Мале новине

оназио последице тога; а на против осетио је последице осведоченс нсштедње у државном газдовању и унећању буџета. Право стање државног буџета остало је неосветљено, нгто влада уз прошлогодншњи буџет ннје поднела и завршни рачун. као што то Устав одређује. Признавајући да јс добро организована привреда народна најсталнија основа не само за правилно стање државних Финанснја, већ и за новол.ан развој целокуннбг државног газ динства, Нар. Скуп. искрено ће се радовати, ако јој се пружи могућноет да у овој сесији својимрадомреши што више , предлога, којима би се ојачала производна енага народна, унапредила земаљска трговина и занати, а нарочнто укинули штетни монополи дувана и соли. Народна Скуппгшна обратиће озбиљну пажњу свима предлозима, што јој се буду ноднели за утврђење слободе и правде. Обезбедити праву сло боду, сачуватн је од стешњавања с једне, н од могућих и често нонављаних злоупотребасдруге страна, јесте веома важан и озбиљан задатак, п]»ед! којим се Народна Скунштина сусрета са Краљевским Намесништвом. Народна Скупштина поклониће на I ])Очиту пажњу закону о министарској одговорности, о уређењу ГлавнеКонлроле, пословном реду и Државном Савету, штампи, уд »ужсњима ч зборовима, који би носили у себи пог пуно и неокрњено обележје Устава. Госиодо Краљевски Натсница! Народна, Скупштина нримила је са задовољсгвом уверавање, да су одноЈнаји наше земље према свима државама повољни и нријатељски. И, ценећи то као јемство за самосталну народну политику наше Краљевине, Народна Скупштина и овом прилпком нзражава жеље и осоћања српскога народа, да се ненрекидно гаји и утврћује традиционално нрпјатсљство српског народа према братској царевнни руској. У реду тих мисли о добрим одношајнма са свима државама, н признавајући потребу утв]>ћења пријатељских одношаја са суседном Аустро-Угарском, Народна С ;упштина ценн спо." разум, који је уклонпо ирепреке стављене на пут једноме делу нашега земаљског извоза, н;алећи при том, што тај споразум није постигнут раније и с мање штете за^обе стране. Регулнсање Ђсрдапа Народна Скупштина сматра као дело достојно сувремене културе.

Народна Скупшгина н цсо народ сриски деле тугу, коју је Краљевско Намесништво изразило, поводом мучког убпства српског вицеконзула у Приштини и жали и све друге потресе, које је искусио српски живаљ, ра внонраван са осталнм поданицима Н>сговог Величанства Султана. Ну, уздајући се у нравдољубље отоманскс царевине, Народна Скунштина нада се, да ће Влада Краљевског Њгмесншнтва енергичније настати да се сва та питања сВисоком Портом расправе начином, којн одговара достојанству Српске Краљевине н потребн одржања српског жнвља. Сматрајући сагласност са балканским државама као гарантију за правилан развој одношаја на балканском полуострву, Народна Скупштипа го това је веровати, да се у тнм оношајима са балканским државама неће губиги из вида неоснорна права и нн терееи Српске К])ал,евине и Срнског племена. Госаодо Кџа.шсни Памесници!'■ Народна скупштина нотнуио је свссна о важности данашњег врсмена, о тешким приликама, у којима со земља надаЈи, као н о великим и многостручним пословима, који Скунштину чс кају, па ће се сматрати за срећну, ако својим радом учини услугу отаџбини н тиме оправда поверење народа свога. У то имс Народна Скупштина отпоздравља Краљевско Намесннштво са узвиком: Да живи Краљ Александар I! Да живи Краљевско Намесништво! Да живи Народ Српски! 13. новембра 1890 год., У Београду. У име ман.ине, члан одбора, Т. П. Туцаковић

БЕ0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Стечај. За извршеиие нониса људства и домаће стоке, којн ће бити )И децембра овс г дине, биће нотребаи прилично велики број пописивача. Па како се овај број не ће моћи подмирити лицима, која по закону морају вршити дужност поннсивача — то се овим нозивају г.г. пснсионари, чннов ници н званичници свпх струка у оставци, ђаци Велике Школе, учитељске школе и из срсдњих шкода н осталп грађани, који би билп вољни да се ириме нописнвачке дужностп, да се ради тога пријаве најдаље до 20 овог мсссца и то онн пз Београда статис-

I тичком оделењу код делиЈске чесме у кући Лаховаријевој па трећем спрату над канцеларнјама моноиола дувана, где је и варошки кварт, а они у уј нутрашностп окружним статистичким одборима пли окружном начелништву. Сбр. 2125. Из схатнстичког оделења мпнистарства народне привреде, 11. новембра 1890 год у Београду. * Друштво за улепшавање н унапре| ђење Палилуле држаће свој ванредни збор у недељу 18. Новембра 1890 г. нре нодне у десет сати, у кач>анп г. Живана Бугарчнћа па налилуској пијаци. На овоме збору решаваће се о I даљем начину рада друштвеног. | Позивају су сви иалилулци да дођу. * Концерат. Јуче смојавили оконцерту г-ђе Ане Рознове, царско руске оперске невачице и г. М. Шомођи, виртуоза на клавиру, а данас но обећању доносимо програм тога концерта: I — 1). К.М. Вебер, концертнн комад ор. 79. Шомођи, 2. а) Глинка, арија Антонпде из опере „Живот за цара" б.) Маркези „Ба&ЈеМо" г-ђа Рознова 3. а) Шуберт — Лнст, Шекспнрова седница б) РаФ, сарпсс10. Шомођи 4. Верди; арија пз онере „Тру: бадур", госпођа Рознова, II — б а) Шомођн, Ноћница. 6) Шоиен, всћегго. 6. а) Мајербер, Пажова арија из опере „Хугеноти." б) Даргомирски, Олгнна песма из онере „Русалка." в.) Махотин „Помолисв МЂ1Л1И другт>" г-ђа Рознова. 7. Лист, рансоднја бр. 6. Шомођн. 8. Гуно, Маргмтина арија о накиту из опере „Фауст" г-ђа Рознова, Ми тонло врспоручујемо нашим суграђанима ова коцерат, н надамо се да ћс се иотпуно задовољити како изврсннм нрограмом, тако н одличном уметношћу г-ђс Розиове и Шомођи. Секретаријат сталног одбора земаљског Већа свих Квла Јахача „Днез Михаило," а тако и уредништво администрација и експеднција „Витеза" емештени су у дому ОФицнрске читаоницс и касине, нреко нута двора Његовог Величанства. Од 20 овог мессца на на даље, бн1>е канцелариски часови од 3 до 6 часова по подне. Ко са секретаријатом сталног одбора или са „Витезом"' буде иосла имао, умољава се да у ово овде одређено доба у номенути дом дође. Сва уредништва срискнх н страннх листова, која су имала доброту до: сад слати своје листове уредништву

ј „Витеза" у замену, умољавају се да : У П У^УЗУ лиетове у иредречени стан, ј где ће их примати касинеки момак, : који је целог дапа тамо. ј Одбор ОФИцирске читаонице и касине изволео је, у иптересу српског ! витештва и привреде, тај стан устунити бесплатно, зашта нека му је и| скрсна захвалност н од нас. * Наши судови. У нрошлом броју донели смо допис из Париза како је у томе великом граду пукао грдан глас о нашем суду, коме чак ни менице : нису докази за дуг. То се тиче кра! гујевачког нрвостеиеног суда. Данас доносимо доггас из Ботуња, у коме се опет огледа рад паше кајсације. Обадве су слике црпе, али нису најцрње. Ми знамо случајеве млого црње и горе но нгго су ова обадва. На ову и страшну и ружну ствар вратнћемо се нрвом приликом, јер нема и не може битн нишга страшније од земље у којој нема сџ,ц(1! I Тешко нашој Србији кад јој се ујдари жиг на чсло: „У овој земљи нсма суда /"

КРАТКЕ ВЕСТИ * Клуб носланнка народне раднкалне | странке држао је 12. ов. мес. своју седннцу. □ Чује се, да је влада решила, да ј оснује консулат у Плевљу. Д Спецпјални буџет мНннстарства спољашњих нослова нзноси 987.000 динара. > X. С. Суничић, ерпеки ђенерални консул у Одеси, нриспео је у Београд. # Клуб посланика либералне странке држао је 10. ов. м. но подне свој састанак, на коме је усвојеи нацрт адресе, коју ће либсрална опозиција поднети народној скуиштини. У Рујану, у Француској, откривенје 11. новембра сноменик Француском пеенику Флоберту. = Убица ђенерала СилверстоФа, Падлевски, приспео је у Лондои. 4- Ових дана у Иешти преминуоје граФ Јулнјус Карољи, негдашњи приени нријатељ аустриског царевића Рудодфа. ! ! Друштво Св. Саве објављује, да глаВци добнтак ири последњем извлачењу друштвених срећака нпје пао на 14,396, него на број 14 - 369.

ГЛАДАН САМ ИГИНОВЕТКА Жнрика Кастелнуова. С ТАЛ. ПРЕВЕО ННКОЛА ШШЋ

Јсдно лено пролетње после иодне јсдна покривена гондола с херметично затвореним прозорима стаде прсд главним степеннцама што воде у „Јавне Вртовс" млетачке. Из ње изпђоше три лица : једна још млада и врло елегантна госпођа, једна девојка која је изгледала као нскакав <цт1 тесИиш пзмеђу собарице и дадиље, и једно плаво, блсдо и болешљиво од прилике осмогодишњс дете. И ако је време било врло благо, он бсшс обучен готово зимски : имао је на себн зубунић од плава сомота; на зубунићу врскапутнћ од еива сукна и око врата шарени свнленп завој; на ногама је имао „лаковане" ципелице и вунене чарапе беле и небесне боје. Држећи госпођу за руку он се уснс нолагано уз стененице, док је међутим собарица узимала од једпог од двојице ливрејисаних гондолијера једну кожну торбицу и једну корпицу.

— Ну ; Ђулнјето, — рече госпођа нагнувшп се дстету и пољубивши га — јеси ли задовољан што си дошао у „Вртове"? Он иодиже евоје вслике меланхоличне очи ц одговори уморним гласом: — Јесам, мати. Ох! иогледај, ногледај, — нродужн она окренувши се опет лагуни — иогледај све оие рибарске чамце. И узевши Ђулијета испод пазуха подиже га до ограде. — Ја сам овдс, грофице, — рече собарица притрчавајући. — Нска, нека, могу ја и сама. Ви пмате доста носла с корном и торбицом што вам је дао Анџело. Ђулијето је тако лак. И нри том грофцца уздахну. И сад, — продужи госпођа говорећи с дететом, —- сви ти чамци иду у море да хватају рибе... Како би било да нозовемо један, па да ее п ми одвеземо на море? Ђулнјето ногледа матер зачуђепо и упропашћено. — Не едушају нас, — нродужи она даље. — Гледај како се брзо удаљују и како постају све мањн и мањн. Баш кад бисмо их и иозвали, онн иас нс би чули.

Таулпјсто разуме да му сс мати била нашалила и преко уста му прелете жалостан осмех; за тим нзјави жељу да хоће да види „брежуљак." — Хоћега ли да трчиш мало ? — занита га гроФВца. Али Ђулијето махну главом да неће и стежс чвргаће материну руку. Како је тог дана било сунце јасно! како је благ ваздух иприо с лагуне! како су пријатан мирис гаириле лине ! како еу лена била дрвета и поља у свом нролстњем руху! Бујна младост годигања каодајехтела дапокаже људима своју веселост и да им улије живот кроз све иоре! Алн на нротив гроФица је осећала да јој срце обузима талас нскакве безимсне меланхолије. Њене очи нису обраћало иажње на сунце, на блсштаву лагуну, на зелена поља и расцветало дрвеће; оиа је сва била задубљена у нежан цвет који је био поред ње и чпји је жалосган изглед падао још вишс у очи усред толиког природног осмеха. Сиромах Ђулијсто ! Његов је живот још од првог дана висио о концу. Његова мати није могла никада, као друге жене, показати с поносом тај једини плод своје утробе. (НАСТАВИКЕ СК) -