Мале новине

Поповић и Јоца Јовановић не би пошлп за г. Костом Таушановићем"? — упита краљ. — Да ли би пошли, не знам; али знам толико, да људи из народа имају највише вере у г. Пери Велимировићу. Он је по мигаљењу свију најизрађенији радикал. И у колико ја иознајем однос у радикалној странци, вође пз народа, ако би коме устунили нрвенство, устунили би у ирвом реду г. Пери Велимировићу — рече г. Раша. Краљ с нестрпњењем нрихвати: — Али, молим вас, г. Велпмировић је тако ненодесан за те ствари. Он јо неко кењкало, нагваждало. Зар не би г. Таушановић бпо згоднији да новеде радикалну странку путем, којим она ваља да пође? — рече краљ и живо упре поглед у г. Рашу. Г. Раша сачека краљев ноглед, што краља натера те одмах обори очи на свој цртеж. Г. Ра ла нроговори: — Ако радикална странка остане на земл.шпту свога програма; ако радикалној странцп није стало само до тога, да се дочепа влаети; ако радихална странка жели, да доиета буде странка од начела, онда она зацело иикад неће изабратн за престазника и извршиоца те своје крупне задаће једнога Косту Таушановића, јер је г. Таушановић неспособан да изводи радикалии програм, јер га он не разуме. И о њему се с пуним правом може рећи, да је у тим начелним стварима лрава невјежа — заврши г. Раша. — Ви сте накосни, г. Милошевићу. Не нознајете садашње величине у радикалној странци. Можда је онда, кад сте се ви знали с г. Таушановићем, он и био такав, али у последње време, нарочито за време рада у уставотворноме одбору, г. Таушановић се показао као врло погодан. Према садашњем барометру радикалном, ја мисдим да ће г. Таушановић владати ситуацијом, и нешто он, нешто његови другови (овде је краљ Милан требао само још да дода: „а нонајвише ја") бићејачи и од Катића н од Ранка и од Максимовића — рече краљ са задовољством. — Ако се у ту ствар умеша Ваше Величанство, онда Коста Таушановић може бити вођ етранкин у питању уставном, али он никада неће бити иреставник радикалних начела. Он ће бити и остати оно, што је свагда био: један нолитички шпекулант, као што је и у обичном жпвоту један обичан шпекулант. Г. Раша ућута. За тренутак у краљевој одаји владала је мртва тпшина. — Нека се само до цељи дође, на макар и тим путем — прекиде тпшину краљ. После опет наста подужо ћутање. Краљ је изгледао као да је задовољан, но на један пут као да се нечег нрисети. — А шта миедите о г. Сави Гру-

јјићу, би ли он могао бптн радпкадни ; воЦ ? А шта знам, "осподару. Кад Ваше Величанство мисли да радикални воћа може бити г. Таушановић, онда ; не знам зашто, у толико нре, не бн могао бити г. Грујић. Он бар имадржавничког искуства, а у радикалној етранцп га ематрају још за веома добра војника. Ја остајем при своме мишљењу, да у раднкалној странцн, ако се већ призна у оиште лично вођс/гво, ту улогу нонајпре може играти г. П. Велимпровић. Али ако је дошло да се бира између г. Таушановића и г. Грујића, онда бих ја свагда свој глас дао | за г. Грујића, јер је то бар поштен

човек. — Шта, зар је г. Таушановић непоштен ? — рече крал. с уздржаиим оемејком на уснама. Раша га пресече: I — 0 томе, Величанство, дозволите да не говорнм ништа. Насгало је ћутање п „Величанство" је прилично дуго нешто мислило, и ;табак за табаком детео је у камин. Појави се и слуга. Краљ му заповеди да донесе каву. Краљ као да ее иробуди из нека заиоса. — Ми се тако дуг« бавимо о личностима, међутим то су ситнице. Тога ради ја вас нисам звао. Ово је био разговор онако узгред. Главнојешто желимодвас чути, шта радикална опозиција замера Уставу? Ви с вашим везама морате то знати. -— Радикална би опозицнја жоледа да буде једна административна јединица, па било то срез иди округ, а не и срез и округ уједно—рече г. Раша. — Молим вае, на шта сам томе ја крив. Ви као секретар уставотворнога одбора можете ми бити сведок, да то нијс мој предлог да буду две административнс једшшце. Ђснерал Грујјић хтео је пет области, срезове и општине, а г. Рисгић хтео је 15 округа, срезове и опнггине. Уставотворни одбор усвојио је ово носледње. Што се мене тиче, мени је било баш са | свим све једно: хоће ли бити нет или 15 округа. Ви сте чули даје од ваших радикала поделу на срезове и општпне захтевао баш еам нон Данило, а г. | Таупхановић је изјавио, да би радикална странка желела видети такву органпзацију, у којој би били само срезови и онштине, али не настојаш на томе захтеву. Краљ јако нагласи ове поеледње речи, толпко их нагласи, да му се писаљка сломи, којом јс непрсстано гра' дио неспосне колутове и шаре. Ну на маленом рћан^аме-столу стајадоје неколико готових, зарезаних илајвазова, краљ се маши за други и шарање ко| дутова иродужи се с истом снергпјом. — Шта још замерају? — упита краљ. — Замерају што је установљен ценз — рече г. Милошевић.

ј — 11а 1!1Л су радикали изгубили ; тиме ? Највишо до 10.000 гласова. За I то еу добили на другој странн иримети краљ. — Изгубљено је, Госнодару, впше од 4О .ОО0 гласова; најмање толико л.уди лшпено је гласачког ирава иримети г. Милошевић. У тај мах уђе слуга и шану крал.у нешто на уво. Краљ устаде. — Извините, г. Мидошевићу, што сам вас трудио да дођете до мене. ј Чуо сам да сте у живом саобраћају ! с носланицима Да, да, интересовало ме Свакако за ме је ннтересно мишљење једнога краљевско српског чи новника, који тако добро познаје нар|тиске односе Краљ сс још једном извини, што је трудио г. Милошевића, нружи му руку и опрости се. (нАСТАВИКЕ С е)

ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Изашао је нредлог закона о штамни и ми смо по дужности забележили његову нојаву. Том нрпликом нагласили смо да је иреддог назадан и обећали да о њему нроговоримо онширније кад изађе пред скупштину. На томе је стало и ми смо све до пре неколико дана ћутали о тој етвари. Пре 5—6 дана добијемо од једпог цријатеља чланак „Гробари слободне речи." Чланак је написан хладно и објективно. Писац у неколико потеза начелно критикује предлог п каракгерише га као ружан нокушај назадњаштва, управо изриче о њу онај исти суд, који је до сад о том прсдлогу изрекла скоро цела спрска штамна, изузимајући, можда, један једиии „Одјек." Чак и сами радикални лиетови из унутрашности, који обично увек нокаскују за „Одјеком" у овој прилици одвојили су се од њега и осудили реакцијонарни нројект, што им може само на часг служиги. Остав овако усамљен, „Одјек" се сад подухвата да докаже, како је цео свет нуст и махнит, само је он мудар и тактичан. И велики Шпањолац Кастелар, и генијалии Француз Виктор Иго, и прослављсни Енглез Гледстон и сви други слободоумни и нанредни људи у Јевропп, као и слободоумни део срнске штампе, свс су то или бунтовници, који хоће растројство, или сметењаци | који ни сами не знају шта хоће, само | Столе Протић, Коста Таушановић и г Окица мудраци су који су сву памет светску скупили у једну несницу. Но тевабији „Одјековој" као да је мало бнло ово надувено разбацивање [ и безанелационо суђење о штамнарским стварима. У сред разговора о штамии, она је на једаред осетила ! потрсбу да послужи своје читаоце

I оним што се иаЈгнусниЈе и наЈпрљаI вије може наћи у једној мрачној и ; каљавој клевегничкој душици. Да, у сред разговора о штампи не|каква наказа „Одјекова" узабрала је један смрдљевак из оне срамне гра: дипе, коју је некада, у бесвести пар!тиска беснила, буђава еавест једпога | Светозара Милосављевића засејалагнусобом и клеветом — узабрала га и ; њиме закитпла партиски орган. У оном истом тренутку, кад нро| новеда бесомучно пазадњаштво, бајаги : у име заштите части и нородичне | светиње, радикалско гласило доноси читав ииз најгнуснијих клевета и ирљавих инсинуација. Место да се стнде своје бруке и гнусобе, која им Ј 'е занавек оставила на челу стидни жиг ниских клеветјника, место да заборавом нокривају ! своју рођону нодлост, они још имају махните куражи да буде нове успомеие I и да изазивају нова сећања..:. Несретници!.... * * * Но како оно рекосте ? Примером I објашњавате за што ми осуђујемо ваш ј пројект закона о шгамни. Па кад већ | толико волете примере, како би бидо да бар и ми једним примером што год обЈ - аенимо, на прилику за што су ; пеки и некн толико заузети да проту ре овај нројект, којим ће сдободну I штамиу уквржити. Да пробамо ! * * * I Но што је „Одјек" показао да су данас примери у јеку, то, примера ради, рецимо да је то било у РумуЈ нији у благословеној|„Цара Ромуњаска" а у престоници на знаменитој реци „Дулче Думбовица." У том знаменитом граду, дакле, живео је некакав дуванџија по имену Шанееку Подликој. То је био велики човек, али на глас није изашао због своје всличине, већ на прогив због своје мале али доста лепе жене. Мање због изврсна дувана, а више због лепушкасте дуванџике, муштерије су се скунљале у дуванџиницу ! „код Арабљанина" и радња ишла добро. (С вршиће се) -»♦♦♦«►

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА „Ара* Снсдерево. Ваше припослано можг иза1|И у налп«м дисту само тако ако допустнте да се нека места скрате и ублаже. Јавите.

Књижевни огласи

Изашао је нз штамне веома поучан н забаван криминални роман нз карташвог живота ПОД НАСЛОВОМ

ДЕМОН

идц НШПОСЛУШНИ СИН Превео ШН ВУЈИТгСВЕТОЗАРЕВ пгва део ПРВА СБЕСКА Цена свесцн 50 кара дин. Прва свеска износи четири табака мале осмине, а штампана је всома укусно, са всликим „цицсро" словима. Може се добнти у свима књижарницама.

Изашла је из штампе, а може се добпти у књижари Велпмира Валожића и код иреводиоца (лененичка улица 13) ТЕОРИЈА СТАТИСТНКЕ бд Др. Густава Римелина ПРЕВЕО Ш. Р. в. Цена 1 динар.

Старих њрозора има на продају. Упитати Андру Спиридоновића. 919 1—3 СТЕЧАЈ У београдској трговачкој школи унражњена су места за наставнике:

српског Језика, сри. тргов. кореспондеције, трговачке геограФије, и опште историје. Ко би желео примити се иредавања којога од ових предмета нека се до 22 ов. мсс. нријави школској управи (у )шца два бела голуба бр. 46). Бр. 143. Из унраве београдске трг. шк. 14. Новем. 1890.

Бивши касациони судија Арон Нинчи^ јавнн нравозаступник ирима нослове у својој кући — Обилићев венац бр. 8 (иза каФане „Рускп цар" на углу). 911 1—3

г © то

<Ц§ИИ^

I I

I

Узимам слободу препоручити ее поштованој публици за поередо15ан.е и иабавку: мануФактурског, галантеријског, лончарског, гвожђарског, и бакалског еспапа; као и гостиј оничарског и кућевног намештаја, каФанског једпка; пољопривредних машинерија, парних и водених илинова; опште грађевинског и столарског материјала за грађевиие и т. д. На захтев шаљем бесплатно извештај о најповољнијим условима свију овд. призиатих солидних и јеФтиних трговачких и Фабричких кућа Са особитпм поштовањем МОША АВРАМ МАЦА. ВиЈарев! бсћИГдаззе № 3, II. 81. ТћИг М 2б. шш