Мале новине

вШЈММНШ

У осталом не треба сс варати. У питању о краљнчином меморандуму етоји скривено питаље о значају и утицају скупштине. Својом одлуком, да није надлежна за решавање краљичине ствари, скуптптина би сама себи порекла једно важно право, што у доцшгјим приликама може бити ]?еома Фатално. У другим приликама и у другим земљама скупштине се отнмају за ово право, а наша скупштнна : хо 1 ј С добровољно сама да га се одрече. Скупштинари могу рекн да су односи краљиде Наталије с мужем њена лична ствар, која се њих не тнче, али они не мору рећи, да их се не тиче иоложај малолетна краља и нридике у којима се онваспитава. Краљичино питање проста је ствар; скупштина је за њу надлежна и црно или бело, она о н.ој треба да реши. Одрекне ли се она тога, она ее одрекла једнога свога важног права, за којим ће српске скупштине иекад извесно жалити, али у залуд. БЕОГРАДСКЕ БЕСТИ Забава у официосној касини биће сутра у суботу вече. Цочетак у 8 часова. Дрлазак у обичном оделу. :>а господу у униФорми : мундир с малим еподетама и дугачким нантадонама: мамузе с дугмадима. Нечланови и њихове породице такође су радо внђени. ну ваља им се претхбдно снабдети с улазницом, коју могу захтевати од ма ког нознатог им оч>ицира или неиосредно од ког члана касинеког одбора. Прва забава била је у ирошлу суботу, на ће од сад и сваке суботе у будуће. Улазак је увек — бесплатан, такође и гардероба. Предавање. ДоЈнајемо да ће у официрској каеини у скоро отпочети циклус јавиих научних предавања. Нрво -нредавање биће „о важности изучавања војене геограФије", које ће трајати 45 минута до 1 часа, а говориће наш млади и даровитн геогра® козбички норучик Миливоје Николајевић, чија нам је ревност на том пољу, већ

Поњамо и нризнајемо преонтерећеиост сриских ОФицира службеним пословима, али би их инак зато замо1 лилп да се и тнм предавањима што више иосвете. У Београду је знатаи број спремних ОФицира па би требало да су та иредавања што чешћа. * Нохово дечење туберкулозе. Г. д-р Милан Јоваповић-Батут саот !Штио је прекјуче лекарима београдским у државној болиици начин Кохова лечења туберкулозе н демонстрирао је то с. мајом на неким туберкулозиим болеI сницима. Скупштина. Јуче и прекјуче није ; било скунштинеке седнице.

жртвовањем кад их н гаји — када су му оне и з» срце прираеле. За то и јеете увођење шједничких слава по поједнним комаидама, иадлешгвнма и заводима аначајно но срисгво и радосео ноздрављано било од свакога родољуба; за то се ОФицири увек својски и »аузимају да им те заједничке славе иепадну онако како то Србима додикује. Из истог разлога прирећиваху српски витези по свима већим гарнизонима Краљевине заједнкчка нразнова ња бадњег дана и Божића као и заједничке „Ђурђевеке уранке" скопчане такође еа оним прскраеним обичаји.ма којимв ее само Срби одликују и нико други. — , 5 нади да та аајодничка чцвтм сра„ЛбТбћи ЛИСТ" од 1. ов. м. пре .тазп ских обичаја, која уједно доприносе и у својину г. М. Иавловића „Зрака~. шјењу другчрегва , неће ни у будуће досадашњег одговорног уредпика истога листа.

Забрањен број. Прекјучерашњи број „Пестер Лојда" забранила је полиција због чланка о краљици Наталији п о њеном меморандуму. ИРАТКЕ ВЕСТИ н Клуб либералие етранко држао је прексиноћ евој састанак. А Клуб радикалнс странке држао је 27. ио подне своју седницу, на коме је читан Краљнчин мемоар. Први руски пароброд „ТиФлие"", нриспео је ових дана у Београд. X., Нталијанеки мнниетар Фпнанеија. Ђилоти, дао је оставку. На његовво место паимснован је Грималди за министра Финансије. ГЛАСОБИ ИЗ ЕОЈСЕЕ Писдео уредништву Уредништво „Малих Новина" дОбило је писмо следеће садржине : Гајење и чува*е особина, којс народ српски красе, а у које спадају и крелеии чнггп сраски обичајн јеете света дужност свакога Србина, а ионајпре онпх витеза сј)нских , који су по«вани да и с мачем у руци бодро и са самонрегорењем чувају све оно што је српско. Када је дакле српски ОФицнр иозван да за особине народа евога гине, он ће га њих гинути еа још већим по-

никад пренебрегнута бити, усуђујем се да овде изнесем један скроман предлог. Никољ-дан, када по правом српском обичају слави и дом нашег узвишеног Гоеподара, није вшне далекога Никољаца нежењених н без сродиика има у Београду међ самим активним официрима иреко ;50, —- са резервнима и пензионерима било би их можда још толико. Дакле великн број ериских бораца не служи евеца и не дочекује госте о Никољудне еамо за то што еу интерееима слу;кбе спречени нли због скучених прихода јер би сваког иојединца доетојнија нроелава крсна имена знатно више стала, но кад више њихудружено нроелављају својеганатрона. Можело лп п смемо ли бити равнодушни и гледати да толнки број офнцн))а не слави, кад има начжна да сви они своје едаве и вссело и врло лепо но српском обичају може провести. Наш народ не напушта дом свој о елави својој, а.ти ОФидмр .нарочито инокосни офици|)и , који свога огњишта немају, не могу се придржавати строго тога обичаја, ио у накнаду за то, има мо наше заједничке касинске домове, који имају узвншени задатак п у којима је сваки, од пајетаријег до најмлаћег, уердно нримл.ен. Домовн официрских касина јесу заједничка огњишта свију нас: у њима је сваки од нас равнонраван домаћин. Нзабрани иовереници наши, дотични касичска одбори и ми мислимо, да су опи нозвани да та установа ностане што милија штО кориснија Србу ОФициру не само у научном и забавном иогледу већ н са гледишта чувања

српеких особнна. Ми мнсдимо да ба се дотични одбори н у Београду п у Крагујевцу и Нишу требали да постарају, да благовремено преко гарнизонсквх заиовести п нрекојавпих гласила замоле сву господу оФицпре -свсчаре, који жело да заједнички проведу празник по српском обичају, да ови дођу у извесно одређено доба на договор, 1 којом би се нриликом утврдило све оно што вал.а спремити. На дан славе сви би се свечарн искупили у домовима касинским, зајсдно И1плп у богомољу, заједно учествовали при сечењу заједничког кодача. »аједно госте дочекивали, заједно ручали са војеним свештеником на челу, заједно „днзали славу"; једном Ј речи, заједнички би одужили дуг свој и свецу сбомс и ерпском племенеком обичају, а заједно би (уз могућу г ири; номоћ благајпе дома касипског) поднели ј )евенски трошак. који би био незнатан. Нема сумње да би ти заједнички ■свечари билн почествовани носетама п из иајвишпх војених кругова. Надлежиа нак војна власг дозволида би беоплатно в. музнку. Када гп одбори буду то ирихватили и пз године у годину у своје в))еме нокретали, онда не требамо да зебемо од нануштања, багателисања, па чак и отуђивања од својих крсних обичаја у опште, а иарочиго „сдаве", једниствеиог иојава међ свим светом, меЈ) свим Сдовенима. Обичаји су јачи од закона: онн уи))аво, код наметних л>удж, а кад су добри и кориени, диктују законе. Српски обичаји са малим изузеткбм и добри су и корисни су, иоглавито они су такви, да по њима може сваки туђнн да позна Србина међ хиљаде сродие сдовепске браће. Па за то м држим да ће овај нреддог наћи топла одзива код свију дј »угова у ком цил.у п нзноснмо га нред-а њик. Ако уважено уредништво „Малих Новина-' деди наше мпшљење, онда га молимо да га својим читаоцима саопшти.

В.

ЗДЈЕДНИЧКО БДДРсЕ ВЕЧЕ Понгто си и и ове године спрема заједничко бадње вече од странс још неокућене г. г. ОФицира, то сматрамо да неће бити излишио, да нашим штованим чнтаоцима изнееемо честигке, које су дане слати прпликом бадњег вечера. Ово еаонштење биће у толи -

ПОДЛИСТАК КРБ1В& годиг& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

побележио

Пера Тодоровић (нАСТАВАк)

(178)

Бећ је било иодне. Неко се сети ручка, и за мало, па ручак до^е. Андра гшче наваљивати, да н ми уимемо но коју кашику супе. Раша јс одбија. Тада му Лндра пришану на уво. Не бој се, тебе неће стрељатн. Ако стрељају само ће Перу стрељати. Ја сам чуо ове речи и погледах Андру. Он је тај поглед јамачно примио за прекор, јер ми одмах приђе и давао ми

је каншком чорбу као оио кад сс храни мало дете, Али да се вратим још једном на оно што је било пре ручка. У сред онога плача и кукњаве мене обузе неки чудан осећај. Миелио сам о људском ништавиду, о краткоћи живота, о немииовној смрти, о ружиом умирању у кревету, где пј ) во досадиш целом свету, омрзнеш чак и најрођенијем, на онда умреш. Шта је таква смрти боља од брзе и чисте смрти нод куршумима. Под утицајем тих осећаја до1)е ми расноложен.е да певам. Међу тим и код Раше бејаше већ ирошла прва бура, а после ње ириродно се се јављао осећај •— „један пут се мре! то свакога чека! ПГто мора бити мора — иа штајадати?" Тако или иначе ( тек и Раша је у брзо осетио исто расположење као и ја И на један нут ја се и он нађосмо један до другога на столици, иребацнв један другом руку преко рамена, ми смо певалн. Невали смо нашу омиљену љубавну песму, коју смо у сретним данима слободе тако чеето и тако од срца певали. Речи у песми чудно су противуречиле жаслосном

стању у коме емо се ми сад налазили. У песми се пева: „Сутра рано поранићу, 1! о травици росној ја Злато моје потражићу и т. д. а ме!)у тим „сутра рано" ми смо ималн бити под Краљевицом метар дубоко иснод земље, Носле овога Раша отпева један пут дивну руску романцу: „Внхожу одинт. ;г на дорогу" Јамачио због узбуђења и надражених жпваца гласови су нам били тако јаки и чисти, тако мелодичии и гипки, да нити смо кад пре тога, нити ћемо икада после тога, тако лепо отпевати несму „Сутра рано." * Док се ово дешавало дође и ковач и ослобођени потекоше ко ће нре сести да га откују. Носили људи окове 33 дана, а сад се грабе ко ће за неколико минута пре ослободити ноге од ове железне нанасти. (НАСТАВНЋЕ СЕ)

ј