Мале новине

зборове људи долазе на коњима и колима, иа то еве треба спремити ире него што се пође, а кад се каже „чим", онда се зато нема времена. На баш и нешке да дође човек он Ке, пре него што пође, или притегнути опанке, или као слободан грађанин свратити у каФану да испије коју, а кад се каже „чим", н.ему је то украћено и та обична слобода угрожена му је

евак, а то лсжи и у интересу целог друштва; то је пајдостојнија н нај благодетнија употреба коју човек може да чини од својесвести; тојенајсветија дужност коју човек може да испуњава. А закони, шта су они? Слободан израз опште воље, више или мање у сагдасности са правима и интересима народа, у колико више илн мање хармонирају с вечитнм законима

сника непријављен. 20 ов. м. умрла су од Фицуеа седам лица. Еииделија све се више ширн.

одговорношћу и казном. С тога моли разума, нравичности и ирироде. Сваки

скупшгину да ту закачку укине. У том смислу говорнли су још Ђ. Анђслковнћ и В. Радовановић. Прседник ставља на гласање и ску пштина усваја одборску рсдакцијуСедница закључена у 12 часова. КРАТНЕ ВЕСТИ

ј грађанин има свога удела и интереса у тој онштој вољи; он може, шта ви- ј ше. он мора своје гледиште и дела- ] телност да унесе, да бл је допунио, ј реФормирао и усавршио. Као год што ] јс у нриватном друштву свакн учасник у праву да узме удела да нешто, што је уговорено, нромени, тако исго у велнком нолитичком друштву сваки; члан има права да свнма снлама радн,

... 1Г да остали чланови државе угичу у * Франдуски посланик на Цетињу, . . б ко / е су „ајбоље за Жерар, ноетављсн ]е на место гра*а * Ј 1 Шејона за посланика у Рио-де-Шанеру. ■ 1 • □ На годишњицу ступања на престо ауетрискога цара Фрање ЈосиФа у Риму је држано благодарење. Проносе се гласови да ћс у

Кад тако стоји са законима, који из самога друштва проиеходе, шта се I тада мора о онима мислити, који те законе нису ни дали, о онима који ннсу ништа друго до воља појединих;

мађарском миниетаретву настати не- * људи или дело деснотизма? — Он је | ки! промена у личности. 15ели ее, д«1 ] то, који је то начело пронашао, које > ће у мађарски кабинет ући начелник се чеето и данас понавља да бн се бечког кабинета, Сеђењи. толика самовољна д е л а озаконила! . ! Шта више чак нре револуције ужи- МаЈОр Висман ночео јс ових да- ми извесан * ^ ањ на своЈа нутовања по А ф Р ици . ;о зак0НШ1а Г0В0рго10 и , шшем0 . Но - : д есп0тизам опех не уеуди се да оспорава то нраво филозофнјс , као онн моРОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛ0Б0ДН0Ј дернн Макнјавели, који увек дрхте да

ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ „Не помаже ни Дулче Думбовица." Сирото момче „Одјеково"! Мора бити да је јадно „у младости лудој лаковерју слепом" негде жестоко нагазило на сугреб, те му сад ето никако не иде из главе „клаеична грчка љубав". Куд год се макне, што год помисли, чега год се лати — „кдасичка грчка љубав" нраги га узастопцс. Чак му не може да помогне ни „Дулче Думбовица". т 1ак ни она не може да расхлади његову клаенчном грчком љубавл.у загрејану и руспаљену — ' Фан тасију. И јесте ђаволски тај „класицизам." Невад.а кад младићи тако много о њему знају, као ово „Одјеково" момче с „Дулче Думбовице," коме се „класичка грчка љубав" све за језик лепи, и који је у класичком искуству дотерао тако далеко да зна с ноузданошћу како и цело његово класичко знање, и он сам „с мислима и персоном," потнада нод нолициски надзор за проетитугске радње. Кад се ј едан младић тако далеко „класицизира" — онда ту више не помаже нп Дулче Думбовица, а тешко да би цомбгла чак и Сава и Дунав.

ШТАМПИ (нАСТАВАк) Само што под знамењем слободе говори разум, и то „са онаком срдачношћу н ладноћом, каква је само њему својствена. Ви устајете против разузданнх сила, који не само народ, већ и саме десноте изазивају да нро-

им ее нотиуном слободом мингљења не ] би открио неграђански шарлатанизам. И да смо, но несрећи пристали на то, да се и такве одребе могу усвајати, онда закони за нас не би били ништа друго до окови, којима јо задатак да народе покоравају нод јарам неколицине тирана, на шта више, и ми сада, у овом тренутку, у коме ја ово говорим, не бисмо имали ни права о

тив њих у интересу хуманитета, но траже каквог лека. Тако што и јесте ј том питању и да говоримо... за осуду, и у томе вам заиста лежи Говорнћс вам се о списима, који заслуга за заузимање. И успете ли да | 30 ву народ да се ноднгне,, који пре-

потнснете н онемогућите такве писцс, као и писце које у звезде кују деспотизам, учинпли сте без мало еве. И тада ће елободна штамна износити корисне и озбиљне списе, који су тако чисти и здрави као и вапш обичаји. поручуЈУ непослушност према закопнма; цротнв такових сппса захтеваће се Да казнени закон устане. Но не варајмо се, и придржавајмо се саме ствари, не обмањујући се нразним речима. Нерујте мн ви да би какав наметан и енергичан спис, који би хтео

Најпосле, зашто себи толике муке д а д 0К аже да је закон штетанзаслостварати и кварити онај поредак, који (ј 0 ду н онште добро, верујте ми ви је сама природа "гако лено извела ? да та ј епис дубљи утнсак нроизЗар не видите да но непроменљнвом ; в00) НОГ о епис, који у себи ништа току догађаја н ствари настаје време вигае ис садржи, до декламацију прода се прогони заблуда и да истпна тив зак она, плн савет да се исти не триумфује ? Оставите елободан ток ПОШТ уј е ? Свакако без икакве сумње нодједнако и добрим и рђавим миш- Н[1 ј е _ Ако би се дозволило ичрицањекаљењима, п видећете да ће еамо добра зне над снисима те носледње врсте, моћи да онстану. Зар внше поверења ] у ЧИННЈ1а би се врло велика грешка, поклањате угледу п врлнпи појединих ј е р бн то послужила за основ да се људи, којима јо ноглавито за тим ста- и на д друпша - - од Фактичке дужноло да развитак човечнјег духа задр- сти — може изрећи; и ресултат тога жавају, зар випте на њих полаже- еиетсма био би на крају крајева: уте него на еаму природу ? ништење слободне штампе. Сваки заЈавно мњење је једини јс компетен- кон Т р е б а д а има за М отив суштину тан судија за нриватна мишљсња, то ; С аме ствари, а не ФОрму. Треба дакле је једини законитн цензор снисима. гле дати ствари онако какве су у очиАко их оно одобрава, с каквим пра- ма ЧИСТО г разума, а не какве су у вом можете ви — њенп чиновници да очима црсдрасуда, којс деснотизам јс ирогоните? Ако их само мњење так0 ј ак0 ненн . прогони, какве нужде имате ви то да радите? Како смете епречавати онај однос мисли, којим се сваки човек с ираво.м занима са свима духовима, са ј целим човечанством ? Господарство јавнога мњења изнад иоЈ 'единих гледишта је врло благо, благотворно, природно, неодољиво; зласт ауторн- Убиство у купеу. Односно онога утета и силс Ј *е тиранска, мрска, од- биства којп се десио на варшавској вратна, неирцродна. железници немачке новине доносе, да Какве би соФизме ставпли на сунрот су у близини станице Пвиево нађени непријатељи слободе тим вечитим прин- у земљу закопани новци, свега 10000 цииима? Јамачно нотчињеиост нод за- рубаља. Злочинцн су нобегли у инокон: не сме се дозволитн да се против , странство, а по свој нрилини биће да закона може писаги. су у околини ФранкФурта на Одри. Ноштовати законе дужност је сва- ТиФус у Печују. Из Нечуја јављају: ког грађанина; али да изрече, слобод По службеним вестима болују од тино своје мисли о недостацима или еа- Фуса 728 лица, но и лекари мишљења врнгености закона дапризнаје, одобрава су и уверавају, да ,је већи део боле-

(НАСТАВИЋЕ СЕ.) ИЗ БЕЛА СВЕТА

ПРИПОСЛАНО (За ствари под овом рубриком уреднкигтво не одговара). Онога Јована М. СтеФановића овд. (сад спрам Коларца на ћошку), бејах примно у моју тргов. радњу од преко 51.000 динара. А ноеле тринајест месецп нродаје мн извршна власт ереством добоша, у доплату ових 51.000 дин. еспаца од исте радње заосталог, једва с&мо ш 17" 162 дин. А међутим СтеФановић отваџа стечај иад собом код тргов. суда вод којим је и сад. Државне власти оцазнв отуђење ствари испод иописа ,3а навздено нримање по дужности авапичној чине истрагу против Стевановића и према одлукама каеационог суда етављају га у ијжтвор ш иревару. Ономад сам') II. оделење суда ш вар. Веоград одлучи: да Стевановнћ нпје крив, јер се невнди, вели, да јс знао оптужени за поннс ; * несназив суд у актима где вршилац поппса, нолицијски чиновник, исказује у акту М 5953 1889 год. — да је СтеФановић био нри аокису; као ни онај акт где СтеФановић изјављује 13. јуна исте 1889 год. под својим иотписом, да су отуђене ствари биле иод иоиисом , а ово све као основу касационшс одлука о иритвору, (Радикалци, — зар се овако брани лична и имовна безбедност, зар се овако изводн програм, зар ее овако вршн независна судска власт? ? Првостепсни судија има велика значаја!!!) А ствар није свршена; оно важи што рекне касациони суд, који не може не водити рачуна о својим овде одлукама. И овај СтеФановић, као овакав, у овакову ноложају находећи се, и нрема оваковом стању ствари, где Факта говоре, и који не нориче да сејекориI сгио радећи са мо.јим капиталом, јавља својим пријатељима у броју 313 „Малих Новнна" од 15. ов. м.: ,, како га варошке судије очистише од ниске клевете, и да му је тиме новраћен унижени трговачки углед; вређа ме, јуришајући на мене, да сам гајаниеко оклеветао и накос му учинио, те да га унесрећим, а спасем своју егзистенцију." Ја бар неразумем да би и у каквом случају несрећом Стевановића могао спасти моју егзистенцију, кад је ова у опасности.

0 овим намерно нанетим му увредама решиће суд, а све остало у оној изјави Сте®ановића етвар је његова к његовиџ пријатеља на које се адресује, оних што су га, вели, очистили и онога што му саветова и другу оптуженичку клупу. 17 новембра 1890. Београд. Јован М. МарковиЂ трговаћ овд. К Њ.И ЖЕВНОСТ Уреднишгао је добило на нриказ ове књиге и лисгове: Историја бугаризма на бадканеком полуострву. Народност и Ј 'език Македонаца. Написао Стева Ј. Радосављевић Бдин (Цена 4 динара) — У Београду, штамнарија краљевине Србије. . ТЕЛЕГРАМИ 22. новембра Веч- Од 3 до 6 г / 2 сахата по поднс држана је 20- ов. м. прва седница комисије за трговачки уговор између Аустро-Угарске и Немачке. КонФеренцији , која је држана у министарству спољних послова присуствовали су веђ поменути чланови немачке аустрис: ке и мађарске комисије. Седницу 1 је отворио министар спољних послова грао> Калноки подужим гоговором. У своме говору, између осталога, изразно јс наду, да ће ова коФерисања донети повољне ресултате, у трговачким одиосима, као што јс и у политичким одиосима обеју земаља, ма како да су околности тешке. — Ујамчено је држањс одлука у тајности. Саветовања почеће сутра. Истроград. Грађење Фабрика за прављење бездимног барута прој дужава се великом енергијом тако, да ће оне моћи отпочети већ Јануара 1891. године свој посао.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС ~ —— #- - - - --1.-- - • - ■ ; Изашла је из шталше „РАЧУНСКИ ЗАДАТЦИ" (с објашн.ењем) за IV разред ернске основне школе ПО ПРОГРАМУ нзрадио К. П. учитељ Може се добити у књижарама В. Валожића у Београду н Д. Валошића у Нишу. Ц ена ле 60 пр . дин.

Нова књига Изашла је из штампе важна, нова ; н интересна књига | МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНН отворено писмо редакцији руско-славјанскога календара за 1890 год. НАПИСАО: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штампарији „Смиљево" у књижарници г. А. Пурића и код продаваца „М. ] Новина. Поруџбине из унутрашњости упу: ћивати „С миљеву". \ Само за готов новац.