Мале новине

ТРАНСВАЛИЈА ДРУШТВО ЗА ИСТРАНШВАЊЕ И ЕКСПЛОАТАЦИЈУ РУДА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ 25,000.0000 ДИНАРА ЦЕН1 ЈЕ СВЛКОЈ АКЦНЈИ! 25 ДИНШ ПРЕСЕДНИК УПРАВЕ: С. Ј. ди Тоа, министар просвете у Трансвалу ДИРЕКТОРИ: Ф. Н. де Вилие, изасланик Трансвала на светској изложби у Паризу 1889. Др. В. Ј. Ван ден Мерв, директор Мигсћ180п Ехр1огаНоп Сотрапу Др. Г. Б. Кларк, нлан енглескога парламента И. В. Филипс, члан енглеткога парламента Б А Н К А Р : Банка Наталска (Еа Кашјие (1е Ха1а1) у Преторији.

ЦИЉ ДРУШТВА Оно је друштво образовано : 1-о Да задобије, образује и споји сва имања и сва права, која припадају Ноиг11-А1'псап, Ехр1ога1;шп аш1 Еаш! Сошрапу (НшИес!) као и друштву >шгећжт Ехр1ога1»оп Сошрапу (ИтИе(1). 2-о Да развије и ексилоатише сва њихова имања, и сва права, или да образује помоћна друштвау дељи да с њимаекснлоатишв ноједине делове. 3-е Да задобије друга имања у Трансвалу носредством компетентних људи и с помоћу велике везе у самој земљи. СПИСАК ИМАЊА И ПРАВА I. Имања и права, добијена од 8оић(-АГпсап Ехр1ога1т & Еаш1 Сотрапу (НтИе<1), састоје се из 29 различних имања, чија целокупна површина износи 100.000 хектара добро изабрана а налази се у најбогатијим рудним пЈ1еделпма у Трансвалу, у Витватерсранду, Клерксдорпу, Малмани, Хајдслбергу, Зуптансбергу, предгорју ГолдФилду као и у дистрикту Преторије и Марика, врло богатим сребром. II. Имања и права, добијена од друштва МигсМвоп Ехр1ога*шп Сотрапу (НтИеЛ), јесу ово: 1-о Извесне групе окана, која се налазе на теренима недавно откривеним и ванредно богатим златом, а који се зове „Мигс1топ Вапс!" и има око 300 таквих окана на слојевима познатим са богаства. У изгледу је, да ће скоро почети експлоатисање и у њима се ради дан и ноћ са повол>ним резултатима. 2-0 Концесија од владе у Трансвалу за грађење колског пута, у дужпни око 150 миља, почев од садашњег краја железнице Делагоа до новог златног терена, са овлашћењсм да наплаћује за возидбу свнју родова кола која се служе овим нутем; тако исто и концесију за подизање 8 трговачких центара (ћивтевв ^апЛн) сваки од једног хектара. Овај гек довршени пут доводп златни терен у лаку всзу с морем, које је удаљено 200 миља, а рачуна се, да ће доносити друштву годишње дохотка око 15.000 Фунти штсрлинга. 3-е Концесију од владе у Трансваду за грађење трамваја поред слојева МигсМ.чоп Вап(1 а, као и дуж реке Салати са споредним пругама, да би се омогућио нренос руда од окна до воденпце, како за ово друштво, тако и за остала. 4-о Сличну концесију за псстављање машина централних на обале рске с правом да подигне на анронрисаном земљишту(52 хектара) справе које ће радити све или од чести с помоћу хидрауличне снаге, као и за копање канала или шанца у дужини око 7 миља. Друштво притежава у стварп контролу над целим ново откривеним златним басеном, који има тако сјајну будућност. Министар рударства у Трансвалу походио га је недавно и веома се похвално изразио. Поред недостатака каквог месног комесара руда или представника ма какве администрације, плаћа се месечно више од 8000 повластица или нрава закупа и овај се број увећава са 300 до 400 на месец. Влада је онет наумила, да ту установи комесаријат рударски и да оснује гри варопш. Узевшп у рачун блискост Делагоа-Беја, као п ванредно богаство минералних слојева, МигсМвоп Вапс! обећава у најскоријој будућности да постане златно поље нарочито Трансвала.

П Р И М Е Д Б А Сви гласови новпна с ону страну канала доносе нам готово смаки дан новости о непзмерном богаству, створсном открићима златних терена у Траивалу. До сада сама енглсска пијаца учинила је огромне користп оснивањем многобројних друштава, која су вршила куповање и истражпвањс ових златних руда. — Неки су видели да њихове акције досгижу до Фантастичног курса, дајући впше од 5000 за 100 номиналне вредности њиховим првпм притежаоцима. Од овог броја је Робинзои, уведен на париску пијацу и кунован од нублике по овој цени. Више од 100 другнх друштава, чије сс хартије продају на лондонској нијаци, скакале су од 100 на 2000 % вишка преко номиналне вредности. Ко није познавао Еоп<1оп аис! Вои^Н АЈпеап Ехр1огаИоп, чије акције од 10 шилинга вреде 24 ф . штср.? Ове цене нробудиле су европске нијаце из њихове инднФеренгности и отночеле су куповаги акције златних руда,остављајући тако све користи нашим суседпма дрскијим и увиђавнијим од нас. Сад се на европској нијаци нуди рад, који је, својии гигантским размерама и високом заштитом; коју има још од свог стварања, позваг да награди на сјајан начин уппснике, који би хтели имати новерења, које ће мо се трудити да им дамо. Овог пута ово нису акције од 200, 300, или 1000 за 100 номиналне вредности, које су нуђене публици — ово су акције с једнаком номнналном и куновном вредношћу, акције од 1 Фун. сгерлинга или 25 динара. „ТРАНСВАЛИЈА" је име овога друштва. Видећп имена тако чувена, као што су министар вере и нросвете Трансвала, С. Ј. ди Тоа, и Ф. Н. Вилие, изасланик Трансвала на изложби 1889, који су обојица чланови административног савета „Трансвалије", нема ли основа да се каже, да је заштишнишхво друштва најсрстније? Искуство админиетратора, њнхова велика часност, њихово дубоко познавањс земље, јестс саставни део несравњсног уснеха. НЕИЗМЕРНО БОГАСТВО ГАРАНТУЈЕ АКЦИОНАРИМА „Трансвалија", поред сксплолтације добара и истражнвања злата на 100.000 хектара, које има, не рачунајући 300 окана у МасМкоп Вопс1-у, која су неизмсрно богата, има над свим друштвима превагу, која му оснгурава непрестано могућност, да накнадп красно свој капитал: с концесија за градњу колског пута одреке Салати до краја желсзнице Далагоа-Беј. Свак, ко тражи богатства има рачуна да купује нспрестано акције „Трансвалије." То не би требало сувише понављати; оно што одликује овај иосао од свнју других овс врсте јесте то, што је у исто време кад је рад подземни тада је и рад над земљом, нредузећа подземна кад и надземна. Такее које је друштво овлашћено да прима за пролаз његовпм путовима, кирпје од воденице, продаје терсна јесу извор прихода, који не осујећавају оно што ће се добнти златним извлачењем злата у имањима, а која већ добијају да буду онако исто лепа као и она која су стскла леп глас и богаетво рудницима најчувенијим у калиФорнији.

„Бе Р1§аго" („Фигаро") У своје време, -1888. године ми смо топло преиоручивали својим читаоцима акције „Робинзона" кбје бејаху тада иадате на вредност од 25 динара. Па шта је ивишло из тота? Иаишло је то, да су ове акције вредиле год. 1889. годину дана после, 1725 динара. Дакле добијало се за једну год. за 25 дик. 1725 днн. Једино рударска предузећа могу дати такап резултат. »Робинзон" није ни ирви ни другм ове врсте. Дужност нам је, да ирикажемо данас нашим читаоцима акције „Трансвалије", које такође стају 25 динара. Ко 1можо Јпрсдскауати курс, који Ке имати ове акције? Што се тиче нас., кад носматрамо све користи које ноказује ово друштво. ништа нае неби зачудило, ако се пре једне године иодигне курс акцијама на 2000 иди 3000 дин. За сада ми знамо, да ,је велики број банкера завнтересован у овом послу и да на п, нолажу највеће наде. У овим нрикикама човек ноже само да храбри публику, да купује ове акцијс по умерену дену од 25 днн.

М Н 111 Љ Е њ. А „Бе Тошрв" („Тан")

Пнтају нас са свију страна, акцијама „Трансвалије"

шта мислимо

Наше је мишљеше, да, кад једно друштво има на чслу такве високе личности као „Транспалија" — носао је добар ]ер се друкчије не би н.име занимале ове високе и богате личности С друге стране из нашег лнчног испнтивања излази, да је руднпк „Трансвалнја" одвише богат рудама и да ће но мишл.ен.у најкомнетентиијнх инзкиљера, овамина постати крал.ица златних рудника, пошто ,је за сад, дубл.ипа слоја на.јвеКа а ниГе још дошло у свој последни ниво. Гледали смо, да се рудничке акцијс пељу од 25 на 2000 франака. Може ли ко прорећи, да

III ТАМПЕ „Тће Ттев" „(Тајмс")

Ко ништа не ризикује, нема ништа. Један посао у коме, — сигурно је да ништз не ризикује н у коме 99 случајева од 100 добије, — заслужује, држино, да буде приказан публици. — Овај посао ,је „Трансвалија". Не само да држимо да је добар, век смо убеђени да ће ове акције кад посао отпочне иостићи на баснослован успех.

Службене Немачке Новине Сретни смо што можемо констатовати, да јв извесан број акција „Трансвалнје" пуштен на берлинску пнјацу и да су добро дочекане не само великим банкарима всћ и од публикс. Цела штампа је еагласна у томе, да Ке ове акције до1,м за кратко време до високог курса. Ми не би могли више храбрити нашу малу штсдн.у, која образује предмет наших најве!.их успеха, да се заинтересује за ово предузеКе, које се показује тако добро и које има на

Више инжин.ера, који су бнли на лицу места челу људе часне а и компетентне.* донели «у нам најбоље утиске и један између 100 пута више „„ 1е ресоват И н.нх пише намово: 1ранс»ал Ч а ,,е немл.а над-1 м , такво ивго Ј бацати оогатија у рудама златним не само између '

онпх, којс ,]а сам иман, чији сам оиис читао.

веК

И8МС1)У ОИИХ.

слспо у нослов<» сиекулациЈе и лутрнЈе.

_ - . . - I Учинио сам један извод из испитиваи,е « акције „ТрансвалиЈе муе данае в^еде 25 дин. с;ш Акоје овакав резултат евуда не.Ке »остиКи за мало огпоман курс? ; „ , ' т "

У „Траневалпји" нема се ишпта рескирати а сигурио се добија. Надати се, да Ке пре године дана свакој акцији од 25 дин. моКп ско-

неКе достнКи за мало огроман курс?

у што ја верујем, свака акција „Трансвалије"

чити курс на 2000 на чак н 3000 дин.

Ми, дакле, саветујемо нашим читаоцима, да | од 20 дин. вреди веК 10000 дин. Ето то јс с.ч купују ових акнија што више могу. свим јасно ! ИОСЛЕДЊИ ЈЕ ДАИ УИИСА: 10. ДЕКЕМБРА II. Р. 1890.

Да би примили акцнје „Трансвалнје" ношљпте 25 динара за сваку акцију иошганском уиутннцом, чском иди аманетом. Они који буду иослали новац у напиру румунском, бугарском, у папи]>у срнском, или у маркама ма које државе, мораће додати ажију 107о. Наруџбине, које стигну после 10. дексмбра, неће бити примљене а новац ће сс вратиги натраг. ^ 1 ' Новац упуКивати на следећу адресу: М-г 8Ртп1ЕВ & сје Вап^шеге 10 Ко1ка(1е р1ап С ВОТТЕВПАМ

Власник и одговорни уредник Пера Тодоровић

»СмИЉЕВО" ШТАМПАРИЈА ПеРЕ ТОДОРОВИЋА