Мале новине
ЕРСЈ 315 ИЗЛЛЗН С2ЛКИ ДАН БРОЈ 10 ПГД ЦЕНА ЗА СТРАНЕ 8ЕШ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА НО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ II РЕТ1Т Ј0ШШ1 ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА
СУБОТА 17. НОВЖМБРА 1890.
- -^ЈГк. ж ^ 1
ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта За Београд нема претшгате ВОГ ДИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВДАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претила*а се прима код свнју пошта у Србијв
ЦЕНЕ 0Г1АСИМА На првој страни од петитног реда 20 иара дин, а на четвртој ед петит реда 10 пара дин. п?апашно стлје 60 плра дин. од петитнсг реда К1ЕШЕ 2ЕГ71Ш&
З А СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПЛАЋА СЕ ДРЖАВНЕ ТАКСЕ 20 ПАРА ДИН.
ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
Нашем добјЈО.м и пигда незаборављеном брату Ђ0РЂ7 С. СТОЈКОВШ - ЈЕЛШ7
ТРГОВАЧКОМ КЊИГ0В0ЂН даваћемо у суботу 17-ог овог месеца у 9 часова пре подне четрдессго днсвни помен у палилулској цркви. Ово јављамо сродницима лријатељима и покојниковим друговима. Ожалошћени: брака : Коста и Димитрије. сестре : Драга и Даница. Ч. II. С.
*
У „Београдсној задрузи за л.зђусобно помагање и штедњу" Уирашњена су места и то : ' а, једног вишег чиновнина (швфа административног одсена сенретаријата); б, једног млађег чиновнина — помоАнина при нњиговодству; в, једног чиновнина — ириправнина прантинанта — при благајничном одсену.; На ова места расписује се стачај, под овим условима; 1). Плата је одређена за сада и то: за место под а, од дин. 2400 — 3600. (око а. вр. ф . 1200 — ф . 1800) на годину; а за место под б, од дин. 1800 — 2200 (око ф . 900— 1100) на годину.; 2. Кандидати за места под а, и б, морају имати нужне квалиФикације о стручној спремн за дотично место, о чему морају поднети и уредне доказе; 3. Кандидати на кога надне избор за места под а, и б, ако није српски држављанин или бар нод српском заштитом мора ово надлежним путем да издејствује; 4. Кандидат на кога падне избор мора пре него се у дужност уведе да положи пријемни иснит из предмета који спадају у делолокруг банкарских послова; 5. Кандидат за место иод а, мора, поред српског језика да влада добро немачки ма по могућствуи Француским језиком; Кандидат који буде изабран, дужан је дати изјаву да пристаје на све услове о пензионом Фонду и прописе и уредбе о чиновницима београдске задруге; 7. Првенствено ираво имају они кандидати који су већ били у новчаним заводима; и 8. Кандидати имају поднети управн своје молбе подкренл>ене са дукументима о квалиФикацији и досадањем њиховим заннмању најдаље до закључо 20. Новембра ове године по старом -календару. Бр. 1824 1. Новембра 1890. Београд. ^права.
Један нов ФИЈАКЕР (фајтон) иродаје ее у Гранд Хотеду.
917
1—3
830
6—6 15—17
Јаваљам друговима и пријатељи-; СТРАНАЦ тражи лепо нама да сам се 13. овог месеца вен-; мештену собу у средини варонш. чао у Панчеву са госиођицом Соба треба да буде са сокака и МаријомПетровићевомиз Ианчева. |да има тиншну. Јован Р. Вуксанови -ћ Упитати „Балканију" под К. К 920, с. п. учитељ копривнички. | 910, 15, 16, 17.
ЕЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Отпутовао. Г. Ђорђе Симић, срнски посланик прн бечком двору, који је овде провео неколико дана на осуству. отпутовао јс јутросна своју дужност. Гласови. На месго г. А. И. Переи јанмја, царско руски носланин у Београду како се говори, доћи ће г. Којандер, дипломатски агенат и ђенерални консул у Кајиру. Г. Персијани би но томс био, као што смо јуче јавили, премештен за носланика у Букурешт.
КАРОДКА СКУПШТИНА састанак x. Четвртак, 15. новембра по подне. На дневном је реду продужење претрееа '..дресе всћине и адресе ман.ине. Т. ЈовановиК вели да се неће упуштати у оцену једног и другог нацрта | адресе, јер су то већ његови другови учинили, али је рад да изнесе нред скупштину један скорашњи жалосан ј догађај, који се одиграо у Врањи. И за тим сентиментално прича о крвавој драми некакве Фатиме и некаквог Јање, сликајући на песнички начин њихову идилску љубав. Шта више, показује скупштини и крвав јаглук те јунакиње, која је, вели, отрована, и баца сву крнвицу на начелника врањског, односно на министра унутрагц,њих нослова. За време цслог његовог говора скушитина се грохотом смејала. Министар унутрашњих иослова одговара на прекоре предговорника, на водећи, да ствар не стоји тако, како ју је преставио скушнтини врањскн посланик. Црвенкасто марамче трагичне јунакиње назива просто крвавом крпом. Т. ЈовановинК позива за сведока цело 1 грађанство врањско. Рибарац говори, како је радикална већпна с владом напустила своје начелно гдедиште. Дотпче се неиравилности нриликом избора народних носланика и вели, да 500.000 гласача с бнрачким картама није употрсбило право гласа, што је знак, да је слобода избора била угрожена. Даље говори о застрашавајућим мерама према . преставницима лнбералне листе, тврј дећн да је једном упаљено сено у ј очн избора. другоме упаљена стаја, на дан избора, па је чак као жртва | угрожавања нала и глава Петра Нав ловића, трговца. Накнадно се још поI зива на грешке нронађене у изборним актима. Дајс свој суд о влади, њеном положају и слементима, на које се она ослања, па вели, да међу тим Iстубовима радикалне странке и владе има норед осталих н таквих људи,
који су до Јуче одрицали и принцип власти и нринцип државе. Он ннкако није за то, да влада буде слепо оруђе у рукама осиљених партизана. Замера нарочито оном делу адресе скушнтнске већине, којим се хоће да да већег маха даиашњој влади, да одреши руке оним властима, које не презају ни од самог учсшћа у злочину. Ту намеру скуиштинске већине сматра као грех нрема отаџбини. Дотмче се крвавог ђовдинског линча п показује скупштини поценана акта ислеђења, која је власт покушала да уништи. Говорећи о утицају власти на развој онштинских послова, прочитао је писмо среског начелника општини жичкој. У току говора дотиче се 21. члана Устава, који говори о зборовима под ведрим небом, и кори министра полиције, што сс послужно тајним президијалнма појединим среским властима, у намери да оспори грађанима српским оно право, које му сам Устав даје. За тим је прешао на карактеристику владнне спољне нолитике крстећи је неодређеном, нејаеном, без комнаса, управо рећи сомнабулистичком. Пребацује влади нехатност према начелу народности и чисто српској слободи. Помиње убиство наших финанса, као и убиство конзула. Замера влади и скунштинп, што су дањеке године одбили друштво Св. Саве кад им ее ово обратило за субвепцију од 60.000 динара годишње. То су, вели, у овако критичним данима хладнокрвно одбили, а могли су савесно повисиги диспозиционп фонд на 100.000 дин. Иоред тога кори владу још и због тога, шго на тако важном месту трни лице, које се непрестано и јавно и тајно бочи с друштвом Св. Саве, што свакојако има тешке последице по интерес ернске мисли. У погледу на солидарност с балканским државама слаже се с владом, али је само за го, I да од те солидарности не нретрпе никакве штете срнски ингереси. Одговара А. Вучковпћу, да не стоји то у истини да либералп својим затра кавањем само задржавају скунштину и отежавају скупштински рад, као што је Вучковић рекао. Одговара и Т>. Анђелковићу, па вели, да је цела истина да свуда у свету има народа и злочина, као и у Србији, али нигде у свету нема тога, да жртвама нереда и злочина постају само политички иротивници владајућег режима. Најзад сумнра свој говор и пзводи закључак: да унутарња политика данашње владавннс нс ваља за то , што законе врше несолидни чиновници,а спољна иолитика не ваља за то, што је она израз напуштања земаљских интереса. М ПоаовиИ говори о принципу адресе већине и ниским интересима : адреее мањине. Радикали, вели он, у свим својим иоступцпма узимају за мерило онште добро народно, а либсрали на нротив едуже се свуда мерама својих партиских страсти и цељи . Одговара Величковићу због његових нримедаба на закон о опшгинској самоуправи, и вели, ма да ј *е говорник одвећ закаснио с примедбом, инак сматра за нужно да изрази своје велико чуђењс: како се то либерали, као ре-