Мале новине

Дошав с пута, затекнем код кућо многа писма, између осталих и неколика нисма одавде из места, из Београда. Ме1>у тим нисмима нарочиту иажњу нривуку ми два нисма. Изгужвана, ирљава, запечаћена нрстом, ова су пис ма носила на себи јасне трагове свога постанка, и пре но што сам их и отворио, ја сам знао где им је извор. Мени су таква писма позната. Цео њин изглед казивао ми је да су нисана кришом и протурена тајно из хапсане! Отворим нх, и нисам ее преварио. Обадва су писма писана у београдским нодициским хаисанама. Ја сам их читао и кожа ми се јежила. Оно што се у тим писмима прича ужасно је. Ту се говори о мучењу које ни мало не изостаје изамучења шпанске инквизиције. Ту су јозовито приче о ноћним посетама с воловским жилама у руци; ту су грознс сцене где се несретнику стаје чизмом за врат, па одозго млати воловском жилом дотле нок жртва не изгуби свест; ту су страшне ноћи нроведене обешен за ноге; ту су још ужасније ноћи проведене на леду , го наг, као од мајке рођен, а да лед буде дебљи цигљом патосана ћелија нолпва се водом целе, вечери па кад сс ухвати с шаке дебео лед, угонп се наг несретнпк да на њему нреноћи; ту су.... Но да не казујем даље, јер ми ннје намера да пзносим садржину овпх ужасних писама. Довољно то — оно што се у њима прича страховито је. Ко пише ова писма? Оптужепици, људи који јодговарају за разне преступс и злочине. људи међу којима без сумње, има п великих неваљалаца, али међу којпма тако исто несумњиво има и невинлх душа. Је ли оно истина што та тгасма говоре. Ја не знам; али ако има и десети део пстнне, оно је прсужасно. Свакако ствар је еумњива, с тога ја и говорнм овако неодлучно. Јер кад бпх бпо уверен да је све оно истина што се у писмима казује ја бих без штедње пзнео цела писма и отнорено казао сва пмена и мучитеља и мученпка. Али свакако мора се водитн рачун и о том да жалитељи потнисују своја нмена у писмима, казују које, кад је и к а к о ј е м у ч е н , н ко га је мучио, и нуде да све то нзнесу и пред иследну комисију, која би се одредила да извиди ову ствар. Све ово довољан је повод бар за то да се ствар разбере и испите. У писмима се изречно вели да г. управитељ незна шта чине његови пот чињени. И г. управптељ и надлежни г. министар имају и интерес и дужност да ову ствар не оставеу неизвесности. ГЛАС ИЗ НАРОДА 16. Добио опкладу, а изгубио живот. Мика Шошић нз Пољне (округ Крушевачки) био је сувишс слободан н често се зарицао, да ће учинититакве сгвари, које су немогуће. Пред свстом хоће богме н да се иокаже као некн јунак. па макар то било на своју штету, То је чинио дотле, док сам ссби ннје дошао главе. Једном је седео са друговима у каФани. Зимња је ноћ, имало јс се кад и носедети и носпаватп. Међу друговима поведе се реч, којп шта може, да изеде. Њему ђаво није дао мира, ј и он је прпчао, шта може да пзеде, овако: — Ја могу да изедем 12 јегуља и један хлеб; да иопијем но литра љуте ј ракије и пет литара вина. — Не можеш!. повичу свп. — Могу! тврди Мика. — Ако поједеш све то, што си поређао, да платим ја! повиче један. — Пристајем! А ако не поједем, да платам ја! чисто ионосито узвикну Мика Шошић.

Овај други заповеди, тс донеше све, што је имало да се појсде за опкладу. ; Он је јео н пио, прво ракију, па за тим вино. Донекле је јео добро; али што год је више нестајало вина и јегуља, то је он све лакше јео. Видело се, да трпа у уста: једе и пије силом. Ово је трпао само отров у себе, који ће убити тело његово. Остале су још две јегуље. Шта ће са њима? — Да једе не може; 'да остави не иде, јер ће да изгуби онкладу, па после да плати сав трошак, што је учинио. Узме их у руку: окреће, нреврће, загледује, не би ли добио још мало вољу за јело, те да би и ове две могао нојести. Остао је и још један литар вина, али се за њега толико не идаши. С њим ће брзо да рас; крсти. Мика прибере еву снагу, па заокупи оно мало што је остало. Он је гутао, а нешто је оне залогаје враћало натраг. Мучио се доста и напослетку добпјс опкладу: поједе свс и попије ! све уговорено. Сви су се чудили овој његовој аланљивости, иа су чак неки шапутали, да је "аловит". Време је било да се иде кућама и опи су се разишли. И он је отишао ј зло невољно. Још, док је у ка®анн био, њему је тешко било, а сад му је бивало све горе и горе, така да је сутра ; дан умро, а није саставио ни 24 часа. Мика Шошић је лудо радио, па је лудо п прошао, — изгубно је живот ј за 5 динара. Тада му је било 23 године. Ко ннје рад, да прође, као Шошић, ј тај нека не чини неразумне опкладе, којс доносе смрт. К. П. ИЗ ВЕЛА СВЕТА Хабзбург. Свећеник Буркарт у великоме савету кантона аргаушког предложио је, да кантон Аргау ноклонн цару Фрању Јосифу замак Хабзбург, али Хабзбург се не сме друкчнјс употребити до на музеум илн на породичнн боравак, или иак нека се сачува као руина, развалина; не сме никоме прећи у својпну, јер иначе замак 1>е опет припасти кантону Аргау. Поклањање бива дал»е још под условом, да аустриска царевинска већа обећају да учине, да би цар могаб помоћи да се Рајна регулише и да се радови, пре једне године дана почну, обнове и даље продуже.

стећи се тпм, она је изашла, као бајаги да обиђе дом родптељски, а у самој ствари нашла се са својим завереним „сестрама," па су тако заједно огишле на реку и удавиле сс. И то ннсу тако ретки случајеви у Кини. Опет новина. У Енглеској у најновије време пронашли су и нову употребу артије. — Њом нуне душеке и јастуке, и материјал је за то особит, наравно кад се нредходно ситно исецка. И у колнко је сигније псецкана, разуме се, у толнко је и подесннја и здравпја. Нарочито се препоручује за болнице, јер се артија никад не може тако загрејати као вуна, иерје пли длака, а после тога и јеФтинија је, на се душеци и јастуци често могу истресавати и нунити свежнм материјалом. Артија од новина, у оиште штампана, не може се за то унотребити, јер доста осетно заудара типограФска боја.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Захвалност. Заузимањем г. Ђуре Јанковића, старатељског судије првостеиеног суда у Гор. Милановцу, пало је у његовој канцеларији више новчаних ирилога за ово друштво, које јс он већ у нсколико нрилика нредавао друшвеној каси. Иа овом племенитом заузимању г. Јанковићевом и на овако иатриотеком и својском старању његовом, да помогне цељи којој служи Друштво Св. Саве, Управа Друштва Св. Саве изЈављује му усрдну захвалност. ДССбр. 1060. 9. новембра 1890 гу Београду. Председник Друштва Св. Саве Св. Нинолајевић. Благајник Мих. Јованозић.

За којп дан изаћи ће из ншшпо трошком књижаре и штампарпје Душана Валожића у Нишу: „Крвав Јаглук" ириноветка по истиннтом догађају из најновијих дана; написао М. Т>. Призренац. У овој приповетци опнсује се верно најновији трагични пстинити догађај двоје младих: Арнаутке и Србина. Читаоцима новина биће нознато, како је из Старе Србије нребегла у Врању једна млада дивна Арнаугка, са својим драганом Србином, и како су на силу растављени. Арнаугка је нредана њеној родбини, код које јс трагично скончала. Историја овс трагичне љубави, борба око промене вере, бегство заљубљених у Србију, — све је то у овој нриноветци верно онисано. „Крвав јаглук" је живи доказ да и у данашњем свету — има љубави, има еамонрегоревања / Цена је књизи 50 пара дин. Наручбнне шаљу се књижари В. Валожића, Београд н Душана Валожића, Ннш.

ИЗВЕШТАЈ Стаље воде код Београда 10. Новсмбра 1890 Еод главне царинарнице -4.00 м. Пролаз испод моста жолезничког 9.40 и. Вода онала аа последн,и -24 сата 0.18 м.

СМЕСИЦЕ > | Жена у Кини. Положај удате жене у Кпни такав је, да јој се никад не можс нозавидети. Тога ради њпхове девојке јако избегавају брак; чак постоје и друштва, чије се чланице завештавају да неће никад ступити у ј брак. Тако, у кантонској покрајини ностоје неколико таквих друштва „сестара," која носе засебна имена, на пример: „ непорочне „ безбрачне, " „непријатељи људи" и т. д. Скоро је био случај, који је и полицији обратио иажњу на та тајна друштва. Родитсљи једне девојке, која је била чланица једног од таквнх друштава, хтели су да је удаду, пошго је још од детињегва била заручена. Девет „сестара," њене другарице, изјаениле су се, да су готове умрети с њом, само ако се не одрече завета. Удавача, да би осујетида намеру својпх родитеља и остала доследна своме завету, покушала је да се угуши златним прстеном. који је наравпо прогутада. Али, на жалост то јој није испало за руком, и њу сироту одведу у стан младожење. По кинеском обичају млада може после два дана посетити своје, шго је ова грешница на свој начпн употребила то обичајно ираво. Кори-

ТЕЛЕГРАМ 11. НОРЕМБРА. Софија. ,,Лд-. Ва1." свраћа нажњу на последље бројеве „Свободе," у којима су напнсани чланци, који побијају тврђења откореног писма ђенерала Каулбарса на Татишчева, објављена у „Н. Вр." Први чланак утврђује, да је кнез Фердинанд држао да су несугласице између Вугарске и Русије личне нрироде, али да се доцније о противноме уверио. Кнез Фердинанд гаји још непрестано најбоље осеђаје спрам Руеије, те да према томе није «н крив што се још и данас држи старо стање ствари. КЊИЖЕВНОСТ Уреднишгво је добило на "приказ ове књиге и листове: Нова зета, Свеска за октобар. мјесечни књнжевни лист. Садржина: 1. Петар П. Петровић-Његуш. П. До посвећења за владику. Пише др. Л. Томановић. 2. Сонет од Јосппа Берсе. 3. Два дана на Лопуду од Л. Војиновића-Ужичког. 4. Владимир и Косара. Романса од Д. 0. 5 - Из Спахиског доба. Приповетка (Свршетак). Превод с руског од Ј. Пешковићке. 6. Лука Ботић од Т. 7. Јуначке народне ијесме. XI Женидба Ивовић Комнена. 8. Ковчешић записа. Пише Момир 9. Наши листови. 10. Јавна говорница. 11. Културнс биљсшке. 12 Одговори Уредништва.

ОДГОВОРИ БАЛКАНИЈЕ Гоаиодин. А. С. СгоишиЛ, цртач Ло:тицо,. Примили смо динара 12. — ла 8 Д СреКке I ериске државне класне лутрије. —-зкж- • ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА „Па брчнуку." Наш је лист политпчки, ане кљижевни. Несмс прима само по изузетву. С тога нашу песму пећемо моћи штамнати, Г»ар не скоро. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Изашао је из штампе: ПРЕГЛЕД Српских Лутрисних 3% Обвезница ол 1881 године са овпм садржајем : I. Наномена. — II. Уговор е зајму од 1881 год. — III. Закои о иснлати унутрашњег зајма н реквизиција. IV. Правила о радњи са промесама.ј V. Текст обвезнице. — VI. Пдан извлачења. VII. План пснлаћпвања. — VIII. Текст купона. — IX. Извучене серпје до 2 августа 1890 год. и — X. Расноред свпју серија за пребрисавање. Кп.ига је велика 3 штампана таба1 ка а цена јој .је 50 пара дин. (без | поштарине), ко узме 10 комада добија јједну на дар а иреиродавци 20%. Поручбине прима само издаваоц, 1 Милија Јоваиовић, писар београдеке општине. -

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

13 ов. м. даваће се годишњи парастос у Сабор. цркви, пок. Ивану Н. ЈевтиЋу БИВ. члану београд. конзисторије Почетак парастоса у 9 сах. ире подне. Ово јавља свима иријатељима Ожалошкена : супруга : Бела.