Мале новине

аш

ТРАНСВАЛИЈА ДРУШТБО ЗА ИСТРАЗКИВАЊЕ И ЕКСПЛОАТАЦИЈУ РУДА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ 25,000.0000 ДИНАРА ЦЈН1 ЈЕ СВ1К0Ј АКЦИЈИ! 25 ДИНАРА

ПРЕСЕДНИК УПРАВЕ: С. Ј. ди Тоа, министар просЕете у Трансвалу ДИРЕКТОРИ: Ф. Н. де Вилие, изасланик Трансвала на светској изложби у Паризу 1889. Др. В. Ј. Ван ден Мерв, директор Мш-с1п80п Ехр1огаИоп Сотрапу Др. Г. Б. Кларк, члан енглескога парламента И. В. Филипс, члан енглеткога парламента Б А Н К А Р : Банка Наталска (Ха Вапсше с1е Ка1а1) у Преторији. 1ЦИЉ ДРУШТВА

Ово је друитт % образовано : 1-о Да задобије, образујо и споји сва имања и сва права, која припадају 8оигћ-АМсап, Ехр1ога11оп апс1 1лик1 Сотрапу (Нпп^ссГ) као и друштву КигећЈвоп Ехр1ога(лоп Сотраиу (НтИес!). 2-0 Да развије и експдоатише сва њихова имања, и сва нрава, или да образује помоћна друштва у цељи да с њима ексилоатише поједине делове. 3-е Да задобије друга имања у Трансвалу носредетвом компетентних а>уди и с помоћу велике везе у самој земљи. СПИСАК ИМАЊА И ПРАВА I. Имања и нрава, добијена од 8оић1-АГпсап Ехр1ога1т & Еапс! Сотраиу (11тПес1), састоје се из 29 различних имања, чија целокупна површина износи 100.000 хектара добро изабрана а налази се у најбогатијим рудним пределима у Трансваду, у Витватерсранду, Клерксдорпу, Малмани, Хајделбергу, Зуптансбергу, предгорју Г олдфилду као и у дистрикту Преторије и Марика, врло богатим сребром. II. Имања и права, добијена од друштва Мигсћхаоп Ехр1огаИоп Сотрапу (НтИес!), јесу ово: 1-0 Извесне групе окана, која се налазе на теренима недавно открпвеним и ванредно богатим златом, а који се зове „МигсМвоп Каш!" и има око 300 таквих окана на слојевима познатим са богаства. У изгледу је, да ће скоро почети експлоатисање и у њима се ради дан и ноћ са повољним резултатима. 2 о Концесија од владе у Трансвалу за грађење колског нута, у дужини око 150 миља, почев од садашњег краја желсзнице Делагоа до новог златног терена, са овлашћењем да наплаћује за возидбу свију родова кола која се служе овим путем; тако исто и концесију за нодизање 8 трговачких центара (ћизтебв ^ТапЉ) сваки од једног хектара. Овај тек довршени пут доводи златни терен у лаку везу с морем, које је удзљено 200 миља, а рачуна се, да ће доносити друштву годишње дохотка око 15.000 Фунти штерлинга, 3-е Концесију од владе у Трансвалу за грађење трамваја поред елојева МигсМвоп Ванс1 а, као и дуж реке Салати са споредним нругама, да би се омогућио пренос руда од окна до воденице, како за ово друштво, тако и за остала. 4-о Сличну концесију за пхстављање машина централних на обале реке с правом да подигне на апронрисаном земљишту (52 хектара) справе које ћс радиги све или од чести с помоћу хидраулпчне снаге, као и за копање канала или шанца у дужини око 7 миља. Друшгво притежава у ствари контролу над целим ново откривеним златним басеном, који има тако сјајну будућност. Министар рударства у Трансвалу походио га је недавно и веома се похвално изразио. Поред недоетатака каквог месног комесара руда или нредставника ма каквс администрације, плаћа се месечно више од 8000 новластица или права закуна и овај се број увећава са 300 до 400 на месец. Влада је онет наумила, да ту установи комсеаријат рударски и да оснује трп варопш. Узсвшп у рачун блискост Делагоа-Беја, као и ванредно богаство мннералних елојева, МигсћЈвон Вап<1 обећава у најскоријој будућностн да постане златно поље нарочито Трансвала.

ПРИМЕДБА Сви гласови новина с ону страну канала доносе нам готово сваки дан новости о неизмерном богаству, створеном открићима златних терсна у Тран"валу. До сада сама енглеска пијаца учинила је огромне користп осннвањем многобројних друштава, која су вршила куповање и истраживање ових златних руда. — Неки су видели да њихове акције достижу до Фантаетичног курса, дајући више од 5000 за 100 номиналне вредности њиховим првим нритежаоцима. Од овог броја је Робинзои, уведен на нариску пијацу и купован од публике по овој цени. Више од 100 других друштава, чије се хартије нродају на лондонској пијаци, скакале су од 100 на 2000 % вишка иреко номпналне вредности. Ко није познавао Еош1оп аис! 8ои(ћ АГпсап Ехр1ога1шп. чије акције од 10 шилинга вреде 24 ф . штер.? Ове цене пробудиле су европске нијаце из њихове индиФерентносги и отпочелс су куповати акције златних руда,остављајући тако све користи нашим суседима дрскијим и увиђавнијим од нас. Сад се на евроиској нијаци нуди рад, који је, својим гигантским размерама и високом заштитом; коју има још од свог стварања, позват Ј( а награди на сјајан начин униснике, који би хтели имати поверења, које ће мо се трудити да им дамо. Овог иута ово нису акције од 200, 300, или 1000 за 100 номиналне вредности, које су нуђене публици — ово су акције с једнаком номиналном и куновном вредношћу, акције од 1 ®ун. стерлинга или 25 динара. „ТРАНСВАЛИЈА" је име овога друштва. Видећи имена тако чувена, као што су минисгар вере н иросвете Трансвала, С. Ј. ди Тоа, и Ф. Н. Вилие, изасланик Трансвала на изложби 1889, који су обојица чланови административног савста „Трансвалије", нема ли основа да се каже, да је заштишниш тво друштва најсретније? Искуство администратора, њих ова вел ика часност, њихово дубоко нознавањс земље, јесте саставни део несрав њсног успеха. НЕИЗМЕРНО БОГАСТВО ГАРАНТ УЈЕ АКЦИОНАРИМА „Трансвалија", норед екснлоатације обара и истраживања злата на 100.000 хсктара, које има, не рачунајући 300 окана у Масћшоп Вопс1-у, која су неизмерно богата, има над свим друштвима превагу, која му осигурава непрестано могућност, да накнади красно свој капигал: с концесија за градњу колског пута одрске Салати до краја железнице Далагоа-Беј. Свак, ко тражи богатства има рачуна да купује непрестано акције „Траневалије." То не би требало сувише понављати; оно што одликује овај посао од свију других овс врсте јесге то, што јеу исго време кад је рад подземни тада ј е п рад над зсмљом, предузећа подземна кад и надземна. Таксе које је друштво овлашћено да прима за нролаз његовим путовима, кирије од воденице, продаје терена јесу извор нрихода, који нс осујећавају оно што ће се добити златним итвлачењем злата у имањима, а која већ добијају да буду онако исго лена као и она која су стекла лен глас и богаство рудницима најчувенијим у калиФорнији.

Ш. Ш XXI Е ШЕ> Ж III Т Јк. Ћ6К. П Е

„Бе ГЈЈгаго" („Фигаро") У евоје време, -1888. годипе ми смо топло препоручивали својим читаоцима акције „Робинзона" кбје бејаху тада ивдате на вредност од 25 динара. На шта .је и:шшло и:* тота? Иаишло је то, да еу ове акције вредиле год. 1889. годину дана после, 1725 динара. Дакле добијало се за .једну год. за 25 днн. 1725 днн. Једино рударска предузећа могу дати такав резултат. ^Робинзон" ннје ни први ни други ове врсте. Дужност нам је, да прикажемо данас нашим читаоцима акције „Трансвалије", које такође стају 25 дин ара. Ко можо прсдеказати курс, који ће имати

„Ее Тстрв" („Тан") Ннтају пас са свију етраиа, шта мислимо о акцијама „Трансвалије" Наше је мшиљеље, да, кад једно друштво има на челу такве внсоке личности као „Трансвалија" — носао је добар јер се друкчије не би њиме занимале ове високе и богате личности

„Тће Типез" „(Тајмс") Ко ништа не ризикује, нема ништа. Једаи посао у коме, — сигурио је да ништз не ризикује н у коме 99 случајева од 100 добпје, — заелужује, држммо, да будс ириказан публицп.

Службене Немачке Новине Срстни смо што можемо констатовати, да јв извесан бро.ј акција „Трансвалије" пуштен на берлинску пијацу и да еу добро дочекане не само великим банкарима већ и од иубликс. Цела штампа је сагласна у томе, да ћс ове акције доћи за кратко време до високог курса.

- Овај носао је „Траневалија". Не само да ј >[и „ (т могли више храбритн нашу малу птн-чп тго 1Г» ТЛ11И11 Г.1ТЛ -|тАо . Л11ТГ 7ГО Т.О ЛЂР 1 _ •'

•, . -Ј Ј : ЖИ_/ \1М1 ЈЧЧП .111 ДЈ.Ч ЛиШ/рШЈТ 1ШШ » 1. у држимо да ЈС добар, већ смо убеђени да ће овс која об разује иредмет наших нцјвећнх : акциЈе кад посао отночне постићи на басносло- успеха) ' да се , !;шнтересује за ово 11ре дузеће, које се показује тако добро и које има на

ове акције? Што ее тиче нас, кад посматрамо I златних рудишса, пошто је ва сад, дуол.ииа Д ''' ат*и/тлт^тт тслтг^ тгпт<-VIлрп тгп^тптко тгитптп. I слоја највећа а ниГе још дошдо у свој иослед- !

С друге стране из нашег личног испитивања : . излази, да је руднпк „Трансвалнја" одвише ван уси сх. богат рудама и да ће но мишљењу најкомпетснтшпих инжишеш. овамина поетатп кпаљипа 1 Више инжињера, који <;у бнли на лицу места челу људе часне а и комнетентне.донели «у нам најбол.е утиске и јсдаи између Заиста треба 100 пута ВИ1Ив интересовати све користи које показује ово друштво. ништа ј сл0 Ј а највећа а ниГе још дошло у свој нослед- > ТИ ^, Ш ^нулама' '.гпш ^ п'е салнГ'измећу ! 00 за Ј е Д"° такво предузеће, него се бацати нас неби зачудило, ако се нре једне годинс ј "« «'«о. оГх^Тоје ^ја"м пман 'ве!, и шДу о^.®' 10 У ,,0СЛ01 »' « ЧПЧ* подигне курс акцијама на 2000 или 3000 дин. ј гледали смо, да се рудннчке акцијс нењу од ч«ји сам оппс читао. У „Трансвалији" нема се ништа рескирати За сада ми знамо, да је велики бро.) банкера ; 25 иа 200() франака дј ож( , ли ко 1Г рорсћи, да ... а сигурно се добија. Надати се, да ће ире гозагентересован у овом иослу и да нањ нолажу . х , свалвјр . кф вднас 25 дин. Ј" ини ° 0 'Ј ела " И3 . В0Д 1,: ' и « пмива1, ' с 11 дине дана свакој акцији од 25 дин. >,о!„. сконајвеће наде. мће достићи за ма.то о/роман курс? доби0 V"* Ак0Ј6 0ваКаВ ре3уЛТаТ СВ ? Да чити курс на 2000 па чак и 3000 дин. У овим прикикама човек може само да хра- ; " [ У што јл веруЈем, свака акциЈа „1рансва .шЈе б ])и публику, да купује ове акције по умерену ј Мн, даклс, саветујсмо нашнм читаоцима, да од 20 дин. вреди већ 10000 дин. Ето то је са дену од 25 днн. купују ових акнија што више могу. свимјаено ! ПОСЛЕДЊИ ЈЕ ДАН УИИСА: 10. ДЕКЕМБРА П. Р. 1890. Да би иримили акднје „Трансвалије" иошљите 25 динара за сваку акцију поштанском улутнидом, чеком или аманетом. Они који буду послалн новад у папиру румунском, бугарском, у папиру српском, идп у маркама ма које државе, мораће додати ажију 10%. Наруџбине, које стигну после 10. декембра, неће бити примљене а нован ћо се вратити натраг. Новад упућивати на следећу адресу: М-г 8РШ01ЕВ & сје Т!а.1КЈтисг8 10 Ко1ка(1е р1ап С ВОТТЕВПАМ

Власник и одговорни уредник Иера Тодоровић

„СмИЉЕНО" ШТАМПАРИЈА ПеРЕ ТОДОРОВИЋА