Мале новине

јзј ?\Ј\Ј

310

ПОНЕДЕЉАРЗ 12. НОВЖМБРА 1890.

:ин

ИЗЛЛЗИ СВАКИ Д1Н

ПЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ на годину ....... 30 динара на 110 године 15 „ на 3 месеца 9 „ ГД РЕТ1Т Ј0ПЕИ 1 огласи јевтино и са сликама

Ј№ Ш ш шцчи д дшу |ш | ^ ИГ ИкФ

Писма и руконисп шаљу се власнику г МАЈ Г ИХ НОВРГНА 3 цариградска улица број 6. —гх$хзПретшата ее прима код свију пошта у Србијв

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА -ххПретплата из унутр. полаже се само код пошта

Ба Веоград неета претплате ЛТТГТ С В ПРОДАЈЕ Н А Г.РОЈ "Ђ

НЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој отрапи од петитног реда 20 пара дин. а иа четвртој од петит реда 10 пара дни. ПРИПСЖЕО СТДЈЗ 50 ПЛРЛ ДИН. ОЛ ПЕТЛТНОГ РЕД1

ва СВАКО ОГЛАШЕЉК (1ЛАЋА СЕ ДРЖАВНЕ ТАКСЕ 20 ИАРА ДИН.

ВЕ11И ОГЛАСИ ПО ИОГОДБИ

♦ ♦ ♦ ♦ ❖

Мојој доброј мајци Натариии-Натинни даваћу годишњи помен у цркви иалилулској у уторак 13. т. мес. у 9 сати про иодне. Јављам пријатељима. Данило СтеФановић пеннионар са родбином

НИКОЛА П. НИКОЛИЋ АДВОКАТ од 1. новембра станује у кући г. Стојана Тодорови^а, прекоодварошког суда. -- Васина улица бр. 19. 902, 1—3 ПОТЕЦИ Ј. Д. ЈО ВАНОВИЋА у нишу нотребан је одмах један номоћник.

904,

1—2

Промјена крсног имена. Јављамо свијема лријатељима Књажева Петра и Арсенија А. Кара(јорђевиГш, да су они, по одобрењу првосвешгеника наше свете православне цркве у државама српским, Њихових Високопреосвештенстава Господнна Митрополита Михаила и Господина Митрополита МитроФана, промијенили своје досадашње крсно име, св. Климента на св. Андрију Првозванога, и да већ од ове године почињу славити своје ново крсно име. Цетиње. А. НиколајевиЂ

ГРОБАРИ СЛОБОДНЕ РЕЧИ Двадесет година се у Србији бије бој за слободу јавне речи, иа слободу штампе; двадесет година се водила борба и побеђивало се, па се ипак у Србији још нијс дошло до слободне јавне речи, до слободне штампе! Докле је год која странка у опозицији, она је онда свом жестином нападала владу иа реакционарство и стегу слободе, и тражила најшире границе слободној јавној речи. Али, ах! то је увек био само шанац, којим ће се на изборима добити већина и оборити влада.

Постигие ли сс то. извојује ли се на изборима већина, обори лн се влада, заседне ли у министарске Фотеле дојучерашња опозиција, — остаје све по старом: промениле се само личности и странке, нова влада не искупљује задату реч, и од ње се морају отнмати слободе! Јес, све наше досадашње борбе скоро су се сводиле искључиво на то, да се од владе отимају обећања, која су у оиозицији давала, да се од њих отимају слобода штампе и слобода збора и договора, којима су се тако лепо намаскирале у опозицији. Па бар да су се могле отети! Све су владе имале своје скупштинске већине, код којих су и могле да протуре своје реакционарство под слободу. Треба ди на ово нашс тнрђење наводити нарочита доказа? Не, не! Дела о којима говоримо п сувишс су свежа у памети наших читалаца а да би их овде тек требало доказивати, а да би их овде требало редом набрајати! Али с колико се права могло тврдити, да ирошле владе неће да знају за слободе, да их оне неће дати; у толико се више наде полагало, да ће те слободе дати странка, која је кроз читавих днадесет година борбе стојала чврсто на бранику слободе, која је заставу слободс носила високо у тој мучној и очајној борби, у којој је залагала и своју крв и своје имање; да ће радикална странка кад је после двадесетогодишње борбе дошла у положај најмоћнијег Фактора државног, и хтети и моћи искупиги своју задану реч. Ово су веровали и тврдили и пријатељи њени, и баш та и таква вера давала је тој странци још јачу спагу и углед. Па, ипак, каква грдна обмана, какво прно разочарање, какво јако изненађење и код пријатеља и код непријатеља њених! Радикална влада, која је поникла из Средине велике, силне и моћне радикалне странке, спремила је у скупштину и пред српски читалачки свет изнела пројекат закона о штампи, чије ће реакционарство направити благим свецима слободе чак и једног мртва Радивоја, чак и једног жива чича Николу ] Или се зар може дрикчије говорити о пројектина закона о штампи и збора и договора!

Узмите који хоћете досадашњи закон о штампи, сравните га с овпм пројектом радикалне владе, па ћете се ужаснути. Из сваке њетове одредбе зинула је црна реакција, која ће да прогута слободе, што их је родио нови Устав, којим се радикална странка. хвали да је дело њено. Зар немамо право рећи да је овај пројекатреакнионаран, управљен против слободе, кад сваки члан његов стеже слободу гвозденим ланцима, који умртвљују, којн тераЈУ У гроб? Поред тога, што је реакционаран, он је противан одредбама Устава, па и самоме духу Устава. ИакоУстав забрањује превентивне мере, пројекат их ипак утврћује: тражи пријаву уредника власти, тражи поднашање примерака полицији па још писменим актом; тражи да чак и разносачи листа уживају сва грађанска права ! Сваки члан пројекта препун је строгим казнама каквих у досадашњем закону о пггампи није било, па чак има одредаба које одрефују и двогубу казну, затвор и новчану казну. Ирема томе би само Крсмановићи могли издавати онозиционе новипе. Пројекат хоће да од ?српских новинара начини полициске шпијуне. Ако је новинар оптужен да је некога увредио, па он каже да се оптужена ствар не односи на лице које тужи, онда он мора да каже којег се то лица тиче. Пројекат хоће да од српских новинара начини денунцијанте. Јер шта друго да значи његова одредба којом уредници морају сведочити за ствари неистнните, које доносу у листу, против онога којн их је изнео, ако не денупцирати људе. Да се свака тачка пројекта изнесе у свој црној боји својој, да се изнесе сав реакционарски дух, који кроза њ веје не може се учинити уједном новинарском чланчићу. Ми смо се овде задовољили само неким напоменама, а опншрно ћемо се на ствар вратити онда, кад пројекат буде изнесен на дневни ред скупштински За сад хоћемо да напоменемо само још нешто. (свршиће се) ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Писмо.*„П. Лојд" јавља да је Њсно Величанство Крал>ица Наталпја добил^из Русије писмо од једне лнчности која је врдо блиска руеком

двору. У томс се нисму, вели, еавстује краљица да меморандум не нод носи скупштини. •т« Буџет војног министарства, по вестима страних новина, за годину 1891 износи 9,800.000 динара. Вратио се. Г. Никола Американац, поштоје у славу слободнејјрочи одлежао месец дана затвора у пожеревачким хапеанама. вратио се ономад у Београд. КРАТКЕ ВЕСТИ А Криснк се из Турина вратпо у Рим. 11 Велики руски кнсз Павле и велика кнегиња Александра стигли су 7. ов. м. у Бриндизу, на су свој пут за Беч одмах наетавили. -^♦♦♦<јвИЗ СРПСКОГ СВЕТА Умро. Горњокарловачки владика ТеОФан Живковић, иосле дужег боловања умро је 10. ов. мес. у прошлу суботу. Покојни владика Живковић био је један од великнх Срба, искрен патриота и реван' радник на наиретку и бољитку свога народа. Познат је и као марљив и добар радник на нољу наше тако сиротне црквене књижевности. Владика ТеоФан написао је дело „Српска народна црква," а нослењега, веле, остало је више знаменитих списа у рукогшсу. Рођен је у Ср. Карловцима 1825 т. где је свршио гимназију | и богословију. 1853. године закадуђери се и од то доба настајс његовакалуђерска каријера. Најзад, 1874. године буде изабран од синода за енископа горљо карловачког, у коме је звању, као пгго видимо н умро. Но сем тога, Живковић је 1881. године, кад оно патријарх Ивачковић умре, био од српскога црквеног сабора изабран за архиепискоиа карловачког, и за митрополита и цатријарха српског; но како га влада није хтела иотврдити, то он онет оста у својој дотадањој дужности. Био је један од најбољих српских говорника. Знаменити су му говори билн приликом њсгова посвећења за владику, при носвећењу сарајевског митроиолита Ннколајевића и нри погребу патријарха Гермаиа Анђелића,, Глас о владичиној емрти иотрееао је душу сваког Србина, и ми, придружујући се огпнтој тузи, узвикујемо: Ј1ака ти била твоја груда, врсни Србине! Помен. Пријатељи ппоштоваоци нок. Мише Димитријевића на св. Арханђела даввли су на гробу Мишином номен души њиховога пријатеља. Пријатељи су на гроб положшш венац лаворов, окићен нриродним цвећем, н отпевалн му вјечпаја памјат. ДВА ПИСМА Нре 5—6 дана кренем ее на кратак пут, где сам остао само ,Јрн дана.