Мале новине

дира у нолитику и т. д. и т. д. Влада пак, сом иенспјејошда заштлти краља Милана од иападаја, нарочитил законом о штамгш. Највише је времена отишло док се дошло до сиоразума одкуда ће се дати краљу иенсија. Цела ствар, како о нонсији, тако и о обавези за штампарски закон, морала јо остати највећа тајна — одкуда дакле да се узме новац. После дуготрајне мучне препирке, ствар снасе дооетљивост јсднога мииистра. Он се сети на дпспозициони фонд . То је партија о којој се не даје ннкоме никакав рачуи, то је цакле и једина и најбоља позиција у коју треба да уписати краљ Мила ланову ненсију. Бпло јо нримодаба, да ли ћс за једнога бившога краља бнти достојно да прима иовац из такво позицнје. Али иреко тога се у брзо нрешло са смехом. Неко иримети: —МариМнлан одкудаћедоћи паре,! само нек дођу —: други додадо. како је он узимао новац и из мало другчијих извора. Уз опшги смех питање би решоно. Донесе се одлука, да и ова решења имају чувати у највећој тај ностн н питање о краљевском празном џену бн.то је решено. — " " ИРАЉ НРАЉЕ8А (прнча из живога ц.оследњег абисинског владара). Африка јс нрепуна оригиналних вла^ дарских личности. Али по спољашности ниеу сви тако смошни као „краљеви Камеруна". И међу њп.ма се може наићи на „црнокоже Цезаре", чија јевладавина од особигог интереса, као и на мудре дпиломате, храбре и тактичне војсковође, наравно у аФрпчком духу. Европејац у онште врло мало цени те њихове знаменитости, али зато покоји европскивојсковођа врло скупо плати то незнање. То со скоро десило са Талијанцима пред катаетрофу на Сати. Не нознавајући онамошњс прилике, они су на Јована II. абисинског ■ имнсратора гледали просто као на а рамбашу какво разбојничке цриачке чеге, али су их абисинци горко разуверили, пој)азив пх иа бојноме нољу до ногу, чега је носледица била — пад талијанског министаретва. Та Факта, којасу нам још свежа у иамети, јасно свсдочс да је Јован II. или „цар Иван", како су га називали слободни Козаци, који су неко време пробавиди у Абисинији, био необична личност, и да, нослс њсговс јуначкс смрти у борбн нротив дорвиша, заслужује да сс проговори која н о њему. Наравно, то није баш тако лака ствар као што изгледа. јор се у опште о изузетној Абисинијп не може тако лако нисати, као и осталим једнообра зним народима и државама аФрпчким, који су или безбожници н мухамеданци или иримитнвни н дпвљи којих се једва дотакла култура. Са Абисиннјом је са свим други случај. Негде-негести (краљ краљева) јесте владалац хришћанске државе, чиме емо обвезани да му мало већу пажњу поклонимо. Пре свсга нотребно је да наговестимо, да сс хришћанство сачувало у Абисинијн још од вајкадашњих времена, н то у првобитној Форми, која је у толнкој мери страна занадној Европи, да су се- и католици н протестанти нашли иобуђени да тамо шаљу своје мисионаре, којнма је стављено у задатак, да абнеинеке „хришћане" „нреобра1''\ју" у праву веру Христову! Још од нрвих времена Хришћанства Абисинци нмају своју независну државну цркву, а поглавар њен зове се абуној. У Абпсиннји сс одавно водн љута и очајна борба хрншћанства иротив мухамеданства, п до данас је прво побеђивало. До Јована II. хришћанство се сматрало као једина веза многобројних самосталних абисинских нло мена, која је поменути владар, ноеле

дуге борбс нобедно, уједшшо, у саередившн сву моћ у своје руке. Јован II. је узурпатор, јер је до превласти дошао силом. Квасац његове славе и величине зачет јс још 1807. год , кад јо Енглоска кренула прнли чну војску на краља Тодора, тадањсг „бича божјег- Абиеиније, да га казни шго јој је заробио мисионаре и консуле, и натерао нх да лпју топове и праве баруг. Јован је тада био намесник Тодоров у провинцији Тигри, не одликујући со никавом верношћу. Кад га јо Тодор, у тренугку онасиостн, позвао на рат, ои но само да је остао неутралан, воћ јо кроз своју нровинцију ггропустио Епглезе, дајући им носведевно по 60.000 Фунги шенице, шго га јо јако препоручило. (нАстАвнае се.) Зулугл [УЗахмут-паше Бушатлије, у Паштрови пита !7В5."). НРИЛОГ К СРПСКОЈ ИСТ0РИЈИ ОД ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА (нАСТАВАк) Манаетир јо имао потпун изглед слова Г, алп воћ нема оних ћелија на источној страни до самог брежуљка у правцу нрема цркви св. Николе оснм само врло мали одјељак, на два пода ближе црквн св. Николе, а вишс тарацо и неранџе, те нам он служи као свједок прошлости манастирске у колико се архитектуре тиче. Да њога нема манастир бп са свим изгубио облик слова Г, а тако га и још у неколико има од доњс стране манастира ђе су главна врата, на даље иснод цркве светог Саво, све до олтара цркве светог Николе 1>е суопетјужна врата, саграђен је зид тако, да је авлнја, која служи за гробље манастирској нарохији, окружена, јер су јој на сјеверу ћелије, а на нстоку св. Николајевека црква. Између св. Ннколајевске и светоеавске цркве, ири авлијеком зиду, сноља, примећују сс остаци јодне мале кућпце која је служила за спраћање манастирских свиња. Под темељом свсто-савске цркве, има једна велика шупљина у коју со улази сјужно стране. Шунљнна се нростнре дуљином даље од иростора, који црква обухваћа, али ннје широка. Из иисма браства овог манастира упућеног руском ђенералу гра®у Марку Ивелнћу родом из Рисна, видимо, да Турци ни овог манастира нијесу поштеђели: али премда су га грдно оштстплн, онажа со, Дага пијесу иорушили у мјери Дуљева н Гежевнћа, што се зацијело неможс, прнпнсати хотимичној турској поштеди, ного хитњи да прнј е пријеђу границу. Ориђпнал овога пнсма у манастиру јс, а гласи: Уго Оштзлвству Правосвмшзному Гоеиоднну ГзнералЂлзитзнанту н разшлхЂ ордзнот. кавалзру ГраФу Марку Константиновичу Ивеличу" От манастнрн обФ.тзли свнтаго Николал Градигца. ПокорнФишзз прошснј:-) Прошлаго 1875 года Махмутт. паша скадарски силномђ воиском дођз на ПашгровичЋ и разори и сожжз овни манастирт.: и свз цзрковннз утвари и книги отнесоига Турки, и мн по бздности п послтз време пзим&змђ книгђ, а нашт. братЂ господпнт. архимандритт> Сава Љтобиша био у Р оссји , и нроснлт. у всзмилостнв 1 јишби Государнмн покоинон пмпзраторицн, н у покоинога импзратора чзтнрз круга цзрковннхЂ книгђ за паетровскихЂ четнрзхт. манаетнрзи, и сувннга сго и нздзснтт. цзкинахЂ в^чнои пзнс1и — на сваку годпну, али всего того у овни снромашки манастнрт. ништа шм далт., За то ванга сЈитзлт.ство понижезно и умп*) Види број 290.

лено молим како взликога гонзрала учннитЂ нам нравосудтз, или взликомт, Цару донзетн о нашзи бздности, зашто будзмЂ вћчно молит Гога за васЂ п за важу Фамилно вашего (Лн гзлЂства сми рзни игумзн с брат1з:о Богомолспт. и нонижзнни слуга Ма1з 1801 года." Овђо мн је напомснути да је ненсија о којој јс рнјоч у изложеном писму уднјељена, од славних споменутих дарежљнвнх владалаца руских искљу чиво манастиру Прасквицн: бар тако стоји у односној грамотн, а не свима манастирпма наштровским, ка што би ее то но нисму могло мислити. Од књига, којо со у писму сномињу, налази сс у манаетпру Прасквициједан круг врло лијеппх књига, ио њиховом лнје ом изгледу бнло би сумњати да су у манастиру од тога времена. Осим тога све што манастнрп Прасквица и Ражевнћ имају лијеног и скупо1џеног црквеног, то је сведаривала хришћаиска рука из брацке Русује, првоме при архимандриту Сави, а другоме при архимандриту Димитрнјн. Поред тога и остали манасгнри имају по једаи круг црквенијех књпга, и ти су свн нрије нли послнјо донешени из Русије. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ИЗ БЕЛА СВЕТА Успех. Како немачки и Фраицуски листови јављају, руека дипломација достигла је у носледње време нзвесан успех у Цариграду. Као што ти лнстови казују, руској дипломацнји ношло је руком да убедп порту, да је Инглеска кривац за јерменске неми]>о у Турској, јер их она изазива и подбада. Сем других доказа који о томе постојс, нортн су ирсданн и многи нрогласи јерменски шгампани у ј Лондону. Руска тргозина. У Русији је склонљено ново трговачко друшгво, с каниталом од мнлијун ино рубаља. Зај датак му је, да развије трговачке односе између Русије и Мале Азнје. Ово ће друшгво извозити рускн петролеум, мануфактурне пронзводе и шпиритус, а увозиће зејтин, воће и дуваи. Гла вне извозни крајеви биће му: Смирна Грчка и Мисир. Одбрана од напасти. У Русији иридата је државном савету нова комисија, којој јс стављено у задатак да прегледа нов Фплапдскн казненн законик. И ако је руска покрајнпа, Финан дија је до скора имала голсму самосталност, то је изгледала чието као засебиа држава, као држава у држави Многе грађанске слободе ужнвали су Финлаидци о којима Руси ннеу смели још ни сањати. Али њима је мало било, да сс користе овнм иовољним положајом, већ су га иочслп н злоунотребљавати, на штету државних интерееа руских. Нарочито од кад 1 се ујединила Немачка, у балтичким : руским покрајинама ночела се осећати јака немачка пропаганда, која нз године у годпну узимала све већи мах, 1 док нијс најпосле дотерала дотле, да су руске патриоте морале јавно устати противу овога стања. Од то доба руска јс влада почела мало по мало предузиматн евоје мере. Тадаје теку Финладске школе увођен рускн језик, а сад се сво јавила нотреба да се нреради и Филандски кривнчни закон. Како јо Финандско законодавство и најкруиније руске државне интерештетно се види сс на ир. из ове околности. По Финландском кривнчном закону, којп изда војничке тајне неирпјате .Ђу или сними и изда иланове рускпх 1 тврђава, казни се само с двеста марака глобе. Ово је чудовншно и оваки ирописи казнс пису управо нншта друго, но храбрењс н позив на з.точине. Нов крнвнчни закоп Фиилапдски стаће овоме на иут. Служећи се овакпм морама, Руспја се просто бранн од напасгп. Слозенске тежње. Страни листови саопштавају да словенекп становници Беча нрстресају питање, бн ли моглп лојалним демонстрацијама угицати, да се између Аустро-Угарске и Руеије утврде мирни и пријате .ЂСки односн.

ТЕЛЕГРАМИ 2. НОВЕМПРА. Верлии. Овтобра 31. отворена је лруска народна скупштина. Њу је отворно лично цар Внљем престоном беседом, ноја је примљена одушевљеним и бурннм узвицнма. Лопдои, 15. новембра састаке се један збор лондонских грађана, који ће се изјаснитн лротиву гоњења Јевреја у Русијн. Иокретач овоме збору је пређашњи лордмајор Исак, а председаваће му садашњи лондонски лорд-мајор Савори. Хаг. Заједнинкој седннцн обеју комора иоднела је влада законски предлог, по коме бн се краљица намсновала за регенткињу за све време краљеве болести. Предлог је упућен секцијама. Келн. Буџет за војне цељи износп за 20 мнлијуна вшне ио прошле године. Сарајево. „Бос. Ношта" доноси уводни чланак, из кога излази да се од посете руског царевића очекују последпце, које би најбоље утицале на консолидовање прилика у Восни. Руски интереси нису непријатељски према Аустрији. Посета царевнћева сатисФакција је, вели, за аустро-угарску босанску политику; за политику, која своју културну мисију с великим жртвама извршује и којој данас иностранство одаје заслужно прнзнање. Атина. Царевић је амо нриспео 31. октобра у вече. Био је дочекан одушснт.ено. Варош је бнла осветљена.

ШАЛА И ЗАБАВА

Соотра о малим братаћем удази у ду!,ан. Братић виде кутију од чаја, иа којој је намолован Кшгез. — Г.хе, секо, ово јо онакаи исти Кинеа као на хиојој кутији, где држиш белмо и руменило. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА

Г. СтајгвиЧу. Изволите доћи ради споразума о штампан>у ваше ствари. Извештачу дружше „Гимпазијалац" . Потребно је да јапите чиме, или да дођете лично, дч би се могло удесити редовно извештаван.е из дружине.

ОДГОВОРИ БАЛКАНИЈЕ Г. Петру Рад. Ивковићу адпокату, В .раи.а]1рииили смо 24 дин. за дпе половине среКке I. 1сл. Лутрпје.