Мале новине

возу прикачити један теретан вагон То се и учвнило и воз се кревуо даље. Ада вагон с нутницама заборчве и тек се у Пишпек — Ладањи опазндо, да је воз дошао без њега. Брзо пошљу докомотиву по овај вагон, у коме је међу осталим путнидима био чак и шеФ саобраћаја на мађарској 'жедезници. — Да су се путници из тог. вагОна врдо нријћтно забављаЈЈИ ; и да им је то оетајање бидо по вољи — разумеће ваљда наши тататељи, ако су који пут били у сдичној придици. §*:"— Убио сина. Јавиди смо како је неки. Нвкола Карачоњи из Ходоша у Мађарској убио свог спна у сва^е. Сад јављају да је Никола своме сину, кад се овај женио, предао сво>е имање под условом, да њему и жени син издаје извесну ренту. Ади јо син ипак на најнемидосгивпји начин истерао своје родитеље из куће, шта ввше два пу?а их напад!?о ножеч. Карачоњи наљућен и узбуњен небдагодарношћу и немилостивношћу свога сина, који му није дао чак ни најпотребнвја срества за живот, науми ,ла убије сина из пушке, коју ради тога и вапуни одовом. Из те пушке Карачоњи је пуцао на сина с улице кроз прозор, син је тада баш седео са својом породицом. Карачоњи није промашио, син му је одмах остао мртав. Карачоњи коме је сад скоро 70 годива, одмах је предаг вдасти и затворен. Несрећни отац, који је уживао опште поштовање, вели да је једини узрок овоме злочину немидостивност његова сина. — Ђачки нареди. У Загребу је последњих дана било ђачких нереда због којих је више ђака похапшено. Повод овам передима дао је униве^ситетскп бад, на који су били шзвани бан и витае другух оддичних особа. Присталице радикалне струје међу ђацпма сматрали су то као издајство национадпе ствари и демонстровали су против тога. Хрватски ђаци у Бечу и Грацу придчужиди су се опозицпоном правпу Али и поред свега тога, бад је био 29. ир. м. и, како веле, са сјајним успехом. Противници тога Оала скупили су се ва један комерс па ноћу поразбијају прозоре на стаповама посланииа Чернковића и других одличнијих иреставника владине странке.

— Разведен брак. Ту скоро одиграо се у бејовој палати у Тунгсу крвав призор. Између бегова сина Махмуда и његове жене била је жестока свађа, у којој се чак пуцадо из револвера. Услед тога је на двору проглашено, да је разведен брак принца Махмуда с његочом женом, паје прчнц послат у з°твор у Марон а млада му жена натраг својој матери. СЈУЕКОМЦЖ „Меркур." Сдавни астроном Вирџннијо Шијапарели у Милану прославио се новим знаменитим нстрономсгим проналаском на основу дугих и мучиих испативања. Ни једна друга звезда креталица вије од Јмјкада још, задавала астрономима токико тешкоћа при мотрењу, као што је задавао Меркур, ма да у становитам пределима св јим необпчним светлуцањем и титрањем привлачп на себа поглед свакога. Пстрајпости Шијапареловој пошдо је за руком, да створи потпуну карту те планете и дока.ке, да је Меркур на свом путу око сунца увек једном истом страеом окренут суицу. Дакде, једној Меркуровој половиаи увек светди сунце, и^го суице које на М^ркуру попречно седам пута јаче сјаји и пече, но нн земљи. Вечита светдосг, коју наше очи не би могле поднети и топлота зажарене пећи, коју не би могао снО 'ити ни један организам, вдадају на сунчаној полутини Меркура ; вечва помрчина, проткана слабим зрацима звезда, простире своја крпла на другој половипи те плапете, и та половина, је можда у вечитом енегу и леду. Тако се окреће та пданета око сунца као месец око наше земље, увек < кренут истом страном према, своме господару. Н:>егова осовина стоји управно прем? равнини правца, 11 ио томе је сунце увек над екватором. "•«8 <♦«>>>КЊИЖЕВНОСТ Поглад у својој 18 свесци доноси ову садржнну: 0 династнјама од Гар. (настзвак). — Дет?, од П. Жанеа, с Францусеог Гар. — Фредернк и Бернерета, од Алфреда де Мисеа, прев. Пенистрело (свршетак). — Даевник једне госпође, од Октава Фељеа, прев. Св. М. Јакшић

(насгавак). — Доконице: Полигичке жмурке од Гар. (наставак). — Разлпчноста. •«оч> III А Л А Неће јој бити ншита. Домаћица (служавки): За Бога, Марија, шта радиш то? Твоја мачка опет ушла у ћидер и попила сво мдекЈ с кајмаком. То је ужасно. — Сдужавка: Не брините се, госпође, немојте се узнемириваги. Моја мачка неће се од тога разболети, бога ми неће. * Добар рачун. Надзорник: Чујеш ти, Димитрије, ти онет ништа не радиш? — Радник: Не брнните, господиее. Само да попушвм цигару па кад запнем, урадићу за један даи впше но другп за читав сат, видићете. Ја саи у раду звер^а ——<ОЈ ТЕЛЕГРАМИ 3 Фебруара Мадрид. Миаистар војни одгов«рајући у сенату на једну интерцелацију о аапредовању Енглеза ва шнањолском земљишту код Гибралтара, изјавио је да ће влада у сваком случају бранити нрава Шиа гске. Будимсоешта 3 — Комора је усвојкла иредлог владе да се но већа и прошири загребачка станица да се подигнд једва радиовица. Миаистар Барош каже да овај предлог не стоји у никаквом додиру са]слов< нским тежњама,он служи интересу нрестолнице Хрватске и у оиште целе Мо џарске. Париз — Карно нотпиоа > је указ којим нменује за преседника главне конгролс Хумбера. Тврди се влада, — услед маниФестација прошлих дана, наумила држати у затвору војводу Орленнског, све дотле док се јавно мнењ не утишв, а иза тога тајно бнће испраћен на гранвцу. Мини< тарски Савет од лучиће у уторник у коЈутамни цу да буде затворен. —

Берлин „Монтер де л' Арме" доноси једну царску наредбу о преустројстзу Академнје, тако да добнјају једнако релшгшозно вародио васпатање. Друга наре*Са, а нл се глог ночтупка са војнвцима. Рим — Овде је стиг&о кнез Нанолеон из „Сен—Рема" Торонт'* (Канада) Пожар уништио университет, музеум и библиотеку Торонта —Штета износи 1х| 2 милнојон. Шиандау — Војни' министар праћен свим окружвим шеФовима имао један састанак са једном деаутацијом рад ика. Тицало се грађења кућа за радвике. Беч. 4 „Фремденблат" јдемантира вест, да ће гроФ Хартеигчу (кнез Батенберг) примити зановеднвштво једногаустркског пука. ГрофХартенау отишао је Б^дим пешту да се захв&ли цару на даном му нодансгву аустријском. Атипа. Виада је усвојила ренетирке малог калибра. Пукоаник Смоленц послат је у Париз да нроучв п^ш.у. У комори ночела се деб?та о буџету. Бриеел. К<-мора одбацила ,је са 66 нротив 27 гласова Ултремонов предлог да се ннанмеје једна парламентарна комисија за проучгње војне ситуације земље. Софија — Она двојица, кој < у прошло лето, наварским начин убише Јудовицу ШиншаноФ и њезину нећаку, осуђени су на С1 .рт. Јуче у јутру у авли;и таиниц; би извршена пресуда пред многобројно скупљеним свет«ЈМ. Трећи саучес н ик убиства осуђен је на 15 година тешке тамнице. Цариграл. Приход за месец Јапуар намењени за јавни турски дуг, износи 69,7000 турскилира. Бугарска влада исплатил^ двана ести део њој припадајући.

ПОДЛИОТАК ЕРВ А Б А Г 0 Д 11 А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОБИЋ (21) * „Ја оиет лутам београдским улицама. Али каква промена! Истина, неколико оборених вењера, неколико изваљених, ноломљених кестенова и однесенох кућних кровова и слемена показиваху да је над овим градом скоро протутњада страшна бура, али за то каква је сва остала природа! Нема више мрака, нема совуљага, нема слепих мишева, нема буђавих бабетина. Дан светао и ведар, ваздух чист, свеж, пун меке тонлине и блага мириса. Удице широке, чисте, куће весело отворене, прозори п балкони пунп цвећа н ћидимова. А около куће цветне баште и зедена дрвета, и опет баште, и опет дрвета п китњасти џбунови, и зелеВласник и главни уредник Пе а Тодоровић

ни поточићи, и меке ливаде, и кирисно цвеће, и шареае тице, и миле песмв. Ода свуда светдост и светпна, ода свуда несма и мирис, п све се то узносп и бру 1и ваздухом, и све се то слива у давну хармонију, и губи се над ведрим, као море плавим, као дев(.јачке очи чистим, лазур пм и сјијним небсским сводом." Свечано обучепе гомчле ве:сла народа иду загрљене по тпм шир ким улицама, по тим мирисним баштама, беру цвеће, ките се, једно другом у наручја пада.ју п свп један другом честитају и св« веле: Ах, как > смо дуго овај дан ишжекивади Далеко, нод Авалом, на једпој внсок< ј хумци уздиже се горостаса 1 мраморни саоменик, а чак из Београда јасно се чћтају на њему ове реча уиисане крупним, златнвм сдовим«: „Изгинулим борцима за слободу и уставност" „Благодарни иарод" * „Ја се тргох. На торњу -сабврне цркве изби један час по поноћи. „0, нова, незнана, нераскривена 1883. годин.), је ли овај сан твоје знамење, је ли ово привиђење твоја слика?" Силан ветар зчјаука тужно око прозора и на својим лаганим крилима брз > однесе ова питања далеко, далеко нреко српских поља и дубрава, прско српских . Одговорни уредпик Свет. Јаношевић Штам

гора и провада, преко цеде успаване српске земље. А на пољу је стајала нема, мркда поћ без јава н одговора". * Ево, с оваким прорицањем ушао сам у 1883. годвну. И ова је несрећна година оправдала зебње истр хобе а још је тек на будућности, да ли ће бити оправдано Цк оно што је било светло и лепо у овим слутњама. * Улазећи у нову 18883. годчму сви погледи бнлн су управљени убудућноот. Трогодишња скупштинска периода 8авршавала се и све су наде бшле унрављене на изборе за нову скупштинску неркоду. Мз старе годвве одјекивао је још је днако за нааредњаке кобни глас — суђе" ње њинога најугледнијег члана, дугоире. менога прееедника скупштине, и нрогласитеља срнске краљевине. Но и тај се глас наскоро изгубио у новим догађајима. (Настави1»е се.) -««€>► арија код „Просвете" Нозоришни тргбр.2