Мале новине

Из скупштине. Стране новиие јављају о скупштпнској седници 10. ов. м. следеће: У данашњој скупштинској седници почеће се дебата о извештају вериФикационог одбора. Изгледа као да је само избор једног радикалног попа, Анђелковића, оснорен, који је последњих дана прешао нартији ди сидента Максимовића. Одбор је одлучио да Анђелковић, којп је иредседникједне конзисторије, илп да оставку на ово звање или да мора одступити од иосланпчког мандата. Ово што су страни лиетови раније јавили, јуче се већ и обистинило. 0 проти Анђелковићу решено је да даде оставку или на нредседнишгво у кон. зисторцји или на посланичко место. Ово је лепа прилика да видимо што је младоме оцу проти вишс срасдо за ерце: народно представништвоили конзисториско прсдседншптвоЈ * Мале вештакиње. У ЈБеограду су стигле две млађане: вештакињс талијанске, које обадве ускупаједва имају 16 година. То |су две ссстре старија Ирма и млађа Десдемона Гарднчи, прва од 9. а друга од 7 година. И ако су још деца, ове две сестрице, већ су стекле светско име — Италија Гумунија, Цариг))ад, знаду всћ за мале вепттакнње, а штампа је пуна хвале о њима. Ова два детета на бини су ненадмапша. п наша престоннчка нублика са задовољством ће видеги њину изврсну нгру. * Посета Париском „Голоа" телеграФишу из Дондона, да је краљ Милан известио краљпцу Бикторију о жељи, да јој учини своје подворење. Ова жсља краљева произвела је велику забуну у дворским круговима у Лондону, јер се зна да је снглеска краљица имала увек великс симиатије за краљпцу Наталију. а према краљу Милану бнла је увек сасвим равнодушна. * Прва седница рталпог одбора зсмаљско1 ВеГш свих Кола Јахачи „Кмез Мижаило" обављена је на св. Архангела Михаила у Београду на начин свечан. Најстаријп члан одбора, инспектор артиљерије, пуковник г. Илија Ђукић, у леиој и значајној беседи изнео је свестрано користи од овог удружен.а и означио задатак сталног одбора. За тим је п])иступл 3 ено конституисању сталног од. и одлучено је: да норед почасног преседника сталног одбора, његовог Величанства Краља Милана, будеједан редовни преседник н потпреседник, после чега, одбор је ак-

ламациом изабрао за преседника пуков г. Ђукнића и за потпредседннка г. Чеду Поповића, начслника министарства на роднеприв. и познагог стручног привредника на пољу коњарства. У погледу уређивања, администровања и експедовањалиста,,Витеза"донесена су следећарешења: редакциони одбор састоји се из шсст лица (2 ОФицира, 2 марвена лекара и 2 стручна привредника на пољу коњарства) и то, госнода : ђенералштабни потнуковник Димитрије Ц. Марковић, коњички потпуковник Лазар Д. Лазаревић ; главни марвени лекар министарства унутрашњих иослова, Алекса Поиовић; војни марвени лекар Тодор Петрашковић ; Светозар Љ. Гавриловић и Вучко Богдановић стучни нривредницп. За уредника је изабран г. Милослал Куртовић, за благајника г. Јоца М. Марковић крагујевчанин трговац нз Београда, за адмннисгратора г. Милош Хаџн-Динић чиновник. Између оеталих решења донете су и одлуке : да се у што краћем времену на надлежним местима поради у погледу извођењаи остварења оних резолуццја које су донесене на првом земаљском Већу свих Кога Јахача Крагујевцу. У погледу „Витеза"цео стални одбор т. ј. сви члановп његови обвезали су се да ће се неуморно бринути да садржпна листа Витеза буде што одабранија и што угледнија. Ми се надамо да ће и свп остали натриоте— стручњацн који нпсу члановиодбора својом сарадњом номагати Витеза" те да буде увек на оној висинп одржан, па којој треба да јесте као орган свију Кода Јахача, дакле као израз целе земљс на пољу коњарсгва и 1'ахачког витешког духа. -^4КРАТКЕ ВЕСТИ * Као што се чује, хајдук Јосовац убијен је. Убио га је жандармериеки канлар Гадован Нешовић у Нланиници, код јдтака Гадована Божовића. □ Дерулед н Лагер, пошто су дали јамчсвнну 20.000 Франака, пуштени су на слободу, па кад су се кренули пз Шарлроа, морале су се предузети мере еигурности и затварати станице, да се заштите од непрпјатељеких демонстрацпја од сакупљеног света. # Прошле недеље осуђени су у Пстрограду на смрт четпри нихилиста. Међу њима је Марија Гинцбург, која је већ 1887. учествовала у атентату на цара. Д Готово по свима јевроиским ли| стовима распрострта вест о стрељању

тројице добровољаца у Баршави радн тобожног убиства, онровргава се служ бено. *** Говори се, да царско руска влада намерава отворити консулат у Нишу. 1= Народниносланпци, чланови главног одбора и виђенији чланови либералне странке из Београда, држали су у недељу у вече нартиску конФеренцију у „Хотел Империјалу." О Цар Фрања Јосиф нримио је у прошлп четвртак у аудијенцији барона Федора Николића, краљев. комесара, који му је ноднео извештај о раду св. синода у Срем. Карловцима.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Смедерево, 10. нов. 1890. Данас је даваг парастос у новој цркви пок. Стојану Крстићу „делииапазу," свештенику из Подгорца, који је убијен за свету веру од бугарске пропаганде. На парастосу нрисуствовало је многобројно грађанство, тако да је црква била дунке пуна. Овим су Смедеревци показали да умеју ценнти рад патриота који раде за своју отаџбину, као шго је радио покојни Стојан. Овде смерају да организују одбор, који ће скунљати прплог заспоменик пок. Стојану, те тиме да даду видљива знака да је покЈ Стојан радио за српску мнсао и за српско јединетво. Гадовалн би ее кад би одбор бно изабран вољом целог грађанства вароши Смедерева, а у одбор да у1,у одабрани и заузимљиви људи, који ће се за ствар заузети и брзо је свршити, да се не развлачи на дуго, после чега обично прелази у заборав. Уздамо се да се у овом општем народном делу неће впдети партиске разлике, које брзо отрују еваку ствар. ДИЗ СРПСЕОГ СВЕТА Тридесетогодишњица. Црногорски кнез славио је минуле суботе тридесетогодишњицу свога брака с кнегиљом Милсном, паје се тнм новодом држало свечано благодарење на Цетињу. Овоме благодарењу присуствовали су сви чланови кнежевске породнце, великодостојнпци и мноштво народа. Ухапшен уредник. Гудол® Губели, уредник загребачког „ А<дташег Та$1)1аИа," стављен је ово дана у иритвор, али је иосле краткога времена пуштен, да се из слободе брани. Оптужен је

за чланак „ТЈш! ао ^теИег," у коме су власти нашле увреду владалачког дома. Број, у коме је тај чланак био, одмах јо узапћен, а кућа уредникова нреметана. Чланак говори о Јовану Орту, бив. надвојводи Јовану тосканском. . X 1АААА; , ЖЗ БАЛКАНИЈЕ Јерменски покрет и страх да не букне устанак, нагониле су султана да покуша да стане на пут турскоме насиљу. Како јављају, ерзерумски заповедник добио је заповест, да сасвима поданицима*падишаховим поступа подједнако благо и праведно. Турци се сазивљу у џамије, где им се саопштава, како султан жели, да мусломани хришћане сматрају за своју браћу и да им никаква зла не смеју чинити. Али изгледа, да све то много не помаже, ношто се до сада ни најмање није нроменило зло стање Јермена. — Геволуциони јерменски одбор издао јс прошлога месеца проглас, у коме се вели, да се Јермени не могу впше ослопити на помоћ Јевропе; да се мера стрпел.ивости већ исцрпла, те Јермени морају сами оружјем у руци бранити своја ирава. — . НАРОДНА ШПШГИНА састанајк у. 11. новембра Почетак у 9'Д чаеова нре нодне. Осем г. г. Вујића п М. Ђорђевића присутна су била сва остала г. г. министри. Председник позива скунштину да саслуша иродужен.е извештаја вериФикациопог одбора. Известилац чита. АвакумовиК доказује да су избори у заклопачкој н барајевској оиштини ненравнлни, тврдећи да се у једној гласало са 2, а у другој са једнок куглицом — управо према нотреби. Жали се на избор у општини врчинској, сматрајући га као по све неправилан и незаконпт, јер председник бирачког одбора није ни дозволио преставнику либералне лиоте да контролише ток избора. С тога тражи да се против нредседника бирачког одбора у онштини врчанској иредузме извиђај, да се кривац нраведно казни и да се понпште избори у свима трима снорним општинама.

ПОДЛИСТАК |

КРВАВ& ГОДИНГ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА Р0Б4) побелвжио П ера Т одоровић ГЛАВА XV. Суочење са савеш ^у. Иосле мене дошао је на ред г. Раша Милошевић. Његова је одбрана штитила цео главнн одбор. Он се у опште држао система, кад одбрани одбор даје одбранио и себе. И он је говорио дуго — скоро чи- ! тав сахат. Да набрајамо сад овде све појединости те одбране, било би дуго, а наша | је намера да из одбране осталих чланова *). Види број 204.

главнога одбора наведемо само оно, што је најважније или најкарактеристичније, унраво оно, нгго је овоме говору било особито и ванредно, на било да то карактерише говорника добро или зло. У томе погледу о г. Рашином говору можемо рећи то, да је бно ноштен, достојанствен и у свему достојан једнога члана радикалног главног одбора. После Раше говорио је г. Коста Таушановић. Његов је говор је био такав да је морао изненадити и саме суднје. Сам председник Рајовић неколико је пута зачуђено погледао Косту и нагин.ао се своме колеги, судији Грујићу, да му нешто пришане. Шта је Коста мислно, како је рачуне он ,тада правио у својој глави — ја не знам, али његов је говор био жалосна кукњава и одрицање и себе сама и својих војних убеђења и своје прошлости, и понајвише одрицање својиј другова. Место сваке друге одбране, г. Таушановић је изаигао мало напреф и ту почео живо н енергично доказивати* да је он изашао из главног одбора још пре три-иетнри месеца; да од то доба ннје узимао ни-

какво учешће у раду одборском. У опште прекинуо је све везе и свако ошптење с главним одбором, те по томе апсолутно ништа не зна шта је од то доба главни одбор радио. У овом причању г. Таушановић је нарочито наглашавао, како је не само нанустио главни одбор, већ се завадио и са самим члановима одбора, поглавито с г. И. Иашићем и са мном. Онје казивао, како се с Наншћем чак више и на улици не поздравља, а о мени јерекао, да већ од четири месеци не говоримо више. Овака кукавичка „одбрана" оставл>ала је на свима тежак ненријатан утисак. Рајовић нримети Таушановићу да му сада таква одбрана но вреди. — Што ниси то раније преко новина објавио, да сн из радикалног главног одбора иступио и да се с њим више немаш никаква посла? Тада бн знадп на чему смо Овако сад може се рећн, да то извнјаш и удешаваш у нужди. (наогавнпе ск)