Мале новине

— Највишо их је дирнуда она беседа Вашега Величанства у уставотворном одбору, где сте рекдп да се Устав мора иримити од корица до корица. Желеди би да се таким примањем Устава не потврди, да је уставотворни одбор старији од В. Народне Скупштине. Желе да се на овом свечаном акту јасно види, да је народ старији од стотине својих изабраника. Желе да се Устав нретресатачка по тачка, на ма после остао овакав исти какав је. Желе.... Ту краљ прекиде Рашу. — То не може бити. Ведика народ- ј на скунштина или ће нримити Устав овакав какав је, или га неће ни добити. Не могу никад допустити да је један Катић наметнији »д најпаметнијих људи у српској интелигенцији, иди да он овој земљи више добра жели него њен ;раљ и њени образовани синови. — Господару, ја ее о тим питањима нисам разговарао с Катићем, с Ранком и осталим истакнугијим члановима радикалним у уставотворном одбору, ја сам о томе говорио с људима који нису имали никаквога учешћа у грађењу Устава. И њихно је мишљење, да би за народ било стидно примити Устав без икаква претреса, па ма то био и најбољи Устав. Њих буни сама та забрана. Они не могу да појме, да ико може забранити скунштини да дебатује о Уставу, кад је већ сазвана да о Усгаву решава. Дозволите нека етвар иде свој им редовним путем, нека буде претреса, па ако су најбољи људи међу интелигенцијом доиста уверени о ваљаноети овога Устава, они ће о томе лако уверити и своје сељачке другове. Краљ је седео поред камина. Пред собомједржао туце хартије, а у руци писаљку и некакву етарипеку пару. Помоћу те паре и нисаљке он је неирестано правио на хартији кругове,

често врло лепе геомегриске шаре, а чпм такву једну шару направи, он узме табак, баци га у камин, па онда црта на другом табаку. Тако ради и кад елуша, а тако ради и кад говори. Обично црта веома брзо н табаци сваки час лете у ватру. Тако је краљ Милан цртао и сад, док је г. Раша говорио. — Па с киме сге се то разговарали? Јесте ли сс виђали е г. Макеимовићем? Шта он миели о овој етвлри? —- Виђао сам се, Гесподару. И он и еви његови смедеревски иоеланицп мисде да би примање Устава од корица до корица бидо ноннжење за народну екуиштину. Он више цени образ и достојанство народа, но и сам Устав, који би му се наметнуо. — ... Тако... тако!... А поп Данило? Он сигурно остаје нри својим захтевима, које је изнео у уставотворном одбору, ма да је Устав потписао? — Не, Величанство. На против, он свима говори, како је стекао уверење да краљ ни ношто неће иопустити од онога, што је у уставо гворном одбору углављено ; вели, да се он борио за радикалних начела, али да се није могло у свему постићп. (наставиђе се.)

крата. — Светина га је одушевљено поздравила. ПИСАНИЈА ЗА ПОК. ПОП СТОЈАНА Отварамо писанију за спомен нашем погинулом народном свештенику и борцу попу Стојану из Подгорца, н молимо добре Србс и Српкиње да се ода зову ко чиме може. Прикупљени новац уиотребиће се на нодизање споменика, а ако што нретекне за номоћ ноновој породици.

Уредништво „Малих Новина" 10 д. Переонал штампарије „Смиљева" 5 д.

СМЕСИЦЕ Скромност Штекерова. На рођен-дан Лутера, Штекср до скорашњи дворскн свешгеник прајски, жустро је говорио у Берлину пред огромном масом хришћанског света, о вери христовој и о изопачењу католицизма. Дотакао се са злошћу и евреја и социјал демократа, и на крају крајева номолио се Богу за некав рат ослобођења, који би Нсмачку кургалисао и сгега крутог католицизма, п притиска сврејског капитала, н разузданостн социјал-демо

Преписка штампарије „Смиљево" Грсиодин урсдник „Косова" умољава се да дођс ради измирен.а рачуиа. ИЗВЕШТАЈ Стање воде код Београда 15. Новембра 1890 Код главне царинарницс 3.99 м. Нролаз испод моста железничког 10.01 м. Вода онала ва носледњи 24 сата 0.07 м.

Промјена крсног имена. Јављамо свијема пријатељима Књажева Пе.тра и Арсенија А. КарађорђевиИа, да су они, по одобрењу првосвештеника наше свете правосдавне цркве у држакама српским, Њихових Високопреосвештенстава Господина Митрополита

Михаила н Господина Митрополита МитроФана, промијенили своје досадашње крсно име, св. Климента на св. Андрију Првозванога , и да већ од ове године почињу славити | своје ново крсно име. Цегиње. А. НиколајевиЂ

КЊИЖЕВНИ ОГчЛАС Изашао је из штампе: ПРЕГЛЕД Српских Лутриских 3% Обвезница од 1881 године сд овим садржајем : 1. Напомена. — II. Уговор е зајму од 18,81 год. — III. Закон о исплати унутрашњег зајма и реквизиција. IV. Правила о радњи са промесама.V. Тскет обвсзнице. — VI. План извлачења. — VII. План исплаћивања. — VIII. Текст кунона. — IX. Извучене серије до 2 августа 1890 год. и — X. Распоред свију серија за пребрисавање. Књига је велика 3 штампана табака а цена јој је 50 пара дин. (без ноштарине), ко узме 10 комада добија једну на дар а нрепродавци 20%. Поручбпне прпма само пздаваоц, Милија Јовановић, писар београдекс општине. 7 ОДБРШ ШТИ Посве-кено мојим бирачима у онругу подунавсном и вароши Смедереву. Од Пере Максимовића АДВОКАТА И НАРОДНОГ НОСЛАНИКА Цена пола динара.

Књижевни огласи

Изашда је из штампе, а може се добити у књижари Велимира Валожића и код преводиоца (лепеничка улица 13) ТЕОРИЈА СТАТИСТИКЕ од Др. Густава Римелина превео Ш. Р. 2. Цена 1 динар.

Сад је баш из штамне изашла ШСТРОВШ СРПСКА ИСТОРИЈА од С. Антоновића ИРОФЕСОРА И Петра М. Никетића УЧИТЕЉА Она је удешена за ручну књигу ^ака IV. разреда основне школе. Може се добити преко књижарс Валожића у Београду и Нишу. , Цена ја 70 п. дин. -Иродавцима за готово да је <се обичан рабат. У књижари В. Валожића у Београду и у свима књижарама у Србији може се до•бити: Н 0 В И Б У Н В А Р написали «ИХ. ЈОВИЋ и УРОШ БЛАГОЈЕВИЋ цкна 40 д. д. При изради овог Буквара •обраћена је нарочита пажња

на аростоту и јасноИу слика и речи, круаноКу слова, иостуиност ишчитавања ио слоговима, а поред свега овога у Новом Буквару изучавају се уаоредо штампана и писапа слова. У другом делу има 7 псс мица и неколико слика. 901, 3—3

Ђак Велике Школе тражикондиције нод повољним условима. Ради овога упитати уредништво овог листа. 908 2—3

Нашем нпгда нсзаборављеном мсзимцу 1У!илану Јов. Проти^у бив. жељезничком техничару на аустр. државиој жељезници даваћемо у суботу 17. овог месеца шесгомееечни помен у цркви Св. Марка— старо гробље у 9*/а часова нре нодне. Јављамо нашим пријатељима и нознаницима и молимо их да присуствују овом тужном 110мену. 12. Новембра 1890 год. Београд. тужни родитељи : Јован и Живка Протић. 905 3—3

ДАНАС У ПЕТАК у нросторијама код ХАЈДУК ВЕЉКА последња опроштајна представа две талијанске вештакпње сесгре Гардини, Ирма од 7. год. Дездемона од 9. год. 915, 1 — 1 П 0 3 и в На основу статута београдског салонског стрељачког друштва позпвају се г.г. чланови овог друштва, да изволе доћи 20. новембра ове године тачно у 6 часова у всче у краљеву нивару на главни годишњи скуп. Председник. 918, 1—3 МАКС ШТЕРН КРОЈАЧ станује преко пута лутеранске цркве.

4 1

Моме оцу Гаји Периши^у бив. пензијонару даваћу у суботу 17. ов. мца, у 10Уг сати ире подне, у вознесенској цркви, четрдесетодневни номен. Љуб. Периши-ћ пуковник. 913, 15, 16.

БИРО КОД МЕРКУРА ДРАГУТИНА Н. ВуЈШћЕВИЂА НА ЗЕЛЕНОМ ВЕНЦУ Нибавља у најкра&ем времену све ерсте млађе како за приватне куће, тако и за гостионице и за остале радње. Прима се разношења нозивница и посмртни листа, као и леиљење плаката и т. д. Поруђбине за млађе нримају се и са стране за чега се нарочита пажња обраћа г. г. гостионичарима у унуграшњости. При свакој поручбини ваља нлатити 50. п. д. као унисну таксу. 891, 3-1

Љубљеним и добрим нашим синовима дајемо нарастос МИРОСАВУ три године, а М И Ј А И Л У нола године, у четвртак 22. новембра о. год. у цркви палилулској у 9 и по часова прс иодне. Што јављамо сродницима и пријатељима.

916,

ожалошиени родитељп : Коста и Јуца МагазиновиЂ 1—3