Мале новине

претплатницима службенога лисха. То је доста скупо коштало. Сад влада хоће да чини неке вајне уштеде, те ће штампати свега 300—400 комада „Нар. Скупштине." НАРОДНА СКУПШТИНА састанак xv. Среда 21. новембра

Почстак у 10 часова пре нодне. Преседавао Пашик Пј )вседннк нозива скунштину да саслуша протокол прошлог састанка , који скупштина по прочнтању усваја. Читају се молбе и жалбе, које се унућују надлежним одборима. По томе се нрелази на днсвнн рсд и чита се Извештај одбора за закон о зборовима и удружењима. Председник нита да ли је ногребно то понова прочитати, кад јс јуче всћ прочитаио. | Скупштина вели да није нотребно. Мости-к тражи да говори у име одборске мањине, али му се не даје рсч, јер је начелна дебата о истом иитању вс1ј свршена. Прслази се на спецнјалап претрес закона о зборовима и удружењима. Иаве.стилац чита. Члан први скунштаиа уеваја од рсчи до речи. Члан други о јавним и приватним зборовима. Др. НешиИ предлаже измену тога члана. Максим СрегеновиИ вели, да о томе у опште не треба водити никакав снор, јер се овај члан поменутог закона иотпунце ослања на јасне Уставне одредбе. Љ. НоваковиЛ вели да реч „приватни зборови" треба да отпадне кад је говор о јавннм зборовима. Ј/. ПоаовпИ говори у истом смнслу. Предеедник сгавља на гласање и скупштина усваја одборску редакцију. Члан трећи. . Б. ПоваковиЛ предлаже да се друга алннеја тог члана изостави. М. ВогдановиК вели да је власт по познву своме дужна да учествује у зборовима ради одржавања рсда и законитости. Мннистар полиције доказује да је потребна нредходна нријава дотичној

нолициској власти, и да се то не може иотиунце оставити кметовима, који су више уплетени у политичке ствари и партиске интересе псго полициски органи. Љ. ЈокснмовиИ препоручује алтернативу, т. ј. или дати све полицији или све онштинеким властима, у интересу ошнтинске самоуправе. И нолазећи са тог гледишта он вели, да баш радикална странка не би требала у томе да греши, јср је вазда тсжила за тим, да начело оиштинске самоунраве што обилагпје примени у ирактнци. Р. НиниЛ потпомажа га. /'. ПоаовиК противан је предлогу Јоксимовића, шго и примерима нод: крепљује. Р. ТајсиИ такође је иротиван предлогу Јоксимовића и вели, да кад бп се тако што усвојило било би збрке у одпосима општине ирема држави и обратно. По његовом мишљењу иојам о општинској самоунрави своди се | ноглавито на локалне интересе, а на I државу се ослања само онлико, којшко је преко потребно. Положај власти у том ногледу траба нрецизирати, вели он. Тома БојичнИ доказује да полици ; ски органи ни у колико нисј г споеобнији за, руковођењс збора него он штински преставннци. Он управо види увреду у том члану поменутогзакона за све кметовеу Србијн. Противан је одборској редакцији. Известилац се труди да понншти ' разлоге предговорника, који се не слажу с мишљењем одбора. Нреседиик ставља на гласање прво Јоксимовићев нредлог и скупштина га одбацује. Члаи осми. Скупштина усваја. Члан деветн. Др. Вукичевић ирсдлаже неку малу измену. 1 Известалац му одговара. Преседник ставља на гласање и скунштина усваја одборску редакцију. Члан десетн. Известилац одваја мишл.ење. Др. ВукчевиИ у име одборске већине обавештава скунштину и всли, да је известиочсво мишљење нскоректно I да за носледпцу има диктатуру. М. НоаовиИ врло је разложно говорно протпв нзвестиочевог одвојеног мишљења, не сматрајући газадостојно да скуиштина о љему и мисли.

Нредседник ставл.а на гласање то одвојено мишљење, л скупштина^ га једногласно одбацује, а прима одборску редакцију. Члан једанајсти. Скупштина усваја. Члан дванајсти. М. МарковиИ противанје одборском мишљењу, јер се боји да власт не учини злоупотрсбу од датог јој права, Министар аолиције такође говори нротив одборове редакције, а препоручује владину, коју сматра за куд н камо елободоумнију. Известилац брани одборово мишљење. Т. ВојичиЛ је из основа нротиван одборској редакцаји и моли скуиштину да гласа нротив ње. Љ. ЛириК такође говори у истом смислу ц вели да бн сдобода збора и договора била по све илузорна, кад би се нолицији дало то нраво, да може раенустити збор кад нађе за умесно. Нарочито би, вели, од тога пострадала опозиција. В. МанојловиИ брани одборско : мишење. Р. ПоиовиЛ је за владину редакцију али само да изостане друга алинсја, јер се пдаши злоупотребе са сгране ; власти. Моли скуиштину да га потпомогне и она се одазива довољним бројем посланика. Известилац се узалудно трудио у атар одборског мшнљења. В. РадовановиК противан је одборској редакцији, јер се илаши злоупотребе са страпе власти, која под Фирмом растегљивог појма о нереду на зборовима може чудеса починити. М. СретеновиЛ унорно брани одборско мишљење. Министар аолиције поново говори нротив одборске редакције, а ирепоручује владину, јер је сматра као I бољу и слободнију. 0 Ристином нре|длогу вели да је ногекао из нсразумевања ствари. /'. ПоиовиЛ одриче се свога иредлога. Председник етавља на гласање епорни члан и скуиштина усваја владину редакцију. Члан тринајсти. Скупштина прима. ! Члан четрнајстн. Р. ПоновиИ вслн да је у том члану иекоректноет та, што јс малолетницима закраћсно учешће на зборовимаДржи да бп се тим учинила једна

врло велика збрка, јер би то ностало врло опасно оружје у рукама несавесних људи. Прота М. ЂуриЛ у том члану огледа реакцију еа стране владине јер, веди, омладину треба и у том нравцу васпитаги, пошто на млађима свет оетаје. Обраћа се екуиштини да га поткомогне и потпо.маже га огроман број носданика М. ПоиовиЛ говори у истом емислу. Др. ВукчевиЛ се нлаши изгреда са стране малолетника, који се, вели, и каменицама могу бацати на збор, као што је случај био у Београду пре извесногвремена.— Прекрасан пример! Извесгилац к М. СретеновиЛ труде се да оправдају владину редакцију. Р. ТајсиЛ говори у смислу говора М. Ђурића, на и сам налази да је владин предлог одвећ конзервативан. Р. ПоповнЛ у. М. ЋуриЛ онет говоре у смисду свога првог говора. доказујући да ће скупштина учинити .једну г РД н 5'в г Р ешк У! ако омладину искључи из учешћа на зборовима. Министар полиције вели, да је ирота Ђурић својим вештим Фразирањем од једне невине ствари направно страшило. Пишући спорнн чдан поменутог закона, главна му је намсра била, вели, та, да се мдадеж отклони од практлчне политичке борбе, која често и зрелим људима оладп млого што шта, Отуда и видимо да наша омладина ирерано ностаје ■практичном , оскудевајући у идеадима и нолету духа. Кад човек, вели он, из партера гледа какав леи комад у позоришту, ои му се јако допадне,; а кад дође на иозорницу, иза кулиеа, ствар му изгледа са свим друкше, гледајући у непосредној близини које какве ОФарбане крпе и наФракане глумце и глумице Тако ието дејство има и политичка борба на младе духове. Себе сматра као великог пријатеља омладине и позива свс скупштинаре, који у том иогледу тако исто мисле и осећају, да даду свој глас за владии нредлог, у влаетитом интересу омладнне. Преседннк ставља на гласање нредлог протс Ђурића и скупшхина га огромном већином усваја. Члан аетнајстие /■>. ЂоровиИ замера у том чд ану речци „чим", која такође можс да да повода злоупотреби еа стране иолв ције. У том члану стоји, вели он, чи м сезбор распусти, свак ће бити дуж^^ да ио 1/3 својој кући. Није довољн казати само „чим", јер то значи оног° тренутка по команди — марш! Н а —а

ПОДЛИСТАК КРБ1Б1 Г0ДИН5.

(ДНЕВННК ЈЕДНОГА РОБА) н0бележи0 Пера Тодоровић

(173)

Мрак се већ одавна био ухватио када је и последња од натих одбрана била свршена. И на нама и на судијама осећао се умор. Седннца је прекинута, да се сутра даи онет продужи. Управо, сутра дан имала је да се пзрече пресуда. Како је проведена та ноћ, то Бог једини зна. Ја о себи могу рећи само толико, да сам целе ноћи био у неком буновном заносу, што није ни сан ни јава. Целе ноћи душа се борила с чудним привиђењима. Страшне слике расплашавале су сан, нису дале да се са свим удубим у спавање.

Много пута трзао сам се из овога бунила и тада ми се јасно и разговетно представила слика смрти. Чинило ми се као да присуствујем при извршењу сноје рођене смртне пресуде. Чинило ми се као да својим рођеним очима гледам, како ме пењу на кола, спроводе до Краљевице, ту се врши последњи страховити акт убијања. У тим тренутцима осећао сам као да се над-а-мном склонише она четири хапсенска зида, па ме нритискују свом својом тежином, а ја бих рад да утекнем куд год далеко, делско. И ова жеља била је тако жива да ме је уображење варало као да се већ и извршује. Мени се чинило да летнм кроз далеке просторије без имена, ван домашаја људскога, ван земаљске ћудл.иве власти и њене самовоље. Но у тај мах звекну окови и они ме опомену на жалосну стварност.

У таком је стању проведена ова ноћ. Једва сам чекао да се сване. Појава дана разагнала је суморне ноћне авети. Али и на дану у души је још остајало страшно сазнање, да је ово мој послидњи даи.

Око 10 часова опет смо били позвани у суд. Извршене су неке Формалности, неки од другова још су дали неке одговоре, па нас онда упутише у ходник на поље, а господа судије остадоше да се посаветју. управо да реше нашу судбину. У ходнику било је доста света. Сви су с нестрп.љењем п радозналошћу ишчекивали кад ће нас опет позвати унутра. Ми пак чинили смо се готово и невешти. Разговарали смо о другим стварима, смејали се; у опште, градили се ка ода нас се цела ствар ништа не тичс. У ствари пак, то је било очајно обмањивање себе сама, јер је свакоме лебдило у души само једно једино гштање: Боже, шта ли ћемо чути кроз који тренутак ?

(наставиће -се).