Мале новине

ко 8акз1.«л»ивиЈе, што, колико знамо, ове честитке до сад још нигде нису била иечатане. 1. М.8 Парајшна. Каттту г. Милосаву Куртовипу, Београд. У име ОФицира штаба тимочке диннзије, честитам друговнма игго за^ једиички но Српском обичају проводе бадне вече." ЂукниЛ. * 2. Из Параћина. Капстану г. Милосаву КуртовнКу. Бвоград. „Честитамо удружоње друговима, к ој и нокренуше ^мисао , да нроведу обичај Срнски на данашља дан, желс1,и да свуд* таким удружењем буду гајени Српски обичаји". У иие официра XVI батаљона, Мајор Лазар МишиИ. Из Крагујевца. Домап ину бадњег вечера — официрска касина. Београд. „Срећжо бадње вече. Засиована ми<сао нека се од данашњег дана одомаћи мо1>у ОФицирима — носиоцнма српских жеља и обичаја." „Христос се роди". Поздрав дру говима

8. Нз :и;л! ј 11 (жењетт официргсма у офицпрској каспни, Бетрад. I „Другови! Мисао о удружењу а на ј основу Српских обичаја аиће најбоље ј јемство за истинито здружење и узајамно пбтномагање у данима тсшког

11 Р С ЧЈ7 ута!"-!'.-.-, •! ' . V Н ужем размеру, али тс;-; свикојако учинити , а за то већ имамо лска. — Мали и н.иштаван је то разлог, господо, који би био у стању да иомути чист појам о неопходности неограничене слободе штампе ! Не*сиорно је и ово : ако су потво-

искушења. Исти узрок скупио је овде ; рама гадпим нападнути животни људи,

| и кас, ОФицире гарнизона нишког На како нас ништа друго, осим растојања, нераздваја, то пружимо један ј • другом руке. Изљубимо се нреко бадњака унесимо сламу и задајмо себи I тврду роч, да ћа мо верно чувати аманет наших додова и прадедова.

то онда треба да им се накнади она штета, која им се кдеветом нанела. Нијо згорег да се и о том иредмету која нримедба стави. Прво што ее мора у призрење узети то јс околност да су наигн закони у У име ово поздрављају вас скуп-1 '™ м погледу нротерани: а та ,је стро-

] љени око бадњака другови из Ниша и желе да деко и вессло ороведетс I ово за Србина свето виво. Живеди." У нме нишкнх еФицира, ј Воривоје, БранковиИ. Ми&и% ЈКивојн. БунархиИ ЖивановиГ,.

и

Пуковник Белимир Мајор Ннкодијс. * 4. Из К .гагујевца. Одбору офицнрске чи-таонице и касине Београд. „0»ицири крагујевачког гарнизона радују се данашњем натриотском поступку и весељу својих другова и жеде да се тако навек радж." У име ОФнцира Председник официреке читаонице н касине, иотнуковник Љуб. Перишип. 5. Из Крагујевца. Одбору офуцнрске читаонице и каснне. Београд. „Срећно вам весеље. Само тако па мора добра бити." Потнуковиик Љуб. ПеришиИ. * 6. Из келгу.јевца. ДомаИнну бадљег вечера официрска касина. Београд. „Чеетитамо доМаћину п друговима бадње всће, за које неумрди Његуш веди: „Ад је ова сдава одвојида Са простотом и са веседошћу Ватра ндама боље него ш'да Прострта је сдама испод огња Прекршћени па огњу бадњаци Пушке пучу, врте се нецива Гуеде гуде. а кода пјевају С унучићу ђедови играју". И поздравље свима". ШећовиИ и МостиИ. * 7. Из Ниша. Официрима у официрској касини. Београд. „Драга Браћо ! Како је дено кад Србо срнски мисди, како је красно кад Србин српски осећа: како је дивно кад Србин српски чини. Тако браћо здрава би.та. Хајте тим путем. — Што је туђе нод ноге, што је Српско у душе, у I срцу,§у наручја носите, гајите, не- 1 гујте, пригрдите, издигните нек свак види нека чује, да Срби живи и да Срнски осећа." У име ОФицира тимочког ј пешачког пукл, пуковар, мајор, ј Никола ЦветковиК.

гост свакако плод оног гадног систсма, оног сграха, који јавно мњење деснотизму задаје. Ади пошто ми то данас посматрамо ладнијим очима; ношто нам је крв расхлађона, то радо иристајемо да се ублажи казнени кој декс што нам га ј с стари систем у 9 Из Ужице насдеђо оставио. Мени се чини, да у ј Учасницима 'Сриског бадњсг вечера у ј најмању руку казна, која има да са | официрској касини. \ из Р е ' 1е опоме ' К0 Ј И ) е ^евету учинио] Београ < да се та казна треба ограничити на Ладахнути истом жељом, одржања ј Ј авн У ««УДУ- ^вакако, треба знати да правих Срнских обичаја, честитају вам |З а 0В Д е не У зимам У обзи 1>. не Р?/* | бадње вече другови." ' мем 110 кад какв У лажн У свед01 ' 1б У МагдалтиЛ, ЊишК, МитровиК, РистиА. "Р 0 ™ 8 овога иди оиога оптужсинка. ј . СавиК. АрсенијевиА, Ми.твојсвК, Кџ-\ Ј°Р <***. ни Ј е Р еч 0 "Р 0СТ0 Ј У И Р«Д И <утиИ, МијатовиИ, МилијиА, Њдосавље- 1 учињвноЈ нриватном човеку; тОЈелаж! \оиГ„ Јовин.МатиА, СтевановиП, Цукавац,] п РО™в аакона, даж ко,а Ј6 имада наМилсиовиЛ, СреСковиА. меру иевиност да пониШти; хо ]в нрОг, « ; сто државна ведеиздаЈа. ј ;' 10- Из Ужице. ј У онште, што се нриватннх потвора , Учасницима Сриског бадњег всчера у тиче, за њих има две врс/ге судова ј официрској касиии. који ће пМ судити ; једно је суд суд-1 Београд. \ ске вдасти, а друго суд јавног мњења. „Честигам вам бидње вече". ; Најнрироднија, најјевтинија, најкомнеЛука ЈокановиА- : тентнија, најважнија а и неоспорна је * | осуда јавног мњења. А њу изричу и • 11. Из Ппрота . | нретпостављају најплеменптији људе; Председнику ■одб.џрџ официрске касцнџ. I они људи, који су својом часношћу Београд. \ наЈ - силђији да нападима мржње и не

,, На бадње вели : Букти пдамен срнске слоге Жеравнца ваздух жари, Па нас сећа српеке сдаве, Нрадедова нашнх сгарих. С Дрине Босие и Врбаса, Са Вардара и са Струм«, Српеке несме глас ее ори, Тамо српски бадњак фри. Деветнајсти век је ово, Поколења ми смо мдађа А сутра се христос рађа. Моли ћемо Хрнста Спаса, . Да нам даде среће еилс, Да будемо сдожна деца Отаџбиае наше миде. Пед засгавом Српског Краља. Окончајмо свето деле. Да се споји Српство цедо'"

ваљалсгвима могу да се одунру. Још; да приметимо да се потворство и лаж најбоље обезоружавају правичношћу и ! врдином оних људи; којг лаж напада. А онај човек у толико више има нрава да аиелира на јавно мњеЈве, у колико се мање ослања на заштиту судија...! Иридржавамо ди се овој ' основног нринципа, то ће бити ман.е смепних процеса ; мање Бе бити декдамацпја о | части и достојанству, али ће бити I више еаме части и достојанства, а ; што је гдавно, бнће далеко више нравнчности и врдине. Ја овде закључујем своја расматрања' о трећем иихању, пошто оно и није ј !толико важан иредмет овога расправљања, и иредлажем вам да ноложптс

: први камен у темељ сдободе оваковим 1 Командант XVIII. батаљона гардијског • декретом :

и његовн ОФИцира.

РОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛ0Б0ДН0Ј ШТАМПИ*).

(свршетак)

Народна СкупштИна обЈ *ављује : 1) Сваки има ирава својс мисди да | објављује, ма каквим бидо ереством, и сдобода штамне не може нн на кој'и начин да буде забрањена, нли ограничена; 2) Сваки, који чиии здоунотребу

Па ко ће онда да буде краљ, чинов- тога нрава сматраће се као непријаник, ко ће да држи и управља дизги- тељ сдободе и да се најетроже оеуди нима државним? Ко'? Они пдемениги казном, који народна скупштина изљуди, који су прожмаии истинском рече ; ј љубављу за добро и елаву отаџбине; 3 ) Приватни људи, ако су оклеве- ј они људи, који зна јудајесуд јавног тапИ) Д а би повратиди накнаду штете,, мњења ужасан само за ноддаце и ј К оју нм је потворство нроузроковадо, ниткове. И којом ? — Чаелш људи :... МОГ у се цомоћи срествима, која ће 0, да се оће небо смиловати и дати Народна Скупштина да одреди. ' земљн какво срество за уништење похлепности: народе варати и подјармљивати! . 1в1ш! На кратко: или се сдобода мора са свим одрећи, или се мора дозводити безгранцчна слобода шгамне. У погледу на јавне личнести, питан>е о Друг.п концерт, на коме је нисац слободноЈ шгамни већ је решено. ових редака такође нрисуствовао, био Остајс нам још да слободу штампе је носле подне у једној од најуЈ -дедосматрамо у одиосу ирема приватним нијих кућа Њу-јоршких, Домаћицаје личностима. Што се овога тиче, ту не с госнођицом X. стајала на самои упрети никаква опасност. Акоје ко рад лазу куће, и норед њих су деФилирада кога јавно изобличи, не мора баш ди нозважи гости. Обе су биде обучене да се послужи сдободнсм штамном па у раскошну балску тоадету. Баш за да ностИгне што жеди; он то може време тога журног комешања певала

АМЕРИКАНСНО БИШЕ ДРУШТВО (нАСТАВАк)

ћи, да ј_, Ј:> ' !•:■: ,: многобројиих г,к- П1ЈУ слушао један једини човек, а јамачн> да ие би ип он, да је случајно није пратио на виолончелу. Овај концерт, вели писац, измучио ме је куд и камо више него онај нрви. На трећн концерт отишао сам воћ без воље. Том нриликом одоцнио сам за нет минута, и посдужитељ ме задржа у соби за дочекивање док се не сврши прва пијееа. Занимајући се разгдедањем богатог намештаја у истој " соби, коју би због тесноће требало назвати ходником, наслађивао сам се сдушањем из Бетховенове сонате, извођене на струнама виодине иди каквог другог стручног инструмеига. По свршетку те сонате ушао сам у саху, у којој је тога тренутка царовао савршени мрак. Ни корака, се ,ннсам смео помаћн, бојећи ее да кога не очегшм иди назгазим. И до год ми није пришла домаћица — ванредио лена жена * изврсна невачица — ја сам стајао непомичан. Тада ме је она узеда за руку, и одвела на други крај саде. И тек тада спазих у прнлачној даљини пет дебедих и белокоеих немица, које су се купале у зноју, стојећи под раскошним подедејем. Веднки ки тајски шешир аа дампу чувао је светдост од гостију, слушадаца. И у том мраку изводио се класичкн програм, који је бно исто тако досадан као и бесконачан. (наставиће с'к) ИЗ ВВЛА СВЕТА Хо-ћа км се. Ио Бечу те најако говорн да се Аустро-Угарска влада тврдо решида да Босну н Херцеговмну са свим цридружи остадим дедовима свога мозаичног царства. Чак се веле, влада тога ради обратида нотом берлинском, дондонском и римеком кабинету. Боже мој, каква лп се то тајна скрива нод овом маском аустроугарске нодитике! Памвтнајето куја и она никад пе напада с оронта, већ ноглавнто с б.ока или с леђа. Бар је срнска историја препуна светлим доказима зато. Мала молитељка. Из Едбинга два најсто годишња ћерчица месног нош тара, писала јс ту скоро једно пн смо Др. Коху, у коме га моли и пре" кхиње да јој ма колико ношаље свога чудотворног лека, јер јој је мајка јако оболела. Кох се врдо радо одазвао н.еној скромној жељи, норед чега је јеш Кохова жена нанисада малој мољили једно врдо љубазно имсмо пупо утехе и наде. Нечувена етарост. Турске новине доносе вест, да у седу које граничи са селом Ед-Басаком, живи старац који се родио још 1750 годиие, дакле старац од 140 година. Тако бар сведоче његови иасоши и остада документа. Старац је још крепак, чио и весео, а и даи данашњи заннма се земљорадњом. Ирске размирице. Борба између две. ј *у непријате.иских ирских партија нрепаша се поступно на ирско земљиште, куда се Пернед већ креће. Пернес остаје неограничан господар нрскога диснозиционог оонда од 20000 Фунгн стерлинга (— Ах, како би срадо који од наших раднкадчића нрие мио те „благородне" дужности! •—, Уред.) 25 ов. м. је у Феникс нарку у Деблину бнда велика демострација у корист Пернела. Сдика Хелмјева отворено је на тржишту спаљена. Светина је викада: „Доде са Секстопом и Хелијем! Доле с онима што траже масна звања!" Са евнју страна се признаје да ће Пернед опет добитн превагу чим се буду нропиеадн пзбори ва доњи дом. Торијевски органи кокетују е Пернсдом и није баш сасма немогуће да ће се торнјевни нејачати Пернелима.