Мале новине

Јало за све време док је грађен Уетав. Кад су на ред дошли избори ноела ника, забринути краљ но чешће је питао како етоји ствар, а г. Таушановнћ га је тешно, да је свс у свом реду. Ма да је сам увек боље знао право стање ствари краљ се претварао д? ч је из Таушановићевих извештаја много начуо. Но код краља се чешће јављала двоумица о успеху, нарочнго га је мучило нитање како стоји код партије сам газда Која, да ли има нотребан углед да може помоћи да се Устав нроћушка кроз скупштину. * Једне вечсри, доцне у ноћ, краљ Милан бејаше изгубио сан. Већ је била близу ноноћ, а он је још ходао забринуг по свом кабинету. Краљев ађутант, г. Кумрић, дремао је у побочној соби. чекајући да крал> легне или да га отпусти. На један пут из сна га трже јака лупа звонцета. Г. Кумрић скочи, протрља очи и онако сањив полете у краљеву собу. ■ — Је ли Београд пун радикала, Кумрићу? — упита краљ, чим се ађутант номолн на вратима. Г. Кумрић не разумеде одмах питање н за један тренутак застаде замишљен. Но брзо се прибра. . — Баше Белпчанство мисли на долазак носланика? — Да, јесу ли сс већ искунили сви радпкални посланпци ? — Баше се Беличанство доиста погодно изразило; Београд је иун радижалних иосланика. Но краљ га нресече. — А муге ли нојединп интриганти мсђу њима, муте? Јамачно су све нартије изаслале своје агенте и врбовањс се врши у највећем јеку? — Да, Белпчанство, алн ту је тешко ма кога уврбовати, људи су се још унанред од куће ириљубили уз једну нартију, сваки крај обично има ио једпог вођу, око кога се остали посланици из тога краја прикупаљју, и с којим се држе. Ту је сад теш ;о жога отети. — А опажа ли се каква струја всјс међу посланицима? Шта мислиш који ће се од радикалних нрвака овом приликом истаћи као нођ и преставник сгранке ? Има ли каквих изгледа Таушановић. — Ако му не буду сметали, свакако :ће имати. — А ко би му то могао сметати? — Па разне личностп, господару, које бп желелс да преотму првенство за себе. — Опажа лп се да међу посланицпма агптнрају радикални одетупн ици ? ли натраг и отишли накакавбесплатан концерт; како су око три часа но покоћн пили чај у његовој соби; како ју је он сутра-дан вратио кући и у место шзговора сиремио повећи комад шумке и т.д. н т.д. Али занесени крманош умеде да вешто пробуди частол>убл>е код сво}их веселих другова, и чамац њихов нолете као аждаја. — Стићи ће нас! — зебла је она, смешећи се ипак. —- Никад! — осечио рече он пошто их угледа, и запе удвојеном силом. —- Ни... Хтеде он нононити, али у том тренутку чамац буршева тако силно тресну њиов чамчић, да је ои очас слетео у воду и тамо довршио: — ...кад!... ЈГепојка врнсну, али се вешто задржа у чамчићу. Чамчић се поче пунити водом, али грешни љубавник не клону духом — он се муппш борио... Буршеви узеше пла-;

Г. Кумрић не разумеде одмах питање, но краљ му објасни да сс реч одступници тиче Раше Мидошевића и Пере Тодоровића. Г. Кумрић рече, да је Рашу почешће виђао с посланицима. 0.зо као да дирну краља. Он унита даље: — А! тако.... А знате ли ви где седн Раша ? Г. Кумрић одговори да зна. Краљ извади сахат и загледа га, ноноћ је била иревалила. — Зовните ми Рашу — рече краљ г. Кумрићу. После застаде као да се нешго предомишљао. — Хм! Зовннте га за сутра у 8 сати нре нодне. * * % Послапици за велику народну скупштину всћ су сви били на окупу. Раша се впђао с многима а ве 1 неизбежно са сваким је морао доћи говор о Уставу. Раша је отворено казивао овоје мишљење. Искрено и без устезања говорио јс да Устав треба примити, јер је бољи од старог, намссничког, али је тако исто отворено казивао и какве мане има нови Устав и у чему сс коси с радикалним иачелима. Но краљу Ми.чану ,била јс ствар доставл>сна другчијс, њега јс ћнр Коста уверио да Раша Милошевић и Псра Тодоровнћ „рнју против Устава" и „нодговарају иосланике да не ириме нов Устав." Краљ се дакле био решио да зове Рашу, једпо да му да познати, | да он зна за његово ривење, друго да га исгшпка како мисли о Костиној улози на Белпкој Скупштини. * * * Г. Раша Милошевић одавио је већ био засиао када га на јсдан иут из сна трже непрестано звоњење капискогазвонцета. Мислсћи дакогод тражи лекарску помоћ његове госпође, Раша се нредомишљјаше да ли да устане, рачунајући да ће доцни ноћни гост звонити, звонити иа и отићн. Али звонце пикако није престајало, и г. Милошевић најпосле би приморан да устане, укреса жигицу и ногледа у сахат. Било је равно 1 час по ноноћи. Раша отвори нрозор и упита: ко јс? Глас сс одазва из мрака „Краљев гардиста." . — „Краљсв гардиста"' — Рашу секну! Откуд гардиста из конака у ово доба. Упита га шта хоће. Гардпста одговори: — Имате иисмо из конака. Раша . сијје, цримп писмо, потписа куверт н нрсдаде га гардисти, који се на брзо изгуби у мраку. Раша се врати у собу и прочита Писмо. Писао је г. Кумрић, но заповести краљевој, и новушу у свој чамац и крманош јој направи места до себе... Ах, жалосан је свршетак тога божанственог дана,' с тога вам и нећу о томе причати, само ћу вам наговестити то, да кад су сутрадан весели и мамурни буршеви довели сиротој мајци ломну, неиспавану и веселу кћер, и почели је извињавати и прнчати о јучерањем чудном догафају, она их је ракнодушно прекипула: — Аћег ђШе!... Ба88еп н!е с11е Сге8с1пс111е \\ г е§-... Вхе ћаћен Лосћ \'егд'С88еп (Не 8с1ппкеп ул\ кап^еп ?... И ништа више. А грешни љубавник ? -— Не бојте се, није се удавио; њега су полу-мртва однели у варошку болницу, где су га вешали за ноге, тукли га нрутићима по табанима, трескали га јастуцима тако обешеног и цедили воду из-а њ. После десет дана болнички рачун послат је преко дотичног консулата оцу несрећног љубвника

зивае Рашу да сутра дан (управо тога дана, јср, како рекосмо поноћ је већ давно била превалила) дође у 8 часова пре подне у конак где ће га краљ примитн у аудијенцију. (Наставиће се) СМЕСИЦЕ Напредовање енглесног језика. Лондонски „Т^шез" је донео о томе бројне податке, којн и ако нису у свему, али су у главном ипак тачни. Рачуна се да је у почетку овог века 21 милијун људи говорио енглески. Француски је тада говорио 31 у 2 мшшјон људи, немачки више од 30, руски скоро 31, шнански више од 26 милијона дакле четири језика беху испред Енгдеског. Од 126 милијона људи, који су око 1801 г. говорили ових седам језика чинили су Енглсзи (заједно с Американцима и другим, који говораху енглески) само 13%, ирема 16% за шпански језик 18.4% за немачки, 18.9»/ 0 за руски и 19,6% за далеко надмашни Француски. Сада се рачуна целокупни број ових седам језика на 400 милијуна душа, од чега долази на енглески око 125 мшшјона; од 13%; нанредовао је даклечакна 31о/ 0 Немачка језик нриближује сенанредком од 23%; ј рачуна се, до сада око 70 милијона ду- ј ша говорс немачки. Француска, заостаје далеко са својим напрсдовањем од I нешто мање од 16%., ако се рачуна, да данас 50 мнлијуна душа говоре француски. Остали језицч не догазе овдс у обзир. По томе дакле говоре енглески два Иута толнко људи него | ма који други јсзик и овај размер те ј шко ћс се са временом смањиги. Се-! вериа Амсрика у Сједињеним држа -ј вама у Канади и зан. Индији имаће | скоро 100 милијуна људи, који гово-1 ре енгдески, а Бел. Британија и Ир-1 ска имају скоро 40 мшгајона. У јуж. АФрици, Индији и на далеком истоку с Аустралијом растс енглески језпк на еве стране. Енглескије јсзик, као нскад латински, данас по броју и простору највећма распрострањен језик на свету. ТЕЛЕГРАМ 4. НОВЕМБРА. Велфор. Један бивши инжињерски чиновник ухапшен је. Уверавају, да је то опет некаква нова шпијунажа. Ухапшени признао је све.

на исплату, а срећно-несрећнп л>убавник пуштен је здрав и читав. Баш је било после подне кад се кренуо из болнице, опростив се нарочито с некаквом собарицом, која је прилично разумевала српски. Леп дан па се размилио свет ио тротоарима — читав мравији рој! Њему мило, мило па све носкакује од радости. Да би што пре стигао својој будућој Ненелопи, хтео је да се повезе мало на омнибусу, али се благовремено сети да нема ни пребијене крајцаре у џеш/, те само угризе усне и убрза кораке. Иде тротоаром не иде — јурн и смишља краће путове, али се поред свега отегао пусти Беч, што но веле, као глуност једног нашег драмског писца. — Кад се угледамо, кад се само угледамо, Бого мој ! — говори љубавник у себи и јури, без обзнра на то што готово сваког трећег очепи ногом или руком, па често пута и главом. — Она ће ми пасти на груди н плакаћс, а ја ћу је топло загрлити, па ћу и сам...

Верлин. Румунски простолонаељедник приспео је 6. новембра у Берлин и одсео је у краљевском дворцу. Пре подне престолонасљедпик је посетио цара и царицу, а после подпе дочекивао је посете царскога пара. Клонмел. Суд је осудио одсутне оптуженике Дилона и 0'Бријена као и десет саоптуженика сваког на 6. месеци заточења. Атина. Велики кнез Никола Александровић, руски престолонаследник отнутовао је за Мисир. Париз. ./ВШеНп МесНса1" јавља, да је Пастер послао телегра<1 >ску честитку проФесору д-ру Коху. Еелн. „Келнске новине" јавља1*у из СоФије, да је Бугарска позвала Аустро-Угарску, Србију и Турску, да изашљу изасланике на жељезничку конвенцију, што треба да буде до 10 декембра. Бунурешт. При општинским изборима у другом изборном срезу, консервативци добили су огромну већину. Од 24 до сад познатих изборних ресултата. либерали су победили у једној једииој варопш; у осам вароши, међу њима Букурешт, либерали нису ни имали каидидацпоне листе. — Краљ и краљица данас приспеће у своју престоницу. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Нова књига Изашла је из штампе важна, нова и интересна књига ЕШДОНСКИ словшш отворено писмо редакцији руско-славјанскога календара за 1890 год. иаппсао : Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штамиарији „Смиљсво" у књижарници г. А. Пурића и код продаваца „М. Новина. Поруџбине из унутрашњосги упућивати „Смиљеву". Само за готов новац.

т. ј. не, нећу плакати; прекорећу је... „Зар је то верност: не пружити ми ни амрела да се спасем стидног и опасног положаја! рећи ћу јој па ма свисла. — Зар је то љубав: прећи у други чамац, међу пијане буршеве, и сесги баш до лепушкастог крманоша! Зар је најзад то осећај: оставити ме, тако рећи, на смртном тренутку, па се још церекати с којекаквим бекричииама, па још ни руком не манути!!!... Ја крманоша познајем, одлично га познајем! утувио сам га као да смо на једној постељици лежали — рећн ћу јој баш и то — али он ће ми скупо платити: сутра га позивам иа двобој, јеси ли чула ?!..." Ах, она ће пресвиснути кад то чује, бојећи се за мој живот. Пашће на колена па ће ме молити да се прођем убилачких намера, али ћу се ја подуже затезати... Тако! Да је научим памети!... Па док ме види старка! — Она ће одмах своје шумке... ах, да! (свгпшће се).