Мале новине

< Јуче је бида министарека еедниДа. «=* Феридуи Беј, ов. царско отомански ванрсдни иосланик, отнутоваће кроз који дан на подуже осуство. ^ Овдашње енглеско носланство добија новога секрстара. | Француски'министар уиуграшњих нослова, Констан, добио је велики ко])дон ордена Османлије. = Чује се, да се руски и енглееки трговци спремају да у Београду отторе трговачке музеје нроизвода руских и снглеских. X Царица Јелисавета аустриска дошла је у КрФ. Ш Чује се да ће бугарски емигранти држати збор у Београду пли у Букурешту, да се посаветују о мерама којима би се нрекратнло садање сгање у Бугаркој. ИЗ ЕАЛКАНИЈЕ Порта и патријархат. Иорга је евоју размирицу — нишу стране новине изиела наслаипцнма вдаети н нзјавнла, да не може нрпстати на захтев натријархов, да прогласп бугарску цркву шизматичком. Већина поеланика изјавила је, да држање порте сматра корсктним. Затварањс цркава ннје ни пз далека пмало онај уепех, што га је натрпјарх очекивао. У Јањини митронолнт јс хтео принудитп угледније чиновнике, да се, у зпак своје оно зиције норги, 1п еогроге одреку сво.је службе, на што они нису хтели прпстати. Валија провинцпје издаојепроглас на иравославпн народ, у коме га поиова уверава о зашгити п очинској <5ри:ш еултановој, те народ нозива, да иде у цркву као п до сада. Тако странс новине. Ми нак имамо оправдана разлога да сумњнчнмо у тс вестп. Нсћемо да ее унуштамо у доказивање, да оваке вести потпчу еамо из властпта интерсса и пз других ссбичних рачуна — ми утврђујемо само Факт, да је иорта вољна да нопусти жел>и патријарха, само неће да иорече оно што се сада норећи не да, а то је да оиозове берате, дате бугарским владикама у Македоннји. Султан не •сматра ову размирпцу са натријархом за тако безопасну, као што то стране новине хоће, — не, на нротпв, султан је у бризи како ћо да отклони једну катастроч-у, коју му с једне странс снрема патријарх, а е другс јерменски нокрет, који сваки дан можс букнути у страховит устанак. ЗЛИЕОВЦИ И СУДОВИ Џ1<шис из Ботуња). Можда вам ,је нознато , а можда н није, да су лане нашега ноиа Тодора Вожића напали разбојници у његовој кући, у први сумрак, кад јс с нуном кућом гостију седео за вечером. (Г1ознато нам је, и о томе смо донели опширан оиис по иричању попове сестре, која је и сама ту била при нападају разбојника и још од њих бој вукла. Ур.). Да вам потанко онисујсм како је текао тај нанадај било би дуго. Доста толико, разбојници су зверски наиали нона и све његове укућане, били их; и опљачкали ; нокрали нопу где год ,је што имао. При самом извршењу овог злочина, попу нијс било иознато ни једно лице, али је имао довољно врсмена и он и гости његови, да их добро сагледају н упамте, јер су се зликовци, бавили у кући више од но сахата, ; ни један није био ни најмање маскиран, а гореле су тр* свеће. Страх је био у нрвн мах, па и прошао; поп * је одмах познао да га неће убити, I само хоће насилно наре да му узму,!

с тога Је имао довољно времена н јзгоде да ова лица добро упамти. Наскоро после овога злочина нон Тодор се јсдног дана случајно сре' тпе с једпим човском, којн је био | ту из његове околипе, но кога нон дотле није познавао, а сад у њсму позна јсдног од оних зликоваца, који су га нанадалн. Нон то јави власти ц она злнковца одмах ухвати и уханси. И пои п сви 1Бегови гости одмах су иознали разбојника и тачно се уверили да јс баш то био тај, који је е друштвом пзвршио разбојништво, које друштво он ни сад неће да ода н ирокаже. Прошле годпне у новсмбру зликовац изађе пред норотни суде н буде осу1)ен на смрт, а његов друг, кога је ноп такође окривљавао као сауче[ еника. буде иуштеи. Пон Тодор сс овим задовољн, алп осуђени се. жалн и дсло дође нред касацију н она наће да ваља иепитајтп још нска два три сведока кривчева н пошље ствар ионова суду да речено еведоке испита. Поротни суд опст се састанс, саслуша сведоке и кривца осуди онет иа смрт. Ова је пресуда изречена у :Фсбруару мессцу овс године. Касација сад нађс да је ова пресуда незакоиита, с тога, што еу ствар судили онн истп норотници, нз сгаре године, а по закону требало јс, вели, да су дошли иови иоротннци, ношто се сваке године бирају, како ли ! Ствар сс дакле онст врати суду и ту јс затеку и судскс Фсријс. Доцније нозове ее иова иорота, она се састане и кривца ио трећи пут оеуди на смрт Касацпја нађе да је сад и ова иресуда незаконита у томс, шго су нови норотници, како они веле, требали целу ствар да узму од почетка, да понова чине ислеђсње и све остало, као да пре тога није нпшта нн рађено н ис леђивано и ако је већ све давио ислсђено и свршеио, на и заклетва иред судом положсиа. Али Касацији све то није ништа. Сад у половини новембра биће ионова иретрее н ако се тада ие свршн, остаће опет за нову годину, па ако ту превндс те не узму опет новс већ треће — норотнике, оида ће сс ова етвар развући у бесконачност. Нроцените ову ствар и реците иа шта све ово личи. Иоп је јадан већ прстрнуо н страх заборавио, алп како је оном несретнпку који већ |годииу дана стоји иод смртном осудом! То је страшније мучсњс н од саме смрти ! Цре нсколнко дана чуо сам поп Тодора како рече иред једним нријатељем: — Дошло ми је да па идући претрес н не идем, но да оетавим, иа нека суде како им је драго. Боље да оног несретиика пусте н на слободу, но што га оволико муче п киње. Да ли игде има у свету да сс у оваквим стварима овако иостуиа. ИЗ БЕЛА СВЕТА Краљица Викторија ићи ће овс годинс у Италију иа зимовник. У најстрожпјем инкогниту иастаниће сс у Фиоренци. Доћи ће са нринцом Хсприком и принцезом Беатрицом Батембершком, а под именом гроФице Балморал. Енглеска краљица становаће у вили „Раћшеп", која се већ за њу и спрема. Краљпца ће остати у Италији до конца марта 1891. године. Немири у Русији. Проносе се вести о локалној сељачкој нобуни код Москве. Бели се да сељаци онде мрзе на земског начелника, који по новој управној рсФорми преставља месну власт. Сељаци се нису хтеди нокоравати његоввм заповестима, те су та свезали конопцима и нослали у Москву. Због тога послат је у тај крај ј један одред војника да угуши тај не-!

нр. У сукоју, к)ја сз десно пзмеђу сељака н војнпка, иогпнуло је и ра1Всно до 100 сељака и радника. Избори у Италији. По до сад познатом ресултату избора у Италији, од 229 посланпка влада јс добила 181 I глас. Иредседнпк министарства Крисни изабран је на трн места.

пензију чувепом критичару Ђорђу Брандесу. Као узрок тој модби служи то, што у овој годишг истиче рок нетогодишњој Брандесовој непзији, која му је дата но новратку из Берлина. На жалост, критичару светског гласа перо доноси тако мало прпхода, да једва саставља крај с крајем у своме приватном животу. Француска акадаглија. Смрћу Емила . „ . . Ожијсра, унражњсно је једно мсстоЈју А е Ч а лопози. Ту скоро нолиција ,|0 ! Француској акадсмији. Као најзнатни- У '»орлину иатрагала ,)е на Једну нојн кандидатн за то место јссу нред- 1 В У л У «ешку дружину ко Је су чласедник Француског миннстарства Фрсј ?, ови искључно деца од 12-13 година. сине, кардинал Лавнжери и - Зола. Иег Р агом се нашло да С У г Р дне ште "

те лочинила, па и досга оиасних кра-

кардинал Судска процедура у Аустрији. По ђ а извршила та несрећна и изгубљена саслушању и суђењу норотнике за- деца. Арамбаша те дружинице — што тварају у собу, где их држе све до- :ј е најинтересантнпјс — нпје могао тле, док се не сагласе о кривици или ј бити ухапшен, јер му још нема ни невиностн оптуженога. Наравно, рст- 1 10 година. ко се дешавало да се шесторо, а I ' ! _ . . кад-што п кише поротннка сагдасе у питању осуде, а међу тим то је преко иотребно. И из тога бнва често, да се кочонсрнн н тврдоглави поротннци узјогуие, одвоје мишљење — ма п без разлога — и седе затворепп са својим колегама еве дотле, док ови, или нз чаме и досаде, илн због евојнх! приватнцх послова, не нопусте.

КЊИЖЕВНОСТ

Уреднпштво је добило на приказ ове књиге и листове: 0 негозању уста и зуба са додатком о вештачким зубима, од Дра В. Тако Сијерзена. Књигн ХХП. Одељак други. је био један случај са суђењем неке ј Српскп архив за целокунно лекарство. жсне. која је уваћена и оитужепа као Теорија статистике од Дра Густава 1 осведочеип убица свога детета. Свн Гимелина. Превео М. Г. Б. — Цена су иорогници билн за сгрогу осуду, 1 дннар. али само један одвојн мшпљење и на Позив на претплату. Штамиа' се и , савршено безразложан начин захте да у Јануару бићс готова моја историј' се оптужена нусти испод суђења као . ска трагсдија у нст чииова под именевнна, и цела етвар узме врло оз- ! ном ц а р јован! биљан карактер. 5 зјотуне се н остадн у књизи ћс бити штампана и оцспа поротници и седе затворепн са својнм • Дра Милана Јовановића, ио којој је другом, очекујући да им се он при- ова трагедија награђена из књижев-

дружи, адп оп нн оиенелити. Поседели су такс нсколико дана н на крају краЈ 'ева — оитужеиа је пунггена иснод суђења као невина.

СМЕСИЦЕ

нога Фонда Илије М. Коларца. Молим пријатеље, да мп куне претнлату и да је шаљу лично мени, назначивши у ниему тачно своју адресу, а ја ћупмкњиге испратити чпм буду готовс. Цена је два дина-ра ; скупљачима 10% у новцу или у књигама; иоруџбинс. примам само у готовом. 7 новембра 1890. у Београду. Мита ЖивковипнроФесор 1. беогр. гимнааије

Корист од земље. 11о с/гатистичким подацима, наштамнаннх у Енглеској, од свију свропских држава Француска пма највећнх нрихода од земље, нма до (>27*50 на душу годишње. За тим долази Данска са 606"25 динара, Кнглеска са 562'50 и Гусија 227'50 {дннара. У Аустралији је тако илодовнта н култпвпрана земља, да приходи са зсмљс износе годпшње на једну душу 1.000 динара. — А шта ли је с нашом краљевином, која је, истина в])ло илодовита, алИ се, на жадоетјош I узорава дрвеннм плугом?! Највећи баро)метар на свету. Данас највећи барометар на свету налази с аве? потписани изјављује дародавци се у Паризу, на кулп св. Лгака. На- е рд а ч Н у аахвалност. прављсн је у Сен-Денп, одакле су га 10 новембра 1890 . у Београду.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Г-ђа Милева Л КонстантиновиКка изволела је ноклонити књижници Друштва Св. Саве по 50 комада својих композиција „Дрина Налс 11 и ,, Загоркиим Гавота >' име главног одбора Друштва Св.

у Париз иреноли шест раденнка. Иети барометар иуни се обојеном водом и нзвесним сдојем масла. Сличне, са.мо знатно мање, барометре има Лондон н Љујојж, ади се ови нуне глицерпном. Збор лекара. Поводом открића Д-р. Коха, у Бердииу се овнх дана стекло преко 2.000 лекара, које нз саме Не мгчкс, које из бела света. Колера у Шпанији. Колеричној ени

Књижничар Друпггва Св. Саве ] о в. Ђ. Д о к и -ћ,

I <) јим I гриј атељима

од странс

познатог г. и

Оклеветан Јована Марковића „лиФеранга" овд. демији у Шпаннји још се није с/гало да сам према њему учпнно неку прена пут. Истина у ировинцији вален- вару, суд је моћним н праведни.и свотинској сваким су даном ређи случаји јим гласом изрекао: да нема дела за колеричног напада, алн се инакнагло суђењс, и нустио ме испод суђења. распрострањује на југ, захватајући! Правда је дакле однела победу над севиљску нровинцнју. У Џилсну било ненравдом и ннском клеветом. Мени

је воћ 93 случаја колеричпог напада од којих је пало 25 људских жртава У Мурцу је онет за један дан умрдо 16 људи истим узроком. По најновијим извешћима, колсра бесни и у Сирији. Из вароши Адеио прешла је у варош Хомо, која је са-

је новраћен мој униженп углед трговачки, и ја ево јављам свима мојим пријатељима да сам из те сплетке и клевете изашао чист и светао, и да „за злато хрђа не прпјања"... Ја ћу у своје време изнети целу ову ствар нред чнталачку нублику да

мо 125 килом. удаљена од Дамаска, види н оцени до какве нискс пакосгн и од 1.—5. Новембра разболело со може да надне један „нризнати" тру истом мссту 210 душа од којих је говац, само за то, да унесрећи другога, 54 платило главом. а епасе своју нропалу скзпстенцију. Милост књижевнику. У Копенхагену 14. Новембра 1890 циркулира некаква адреса, којом ее Београд. се предлаже данекој влади да одрсдн Јован М. СтвФанови*.