Мале новине
ће ее страну одбити ови облаци што се почињу купити на Балкану. Кад то једном буде, онда ћемо се после на тенане и рааговарати која је војска боља, и препирати о народу и касарни, и преустројаватн, и све што год хоћете. Само сад не!
ОФИЦИРИ и РАДИКАЛИ (Наставак,) * * * Прелазимо да докажемо другу нашу ноетавку. Да је овако иостуиање ра■ дипа-ла огромна иолитичка иогрешка; Да сри. официри нису то заслужили ол, радикала. *■ Радикали, ви радакали што мисли е, ви радикали што гледате дубље у будућност, ви ра дикали што треба да будете мозак целе огромне радикалне странке, јес, ви, јесте ли мислили, јесте ли зрело нромислили, кад сте у-
Има ли радикалаа странка интереса да ту м»ћ и силу раз дражи и изазове иротив себе, да од ље створи одсудна противника свога? Јес, ви радикали. чијастранка обухвата цео народ, кмате ли интереса да доведете у опреку народ с његс вом војском? Јес, ви радикали, који сматрате за добит кад вам симиаташе и један биров сел>ачки, јесте ли помигаљали колико вам вреде симнати]е целокупне војске српске. И мв не дамо војеци у политикј . Ми ћемо ирвн довиквути свакоме официру, којк би покушао да се јавља у улоз« политичара, онако исто одсудно „назад!" као што смо пре нека дан иодвикнули вама. Али не треба .чаборављати да су и војници људи, да и ОФицири мисле 1& осећвју. Они ће увек вршити дисциплину, али њипа љубав и мржња никад се не да укалуиити у дисциплину. Па јесте ли помишљали, колико вам вреде саме свмпат ]е српсае војске? «■ Малан паде и оде. Да л сте
чинили, или пустили да се учиви се кад год упитали: колику је ово што наје требало чинитв? | улогу у томе игралапроста симЈесте ли се уииталм може ли цатија српске војске?
наша Србија бити без војске? И ако Србија не може бити без војске — јесте ли се упатали може ли војека бати без ОФицира? И ако већ мора бити војске и оФицира — јесте ли се упнтали каква је и колика снага. колика је моћ те војске, колику силу то преставља? И 1.ко је то велика снага и велика свла (а који Србин може и сме желити слабу и нејаку војску срнску?), — онда јесте ли се упитали има ли радикална странка интереса да аа моћ и снага буде добро и пријатеЛ )Ски расположена сирам ње? Или још друго питање.
ко нисте, онда чујте и знајте ово: Краљ Малан уклонио се с ирестола тек онда, кад се уверио да симпатије српске војске нису више с њиме. Грешници! Знате ли с киме су биле те симпатије? С вама. Бар краљ Милан у то је тврдо веровао. И та га је вера свела с престола. До вас је стојало, па јон« и дааас до вас стоји да се то веровање и делом потврди. Куд сте оошлћ? Јесте ли се упитали: куда ће отићи и коме ће пасти у крило симпатије српске војске, ако их ви од себе одбијете?
Знате лн да је зао дем^в сри-' ски седео иа нарочито измишљао нитања, на којима би вае довео у сукоб са српском војском? Ми смо балк личнж сведок томе. Па да л сте се упитали да и ово не буде чија подвала, кад вам нодмећу дашчице н воде в»с за руку да вас доведу у сукоб са српоким официрима? Јесте ла се упитали нашто г. Ђурић као војнв минастар у радикалаом кабинету ћути нред скунштином кад се нанада срп ска војска и укидају официрски додаци, а јуче је као орпФесор у академији нроповед о сасвим друкчије теорије? Јесте ли се унитали зашто тај г. Ђурић као проФесор тактике у академији проноведа начелај сгајаће војске, а даеас у радикалном кабиаету, он сриски Драгомиров, присгаје зајсдно с не _ј уким сељацима да уводате на. родну војску? Јесте ли се упитали, најиосле, ј зашто ли вас бив. краљ Милан ј толико хвали и зашто вас баш нар чпго у нарочитим беседама хвали за саше пост пке у војаим питањима за вате иоступке спрам српских ОФацииа? Немојте да сте слепи, кад слепи нисте. Погледајте око себе, погледајте ко вам одобрава што долазате у сукоб и заваду са сриским оФицирима, па по томе бар оцените да ли радитемудро и паметно. Још нвје доцкан. Још се еве може поправити; грешење је људскн слабост, али своје грехе могу признати и одма их иоиравити само људи с истинским врлинама, људи истински карактери — то ? огу чи ити само иет. родољуби. Будите то, поправите своју ногрешку а нећемо ни тражити да је јавно признајете. Поправите своју погрешку к&<> људи, као Срби, као радлкали. (Наставиће се)
БЕОГРАДСКЕ 8ЕСТИ Нов лист И опет један нов лвст! — Неколик1 кчпитадиста, веле, намернп су да креву нов лист, којч ће се звати „Српска мисао." То ће битп непартапчан лист а потиомагаће ону велику мисао друштва ев. Саве. Излазиће два пјт недељно. Први број изаћи ће кроз неколико дана. * Про^ужен рок. Како велвки број овд. грађина ни до одре!)еног дана 30. пр. м. нпје ц >днео пореском одб )ру прајавне листе, то је пр>>дужен рок за поднашање пријавчпх листа до 10. Фебруара о. г. Ко и до тог дана не поднесе пријавну листу пореском одбору, казнпће се ио члану 86. закона о неаосредном порезу. * На расположењв Рачуноиспитача главне контроле г. г. Настас Ант<>новић рачуноиспитач I кл. и Сгеван Ивановић рачуноиспитач IV. кл. стављеии су ва расположеае. * Умро. Александер Пешика рачун- 1 испитг ч Гланне Ковтроле у пензијн умро је јуче, а сахраниће се данас у 2. сах. по подие. * Седа старина, г. Живко Пауневић пензиоповани чиновник, славпће свој 98 рођ а н дан — 7-ог Фебрубра. Ро1)ен је 1792 године. Мали је коптигеђаг људп који су доживели овако дубоку старост, као | вај честити деда. Старац је прежив-о све догађаје којп су се збпли у Србијн, од првог јачег српског покрета д<> данашњих дана. Кад је Кара^орђе подигао буну за < слобођење, било му је тау:а 12 годиаа; а када је кнез Милош у Такову развио барјак и запччео ослобођење Србије, био је млад и кршан момак у 21-ој годипи. II данас, носле свих бурних догађаЈа и страховнтих д^на, дожввео је старац да под праунуком кнез Мплошевим , под младОлетним Краљ»м Александром прослави 98-мп рођен дам. Мп доздрављамо и честптамо јубплеј седог старгше. * Биће истерани. Како смо пзвештеки, проФесорски савет велике београд-
подлмста:
КРБАБАГ0ДИНД (Дневник једнзга роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (20) И доиста 26. Јуна састала се у крагујевцу прва главва радикална скупштина, на којој је било преко 600 изаславика из свију крајева Србије. Скупштина је била импозантва и послужила је као ново саажво срество за ширење радикалвзма ио народу. Пошто сам на тој скунштини у веома дугом говору објаснио све тачке из радакалног програма, ја сам наскоро затим отишао у Беч да легнем под операторски нож, па или да оздравим или да умрем. У Бечу сам остао у болници близу 4 месет. Смрт ме је окрзнула својим црнам крилима, рли ме нвје однела.
За време мога бављења у Бечу, у Београду се 11 октобра десво Илкин атенат на новога краља. Шшредњаци су нокушали да из овога атентата извуку корксти за се.
Они
истина вису директно кривили
радикалце за Илкан атентат, али ]е у „Ввделу" изашао низ веома оштрих чданака „Доле с Марчовићевцима". У тим чланцима доказивало се, да су радпкали за атентат криви у толико, што уопштесеју иревратне идеје које су биле > звор и Илкином лудилу. У тим члавцчма било је и других тешких оптужаба и веома јетких испада. „Самоуправа" није остајала дужна она је „Виделу" одговорила у низу чланака и тако се између ова дв» ласта разбуктала веома огорчена препирка, док је најиосле радикални одбор није прекинуо, упутив инемо уредништву „Самоуправе" у коме препоручује, да се даље препирке обуставе, пошто су нл дневном реду важвија питања. Илкан атентат дакле наје ништа нахудко радикалцима, нити су ваиредњаци |
Оваком асходу донекле је припомогло и то, што су баш пред атептат радикалци добили ново оружје за агитацију иротив владе. Со је била моноиолисана, монопол соли рђаво је примљен у народу. „Самоуправа" је довикнула како наиредњаци ево ударише порез већи на со, и то је само почетак. Затим ће доћи порез ва домове, иа на стоку, иа ва куче, па еа маче, докле се најиосле народ порезима не ^дава. Ови узвици налазили су одјека у на-. роду, а кроз ту јеку слабо се ш чуло „Виделово" запомагање због атентата. 25. Повембра састала се напредњачка „двогласчака скупштина" у нову сссију. Али јој је требала чатава недеља дана, док се напабирчио довољан број посланика да скупштива може огпочети свој рад. 3. Децембра свупштвна је отворева краљевом беседом, 10 и 16, Децембра били су новн накнадни избори у млогим радикалним срезовама, и на њима су поново изабрани радикалци. (Наетавиће се.) ——
извукли из њега какву п:фтиску којој су се можда надали.
коркст.