Мале новине

концерта. Радујемо ее шхо ћемо имати прилике, да чујемо изврепу повачицу, која је у Петрограду, Москви, Кијеву, Харкову и Одеси са пајвећим уепехом певала високо - драматичне партије и свуда је одушевљено примана. * Скупшинске вести. У ономадаш. екупштинској седници чиган је извештај вериФикационог одбора, при чему се развила жестока- дебата. Либералиа опозиција је тврдила да су овогодишњи избори народних посланика но све незаконити, и да су прилпком избора чињене знате повреде, како изборном закону, тако и самом земаљском уставу. Вођ либералне оиозиције г. Авакумовић, тврдећп своје наводе, изнео је примере где су бирачке карте издаване људима који немају право гласа: осуђивао је претерану нолицијеку агитацију око избора; наводио је неке примере, где св либералима на зборовима пред изборе чиниле сметње и неприлике. не само од иојединаца, већ и од самих власти. Најзад је нанао и на расиис министра Финансија, по коме је дозвољено задругарима да могу имати нраво гласа и ако нису пдатили порезу на земљиште и у опшге иметак. — Укупно узев, говор гЈ Авакумовића имао јс врло мало разложна ослонца. Поред осталпх радикалних говорника, говорио је и сам г. минисТар Финансија, објашњујући скупштини евој распис-сада снорнп раснис поводом чега је доказивао да је исти раснис са свим саобразан закону о порези и уставу земаљском. Дсо Авакумовићевог говора, који се односн ноглавито на то, назвао је шужстим вицпвими, на што ее Авакумовић у пронији захвалио. Састанак је закључен у 127г часова, а идући заказан еутра у 9 часова, пре подне , на коме ће се продужити читањо извештаја вериФикационог из вештаја. & Забава женскога друиша. Као што смо већ неколико путајавили, 10. ов. м., дакле вечерас женско друштво даваће концерат с игранком у сали Краљеве Пиваре. Ми смо наше штоване читатеље већ једном учиниди пажљивим и топло им препоручнли циљ и сврху овога друштва, знајући корист од њега и сјај пабавс. Сада смо пак у стању јавити да ће томе концерту присуствовати и Њено Величанство Краљица Наталија, као висока заштитница овога друштва.

подлист&к

ТРАГИ- КОМИЧА ЦРТИЦА Из ЖИВОТА ЛИДНОГ НАШЕГ „ ИНСТРУМКНТАЛИСТЕ.") Пбдавно је то било. Он се тада налазио у Бечу, где је, без талента а с манитом вољом изучавао музику. Беч!... Колико ли разноликих појмова није усасређено у тој речи!... Просгорија, величанственост, уређење, ленота, сјај, уживање, љубав на сваком кораку итд. итд. Ма да није још знао свирати у вишој позицији, како се музичким језиком каже, опет му зато нншта није сметало да просто гине за љубављу, и то, ван сваке шале, нлатонском .љубављу -— т.ј. да љуби невино и нежно, као простодушнн пастир из безазлене

Надамо се да ће нашн суграђани што достојније се одазвати овоме позиву. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА југословенска академија знаности и уметности прекјуче је прославила јавном седнпцом 200-годишњицу ослобођења Славонијс од Турака. На овој је седницн редовни члан Т. Смићиклас читао своју расправу: „Ослобођење Славоније од Турака." - — ИЗ БЕДА СВЕТА Милијунар књижевник. .Једне американске новине замолилс су Њу-Јоршког милијонара Валдорха Аспора, да напише приноветку, коју би оне наградиле са 5 /еп1са од речи. Приповетка може имати до 12.000 речи. Аспор је одма примио ионуду, али је у исто време казао, да ће свој хонорар употребити на добротворне цељи. Аснор путује еада ио Европи, да скупи материјал за своју ириповетку. Њено величанство царица и крал>ица Јелисавета, нроводи свој данашњи имендан учаробпој напуљској окодини. ' Како из Напуља телеграФишу Њ. ВеличанствО сваки дан у најстрожијем инкогниту н])ави излете у околину, шеће градом п походи разне уметничке трговине п атеље-е, по свој нридици у намери, да за своју вилу у Кр®у набави уметника. Њ. Величанство ручало је прекјуче у великој дворани хотела Евроис са осталим гостима. Кад су гости унознади царицу прво су ућуталп, а при поласку нриредпли су јој ентузијатеку овацију. Барон Бергер о Ивсену. Бивши тајник бечког дворског позоришта барон Бергер, читао је 2. т. м? у дворанп аусгријских енжењера и архвдекта у Бечу расправу о много спомињатој драми Ивссновој „Сабласти". Барон Бергер показао јс се противником овог новог правца у драмској лнтератури, коме је Ивсен вођа. У уводу говорио је прво о Ивсену и о н.еговом начину писања. Док песник мора да гледа живот са хиљаду очију — тако вели предавач — Ивсен је цикдон, који носн своје једно око насред чела: рсФдексија. Он поступа као ексиеримстални паталог, који на белој стени приказује у великом увећању трзање болесних удова. Ивсен тако приказује трзање болесних мозгања. Његове драме су анатомско —■ патаи срећне Аркадије, да пролива топле сузе према благој месечини и да завиди славују и леггпфу. . И он је најзад нашао квар\ир српу своме у грудима неке плавојчице бечке, која је имала само сироту мајку. Силно је л>убио он грешник, доносећи посведневно своме злату пишкоте и букете, а њеној мајци, по сопственој јој желш, шунке или саламе, а често пута — у Финансијским незгодама— и шваргле. Па су и излазили понекад у шетњу или на пиво. Код куће су се увек пријатно забављалн. Мајка је радила на машини или дремала покрај прозора, кћи је уз гитар готово увек иевала „Шасћепп с1и Иеше", а кадшто је и витез, наравно на велику молбу, развезао српски „ Еј ишргареио, крецаво ти лигаЛе!", што је п])илично заносило плавојчицу. Па су, шта вигае, и сами често пута шетали по Рингу н I Гратеру, задржавајући се подуже у вече, чему сирота мајка није замера-

лошки покушаји, он схваћа развитак људи и њихове судбине као нриродни процес, па га и иоказује у својим радњама. И „Сабластп" су такав покушај. Поред пет живих особа, које у тој драми раде, има још две, које нису људи а ипак мало да не стоје уз глумце телесно на позорници. То су: Норвешка и теорија наелсдства. Приказује се, како мрачни значај норвешке земље, унливише на становнике те истим радосним куцањем и побудама њихова срца даје неки рђави облик и израз. А тим је хтео Ивсен да нокаже, како се греси отаца освећују на деци. Но на против свему еграховитом, чега има у „Сабластима" довољно, обузима читатеља тотово неко дражење на смех, кад опази како свс те особе говоре о наслественој теоријн као о каквој утврђеној и евакидашњои ствари. Називом „Сабласти" хтео је Ивсен назначити заостатке старог и изумирећег назора о свету и моралукоји још и данас дјествују на нас, кад се налазимо у ирелазном добу, којс ће скоро застареле назоре подкопати. Бергер не држи И вссна нравим нророком новог светског реда п чудореда, како га крсте његове иристалице, а његове „Сабластп" могају се убројити међу најнеуспешнпје наказе те врсте, међу праве заблуде | драмске уметности. Војводкиња од Иалакова - Јавили смо неки дан у кратко да је 31. пр. мес. у Паризу умрла удовица чувеног маршала Пелисијера. Тек је имала 52 годипе. Родом Шнањолка де ла Нанега и пријател>ица царице Евгеније, удала је се 1856. год. за маршала Пелисијсра, којн се је тада вратио славом увенчан из кримскога рата. Маршалу су већ тада биле 64 године. Оставши удова посде 8 година, живила јс образујући своју кћер, која се је 1881. г. удала за гроФа Замојскога, али је наниним решење.ч тај брак доцније покварен. Пуштен у слороду. Као цго јс нознато, пре неколике дана ухапшен је због шппјунаже у Тулону један аустриски енжењер марине. Но после је пуштен у слободу, ношто ,је Се доказала његова невниост. То ј е енжењер Ј. Кухинка, који је бпо код свију номорских властн акредитован, радп пзучавања грађења бродовл.а. Др. Роберт Нох, сада толико спомињани бсрдинскн лскар родио се је 30. Новембра 1843. у Клаусталу. Медсцину учио је од 1862. до 1866. у Гетингену. Као практички лекар прво је био у Лангенхагеиу код Хановера,

вала. Једном су тако и осванули и кад ју је сутра-дан он вратио кући, страујући у души од горког прекора и праске, мајка је само жаластиво приметила: — Асћ, шеш Нећег! (1и ћав4; Лосћ уег^еааеп (Пе Всћшкеп ги каи&п? Красан је то живот био!... * Јесен је већ на измаку; лишће се жути и опада с дрвећа, а бечлије итају да што више уграбе од неумитне природе. Једног доста лепог дана по подне по лаксенбуршком језеру тихо је пловио чамчић, кога је у „пристојном" растојању пратио достојанствени лабуд. У чамчићу су — раме уз раме — седели наши млади љубавници, топећи се у поетском разговору. — Та онда им .је и најмањи меурић имао свога великог и опреде.љеног значаја! — Загато не истерага на гаирину? — питала га је она меканим гласом. нотално преклапајући

а за тим у Рахвитцу у Познанској. Од 1872. до 1890. био је окружни Физикус у Волштајну код Бомета. У то доба почео је своја епохална бактериолошка изтраживања, нарочито о бедреници, о септихемији и о ииф^к цији рана. Услед тога иозваше га 1890. г. у државни санитетеки одсек у Берлин. Ту је констатовао као узрок туберкулозе бакциле. Кад се је 1883 год. појавила на истоку колера он је бно као воћа немачке експедиЦије у Египту и у Индију, те је доказао, да је тако звани коттаћастки повод и иосилац колеричног отрова. По иовратку био је наименован тајним владиним саветником те је добпо награду од 100.000 марака. Већ год. 1885. наименоваи је редовним проФесором, тајним медецинским саветником и управитељем хигијенског завода. Каква га еад чекају одличија, за лек нротив туберкулозе, неможемо рећи још, али ће евакојако велика бити. Изгорело дете. Прост евет врло малу иажњу обраћа на своју децу, услед чега се норађају грдне несреће. Тако је 22. октобра ов. год. жена Адама Рудежа, из Окућана огишла' у воденицу, а код куће је оставида двоје деце, .мушко од 5 а женско од 3 године. Но на несрећу деца која еу се играла налндрвцима, запале их и на несрећу, дјевојчици се запали кошуљица, те.је у часу била сва у пламену. Дете је уз велике муке умрло, пре, пего што му је мати из воденицо дошла. Буна румунсних ђака. Пре кратког времена на букурешком универзитету наименован је за нроФсеора румунске нсторије чивутин Шајнат. Ђаци букурешког универзигста тога раДи нобунили су се, не дозвољавајуЈш ппкако да им историју свога народа иредаје чивутин. На збору, који су ту скоро имали, решено је да се нодејствује на надлежном месту да се наименовање чивутина опозове, а нс усне ли се на тај начин, оии ће га силом натерати да сам ноднесе оставку на повсрено ту место.. 1 МАЛИ ПОДЛИСТАК ДВ0РСКИКАПИЏИК*) VII. (18) * * * Краљ Милан је кројио планове, а ћир Која их је усвајао и бринуо се по снази да нх оствари. Тако је тра(* Види број 304.

очи. — Бидига ли како тамо крстаре чунићи? — Ах! — уздануо је он ах! кад никога не би било на овоме свету осим нас двоје!... Самоћу, самоћу ми дугаа жели... Таман су они тако разговарали, занесени анђеоском љубављу, а мимо њих прође повећи чамац, пун веселих и накићених бургаева. — Стигнимо их! — прохте се њој. И он запе лаким веслом. Љубав је чамац терала, аонаје тако бујна и снажна, управо свемогућна. И бургаеви бигае прилично оставл>ени, и да се само млади и лепи крманога у тренутку не занесе тако силно за плавојчицом, можда би се прича и сврншла на томе: како су се љубавници лепо и пријатно провели на језеру, и сладили неисне пољупце где-год у врбаку; како су слатко вечералн у каквој лаксенбургакој рестаурацији; како су се за тим крену-