Мале новине

Известилац иобија наводе Авакумовића, уверавајући скупштину о нротивном. II. ВуковиИ тражи да се закон не обилази и сматра номенуте изборе за незаконите. Чита свој ФОрмулисани предлог, ио коме би скупштина усвојила изборе са количником, а ноништила са остатком. 1>иЛа РадовановиЛ мпслп, да изборе треба усвојити, а ако има где кривице и незаконитости, да се оптуже кривци. јј Известилац одговара Авакумовићу, чптајућп решење вериФикационог одбора. У исто време одговара п Вићи. ВиЛа РадовановиЛ лнчио се објашњава са известиоцем. М. ПоповиК говори у онште о поштовању закона, а нарочито о важностп изборног закона. Сумња да су наводи Авакумовића неистинитп и мишљења је да се избор у Врчину по ништи и други наредп. а председник тога бирачкога одбора да се узме на одговор. Т. ЈовановиИ примећује известиоцу ,да не чита лено н моли га да се ноправн. Известилац се обраћа скупштинп с иитањем, да л' је тако у ствари као што Јовановић всли. Скунштина се засмејалаРибараи, вели,''да се нови избори у Барајсву и Заклопачп не могу одредити без претходне повреде закона. Усваја предлог Авакумовића односно пзбора у оиштпни врчинској, а провиван је Вуковпћу, да се у свима трима спорним општинама поннште избори и други нареде. Известилац се објашњава с њим. Арсеније ИрокоиијевиК мишљења је да пре треба наредити нов избор у Врчину него у Барајеву и Заклопачи. То потврђује сличним нримерима. Данило АнђелковиК тумачи одредбу изборног закона, којн се односн специјално на такке случајеве. Није за иредлог Вуковићев односно избора с кодичником и остатком. Иера МаксимовиЛ дотиче се оног уставног наређења, која говоре о из<5орима народнп посланика. Објашњава днФсренцију између листа, и пребацује вср. одбору, што је у своме ра,ду скренуо са нравилнога пута. Што сс тичо Вуковићевог предлога, он га сматра за са свим умееан и желео би ,да га скупштина једногласно примп. Одговара разложно нротивницима Вуковићевог предлога, узимајући за пример лисгу Виће Радовановића. Он сматра да скунштини лежи у дужности извиђај било нриватних било званичних злоунотреба при избору народних носланика. Даље говори о нраву и положају скунштине, догичући се пзборног закона. На иослстку је прсдлагао, да скупштина извиди све неправилности око избора и крпвце нримерно казни, али није потпомогнут довољним бројем носланика. Известилац одговара Максимовићу и чуди се како свој предлог није раније поднео, кад му је и било време, овако јс закаснио. Уверава скупштину ,да су ноједини бирачки одбори и без тога поступили по закону тамо гдеје кривице било. Мии. унуграшњих аослова одговара Вићи Радовановићу и вели, да скупштина, и према изборном закону и ирема Уставу има права да наредп •нове изборе. Односно несвршених избора у Заклопачи н Барајеву потнуно се слаже са одлуком вериФикационог одбора. Иредлог Максимовићев сматра као непотребан, а замерке са стране као сигне н неумесне. Л ЛазаревиЛ такође говори о нсевршеним изборима у двема поменутим онштинама, а што се тиче врчипског избора, мишљења је да ее нредседннк бпрачког одбора оптужи. Оснорава Авакумовићево тврђење да су изборне кутијс отваране.

Триша МилојевзЛ између осталога захтева да се нодвргне казни не председник врчанске општине, всћ нредседннк бирачког одбора. В. МладеновиК противаи је нреддогу Вуковића, а дели мишљењс вераФикационог одбора. Прота Милан такође јс зато, да се поменути председник казни. За предлог је Вуковићев, јер, вели, он подмирује закои п служи помирењу. Председник ставља на глаеање ■ скунштина усваја да се ноеланици са количником приме, а за оне са остатком да се нареде накнадни избори. Известилац чита жалбу иротиву Т. Вучковића. КундовиЛ говори у нрилог исте жалбе и тражи од Вучковића да покаже скупштиии услове, по којпма може бити квалиФиковани. народни носланик Т. ВучковиЛ одговара опозицији и показује своје свсдоџбс Известилац чита жалбу противу Кундовића, Рпбарца и Ћирића, јер пису нлатили порезу. КундовиЛ тражи од министра унутрашњих послова да казни дотичнор среског начелника, који се меша у избор, јављајући бирачком одбору да он, Кундовић, није платно порезу на некакво имање у селу. Тома ВојчиЛ тражи од известиоца да Кундовић и Рибарац покажу претходно своје порескс нризнанице. Известилац га обавештава. Т. БојичиЛ ипак тврди да поменута г. нису платила норезу. Известилац му одговара да су платили. Љуба ЈоксимовиК одговарара Кундовићу п вели, да до среског начелника нема кривице, него до њих, који су се одрекли сонсгвености извеенпх имања баш пред изборе. Р. ТајсиК објашњава о дугу порезе Рибарцу и Кундовићу. Рибарац одговара Бојичићу п тврди противио. Председиик ставља на гласање и скуцштина усваја одлуке вериФикационог одбора. Известилац даље чита тачку по тачку и скупштина усваја. Прочитан је и акт Кола Рашића, којим се одрнче иосланичког мандата у корист II. Срећковића. Скунштпва и то ирими. Прота Данило обраћа сс с питањем: да лп и судијс духовног реда, сиадају у адмшшстративне чиновнике. Министар унутрашњих нослова сматра то питање као неумесно. Прота Данило држи да је верпФИкециони одбор требао да "прими прнмедбу на његовом посланнчком пуномоћију и обраћа се скупштпни да она реши: може ли он задржати свој положај као судпја, духовног реда а и посанички мандат. Известилмц вели да вер. одбор зато није расиравио ту сгвар, што је за њу надлежлн дотични министар. Прота Данило вели да се у томе пе слаже с владом, истиче свој нроддог и позива скупштину да га потпомОгне. Потиомаже га довољан број посланика. Минисгар унутрашњих нослова, нротиван је да се скупштина упушта у решавање тога питања. Оиозиција потпомаже иредлог. ЈоксимовиЛ позива се на Устав и всли, да то није могућио, јер би се тим изузетком користио п Др. Станојевић. Р. ПтовиЛ захтева Јда скупштина реши питање о проти Данилу. Министар унутрашњих иослова противан је томе, а такође и министар народне привреде. Рибарац доказује да скунштина има нрава о томе да всћа, а да влада не-

ма нрава бсз скупштинског решења да огласи снорно место за унражњено. Известилац се објашњава с предговорницама, Председник ставља на гласање: да ли ово питање да се реши сад или у ндућој седници. Скуаштина уваја ово друто. ТуцаковиИ се нрима избора у варошу Крагујевцу. Председник нозива скупштину да саслуша неколико указа којима је министар унут. нослова овлашћен да иоднесе нредлоге народној скупштини Састанак тога дана закључен у 12'А часова, а идући заказан сутра дан у 9 часова пре подне. САСТАНАК VI. 12. новембра Почетак у 10 часова нре подне. За министарским столом министри г. г. министар унутрашњих нослова Јован Ђаја, министар просвете и црквених нослова Аидра Николић и министар нравде Мнка Ђорђевић. На дневном реду: 1. Дебата о нроти Данилу, да ли он као администратнвна личност, председник духовнога суда може у исто време задржати и мандат народног иреставника. 2. Избор одбора за ироучаваље закона о штампи. Прелази се на дпевни ред. Добросав РужиИ тражи осуство због болести својс женс, одобрава му се. Известилац М. Мостић чита изабране посланике који су изабрани иа место оних који имају по два места. Скуаштина усваја. Министар унутрашњих дела говори да ли је иитање о администратнвној личности владино или скупштинско и доказује да је то владино питање, јср ако се претреса у начелу, да ли један у исто време може бити и чиновник и скупштинар тиме се тумачп Устав, што не припада скунштини, а као административна личност тиче се догичнога министра. Прота Вогосао , остављајући осећаје на страну, држи да г. нрота Данидо има нрава биги председнпк конзисторпје, а у исто времс и скунштннар с тога дајс свој глас зато.* Ћ. Анђелкови/; , доказујући да скупшгина има права претресатн то питање тумачп и буквалио, и начелно, даље доказује да духовни судија има права у ието времс бпти чнновник н задржати мандат, мишљсња јс да п о Уставу може прота Данило бити н једно и друго. Милош ВогдановиИ побија наводе Анђелковићеве. Љуба, НоваковиЛ мишљоња је да г. нрота Данпло не може бити и једно и друго' нобија Анђелковића и црота Богосава. ЈосимовиИ побијајући разлоге скунштинара који су зато да једно лице може битп и чпновпик и скупштинар каже да онда п Др. Станојовнћ то исто може захтевати јер и он не прима плату од државе него од банке. 1'ергииК каже да скунштина није ни имала права решавати ово нитање, доказујући своје тврђење Уставом, а у исто вреие даје предлог о томе да ли скупштина има права рсшавати или не то питање, и тражи да га потпомогну 20 посдапика, којп га потпомогну. Предссеник ставља на гласање и ску пштини решава да није имала права. Ј/. ПоаовиЛ Говори о том питању као о самом разумсвању устава, а не, тумачењу. Прота Данило неће да удази у ово иитање, ношто јс тражио да говорц о првом, Р. ТајсиЛ доказује да скупштина има нрава решавати спорно питање и да нико други нема права растумачити чл. 106. Устава него народиа скупштина.

Т. БојичиЛ говори да редовна скупштина нсма толико права мпслсћи да снорно иитање није ни требало износнти. Тражи да се пређе надневни ред. Министар аравде противан мишл,ењу иосланпка, који мисле да имају права то питање решавати, нозивајући се на скупшгински пословник, доказујући да епорно питање није ни дошло као што нословннк наређу.је. Председник ставља на гдасање да није скупштпна наддежна и она усваја. II. Бирање одбора за проучавање заксна о штампи, који пошто је изабран заказују, да дођу часници у 3 часа по подне. III. Чита се протокол Ш. скупштипске седнице који се усваја. Председник. Заказује идућу седницу за данас у 10 часова пре подне. ИЗ БЕЛА СВЕТА Сироти Пољаци! „бепнаша" јавља да је исељавање Пољака из Познања у толикој мери велико, да у Хамбург и Бремена, с времне на време, долазе влакови, искључно возећи само пољске емигранте, у групама од 15002000 душа. Исти лист се чуди свему •гоме и правп се невешт за узрок, али јадни Пољаци знају шта чипе — не бе гај они, решннцн, од масних колача, већ од нечувеног пруског терора на сваком кораку. Порсд тога што немају никаквих полнтичких слобода, и што им се имања откупљују без њиховог пристанка, дакле силом,још им ириватно крати слобода матерњег језика. Али је Пољак горд неномирљив н националним односима, и нре ће поћи у бели свет, него што ће дозволити да му се ма и даљно потомсгво нретопи у једну сдовенству тако одвратну нацију, као што су Немци. На место одсељених Пољака нрајска вдада одмах насељује Немце из разних покраина Немачке. — Све је то с пданом, н немачка штампа најмање има права да се тој иојавп наивно чуди. Плашње. Немачке новине, и иоред све ласкавости о путу царевића руског, онет прсзају од Руенје. Истина одају јој хваду за мпрољубпво држање и тежњс, али инак не забораљају с ума сваки, па ма и најмањи нокрет руских трупа. Скоро је један одред руске војске нремештен са Кавказа на западну границу, и новод тога новодом тога подигла се нрилична дарма: како Русија скрива своје непријатељске намерс према тројном савезу, нарочито према Немачкој и Ауетрији. Молтке виртуоз. Прича се да је гроФ Молткс, чувенп пруски стратег, био у младоети ирост виртуоз на виолончелу, а и дан данашњи, под своју тешку п дубоку старост, гине за музиком. Међу немачким музикантима Молтксу се највише донада Јоахим, који га често и иосећује, чему се јако радује гроФ, а тако исто п његова иородица. И тај музикални дар прослављсног страгега насдедио је његов рођенн синовац, који му је у исто врсме ађутант и жпви спородицом својом код њега. Код граФа чеето бивају музикална вечера, на којима стари војнпк, у друштву своје породицен најбдижних нријатеља, ужпва у музици, обично седећи на сави замишљен и тужећи ненрестано. 0ДГ0Б0РИ ШТАМПАРИЈЕ „СМИЉЕВА"

Свнма родитељпма који су се пријавили да би радо дали евоју децу да изуче штимиарски занат одговорићс се тшсмено иа љихне понудеСви дакле нека иричекају док приме наша иисма, па ио писму нека изволе постуиити.