморандум, само онда, ако јој се дозволн да може посећивати Свога Сииа сваке недеље и празника н ако јој држава одредп дохотке, који јој припадају. Незадозољство. „Пестер Лојд", јавља, да јо незадовољство јјкрајње левнцо радикалне протпву владе још прве клубске ееднице пзоило на површину. Узрок томе незадовољству јесте владина снољна политика коју сматрају млитавом, сувише нонустллјвом п недостојном срнске државе. Живо се говорило о ноеледњпм догађајима у Македонијн, при чему сс чула жеља, да ови најновији догађајн у Маћедонпји будуизнети скупштини на дебату. Крајња је левнца, а вели се преко сваког очекивања јака. 15о!) је ловицо сељачки посланик Катић. Пријављене су многобројне ннтерпелације на миниетра унутрашњих нослова, међу којнма је интерпелација која се односн на забрану извоза евиња од сгране мађарекс владе. Извучене лутрије. Јуче је бнло 47 вучење, 3% обвезнина лутриеког зајма. Том нридиком нзвучено су: Серија 5678 бр. 39. 100.000 дин. Г>678 .. 28. 10.000 „ 4046 „ 15. 4.000 „ 5678 „ 5. 1.000 „ 4046 „ 17. 1.000 „ 5678 ,, 24. 500 „ 1201 .. 36. 500 „ 5678 „ 12. 509 „ 1201 „ 16. 500 „ 1201 „ 12. 500 „

И. Маргетић, министар у пенсији поклонио је 150 дин. Фонду за номагање сиромапшпх великошколаца. х ГраФ Палавичпни, саветннк овд. аустро-угарског консулата, отпутовао јо иа осуетво у Угарску. Л ГраФ Калноки вратпо се из Париза у Воч. ј Од данас почиње излазиги нов лист „Скупшгина," којн ће се поглавнто бавити скупшгинским радом. Јес, врло мало имамо лнстова, па је потребно бнло да ее још један јави. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Осуђен урздник. Уредннк „Оохога" ; Фр. Поћњак оеуђен је на мосецдана |затвора н 700 Фор. глобе. Осуђон јо због чланка „Корупција", којн је изашао у 161, броју „Ођ/.ога." ОдЗиаена илолба. Мађарска краљев. табла одбилаје молбу браниоца Јашо Том 1ћа, да се пма држати н«ва коначна раснрава у парнпцн за убиство М ише Д пмп гр цј евића. Тиме је потврђона одлука првоегопеног суда, да друга расправа ниа битн само допуна нрве. Срлска млтица. Управнн одбор „Матнце Срнске" држао је 29. ов. месседннцу, у к јој је саопшгено мнннстарско решзње, да је г. М ијош Д п м и т р и ј е в п ћ нотврђон за иреседника магнчиног. Епархисна бачка конзисторија држала је 1. ов. м. своју родовну новембарску седаицу. КРАЉЕВ ЏКП

( С увркмк нл скиц а .) (свршетак)

„Квлнске новине" нзносе, како су антнбугарске сгрује кабинета Делнјаннсова добнле сада тонлога приврженика у лнцу новоноотавл.еног српског посланика нрн атннском двору г. Чумића. Г. Чумић јо одлучен противник Бугара п он је, веле пстеновнно, недавно нздао једну брошуру у којој доказује да Српетву прети највоћа онасност од напредовање Бугара у Македонпји. — Због тога се сада ннје надати већом зближењу нзмеђу Србије и Бугарске. Задоцнио се. Оријент-експрес, којн ,је требао да нрнсне у 10 часова у Београд, дошао је тек 1 час но поднс Узрок томе закашњењу веле да је тај, што је воз близу Новог-Сада пскочно нз шпна. Како нричају при томе је остало 16 мртвпх. Мп ову всет доносимо с резервом а чим будемо што сазнали, изнећемо о овоме случају ближе поједпностп.

НРАТНЕ ВЕСТИ ~ Парискп лист „Политика" вели да је нзбор Дслпјаниса у Грчкој сјајаи доказ о солидарности грчких н словенскнх ннтереса на балканском полустрву. !ј Многи турскн ОФицирн у скоро ће доћи у Борлнн радн научних војннчкнх цељп. * Барон Темел, аустро-угарски поеланик нри срнском двору, вратно сс 30. октобра са свога оеуства. # Водијанер, аустро-угарски внце консул у Београду, нремештен јс^ за Ђурђево.

(5) Док је овако на једној етранн текао говор мирно н поверљнво, па другој странп нзмеђу г. миниетра председника и једног нрвака из унутрашњостн севале су муње и тутњалајечитава бура. -— Чланови странке морају вероватн својој владн, ако хоће да им влада будо јака и да може што учинити, јер и у унутрашњој политицн за уснех треба снаге као и у снол.ној. рече г. председник миннстарства озбиљно. — Али влада треба да заслужи то новерење. — Ја миели.м да смо га ми до сад заслужнлн. Првак пз унутрашњоети насмејасс: — То је нрскраено кад о себи тако лено н узвпшено мнслито. Не знам само да ли и странка дели с вама то вашо узвпшено мпшљење. — Ја не знам шта мисли странка, адн зпам то, да сс ,са скомрачењсм не може далеко отићи. Овде је у ннтању једна велика добит и нрема томо мора н пздатак бити великп. Цицијашлук је овде штетан и опаеан рече г. министар. — Велика добит ! У чему видите ви ту велику добит, јаднн били?! Дете је изгубнло мајку, иа еад губи и оца ! У обичном животу кад дете останс тако самохрано, бар га предаду родбпни. Овде ни тога нема. Је ли то велика добит, ј-адна нам мајка! Та то је нужда, певоља, бода, а не добит. Камо ерећа да је отац на свом месту, па бар он да остане код детста, кад су већ одвојили матер. Али не! Овде се вршн назар. Отац иродаје своје нраво, за наре даје свој уплнв којн има над дететом. Ето то је та вели ка тековина — не било је! Јес, јес, камо срећа да све то не мора бнтн. Министар га пресече. — Алп кад мора ! Првак прихвати. — Кад мора, онда со треба старати да у овој моралној збрки буде што

мање талога. НГто ес да бнв. краљу, да му се даде као државна пенсија, и што се узме од њега, да се узме по праву, а не по ногодбом. — Било овако или онако у првој и у последњој линији оиет треба нара, пара и опет пара. — А ја опот одовуд из народа рекао бих вам, да с ваше стране очекујемо рада, рада, рада, и што више иаметна рада.... Но човек наједаред стаде: он иогледа г. министра председника разрогачено: — Ах збиља! Каква је оно наказа н будалашгина, онај ваш нови пројект закона о шгампи? — ушгга он строго. — За шго је наказа! Шта бн ви хтели? Да иусгнмо напредњаке да нам ее на врат попењу! Јел те?! Па зна•ге ли вп шта бн било да оставимо шгампу овако још ^амо нола годнне ? Палн бн, разумеге ли вн то! Пали би, ето шта бп било! — Г. миниетар изговорпо ово сав задуван. Нрвак из унутрашњости погледа га ош гро и одговори поругљиво: — „Пали би" Гле шта ми каза! Пали би! Па изволите само пасти! Најиосле игго и да не паднете! Кад морамо трнети овакве ствари онда нам је све једно од кога оне долазе; још волпм да је од нротивннчке странке, јер њнх бар можемо нанадатн по вољи, а спрам вас морамо да пмамо обзира. Ове речи првака из унутрашносги као да јако увредише г. министра. Он ;једва промуца загушљпво: — Дакле вама је евеједно остали ; мн или пали!.... Добро ! И он се узе освртати гдо му је кана. Првак из унутрашњости додаде: — Далеко јс то од добра, али, на жалост тако је, на шта ћемо — за тим узе н сам капу и устаде. IV. * * Дееет дана доцннје члановн владе : п београдски радикални прваци онет су ту били на окупу. Један од г. министра а тек што се бпо вратио из Јевроне, и јако се интересовао за еве што се десило у његовом осуству. — Дакле сте имали читаву конфс1 ренцију — интао је министар. •— Море имали смо големе јаде: јамачно еп читао меморандум што су нам оставили? — одговори један члан главног одбора. — Читао сам! И тп баш прете! Ако им се ие учнни по захтеву, задржавају себи право да опонирају владн на скушнгинн. Колико оно рекоше јда п.мају другова? 50— 60 шта ли! — Тако нешго! И ни ношто но хтедоше пристати јда одобре давање пенсије краљу Милану ?.... * У томе у собу уђоше још два члаиа главног радикалиог одбора и 1едан мшшетар. Миннстар одмах узе реч: — Мн с овом ствари морамо похи татн: она мора битн рсшена још данае. Иначе прети онасност да се све поквари. Изглода да неко буши код краља Мплана. Преје бно прпетао да се обвеже да нећс у Србију долазити без епоразума с владом: да без владина прнстанка неће нншга нредузиматн у васпитању спиа; да ће се етрого чувати од мешања у политику ј — једном речи, прнстајаоје на све, чак нијепитао одкуда ће узсти новац. који ће му се даги, а сад већ ставља неке услове; хоће да одрсђујо рок у говору; тражи неке изузетне мере против краљице — ио свему се види да је од некуд нодбоден. * На скоро јс наетала ссдннца н трајјала је нуна 3 часа. Гсшено је да ее краљу Милану да пенсИЈа од 360 хиљада динара, а он за то писмено да ! се обвожо на сво горње услове: да не долази у Србију, да се не меша у васнитање Краљево, да ни ношто не