Мале новине

■ташт$Ј>

„Писан сам и г. министру и известио га о свима нриликама овд. шдоле. Шта {1е урадити не знам! Чекам решење и премештај као озебао сунце. Ако ме не нремести, морам дати оставку на службу, јер: шта је мидије човеку од здравља?!"' Па како ли живи тамошње етановништво, које се свакако налази у горем материјалном стању ио што је учитељско. Интересно би било да нам учитељ онише тамошње стање и живот тога света. Примите г. уредниче уверење мога отличног поштовања. С ПУТА ПЕВАЧИЕ ДРУЖИНЕ „СТАНКОВИЂ" То је у кратким потезпиа рад ове дружине у Пешти и Будиму. Он ће остати у милој успомепи свију оних који су тамо били, а дружина понеће собом лепу усиомену братскога дочека и љубави од стране пенгганских Срба, уважсног Србина Стеве В. Поповића »и „кола младпх Срба". * Из Неште кренула је се дружина у Нови Сад, у попедељак 3. ов. м. око 2 часа по иодне, одакле ју је нспратило „коло младих Срба" под нредвојђењем ђчика Стеве Поповића. После братскога раетанка на станици, воз се кренуо око 2 часа, носсћи собом красну српску нссму, која се орила из сриских срдаца, Воз је стигао у Новн Сад у вече око 7. сах. На станици дочекало је дружину „ Ораско читаоничко кевачко друштво" из Новог Сада под предвођењем вредног њиховог председника г. докгора Гостовића. Вредни Новосађаци, који су у овој придици ноказали узор срнскога гостољубља и братске љубави, спремили су били све што је нотребно. Спремљена кола одвезла су чланове у спремљене станове у гоетионицама „код Јелисавете" и „код Зеленог венца". У салону ове последње беше доста Новосађана и чланова тамошњег пев. друштва, који очекиваху госте. Ту их је уважени проФссор г. А Сандић с иеколико топдпх и искрених речи поздравио. Размештени тако, чданови су се одмарали то вече неки и сутра дан јер их већИна беше промукла услед тога, што, благодарећп вредној управп угарске жрдезнице, вагони беху ладни п јопх не нроветрени од скорог Фарбања. Ово је постпгло већину чланова]|и то још најбоље и најпотребније неваче и солисте, да је идавање концерта, кој« беше објављено з* исти дап (уторак 4.) бидо у иитању. Ну, благодарећи томе хувању и разним медикаментима за такве прпдике, друтнтво је инак давало концсрат тога .дана у српском народном позорнштуПозориште је било дунке пуно Срба и странаца. Друштво се појавпло у срп. народном оделу. Иза њега, на бини, беше на платну израђена сдика Корнелнјева и Брапкова, обавијена даворовим венцем, и цела осветљена. Концерат јс пспао врло депо. Одушевљење у публици беше неописано. Свакп час је био нзазван хор, хоровођа, и солисте г-ца Отилија и г. Ка.љевић, н најзад, на бурио нзазнвање моралс су изаћп басисте, (њих четворица) који су их дубином свога гласа веома изненадили. После концерта, који је тако мно гобројно био посећон, и који је раздрагао све нрисутне, био је банкет у част дружпне „Станковић". На томе банкету учествовао је цвет Срба и Српкиња новосадских, новосадско читаоничко цевачко друштво", даље немачко и мађарско певачко друштво из Новога Сада. Ту је се у најбољем расположењу уз песму срнску, весслидо до пред зору, На бапксту беху

наздрављене здравице друштву, председнику Живојнну Симићу, Стеви Тодоровнћу и хоровођи В. Н. Штирском. Значајна је здравица коју је један Мађар, члан мађарске псв. дружине, чиновник. наздравио Србима у опште и пев. дружини „Станковић". У почетку је почео мађарскп товорити, али као шго сам рече, видевши да већина присутних боље знају Немачки, паздравиће и он здравицу на немачком и то ономе народу, народу паћеничком, који је вековима робовао и борио се за евоју слободу; који је својутугу, а и радост свио у дивне венце својих народних иесама, којима се може свуда поносити, и које је братска дружина „Станковић" тако дивно и вештачки извела, која им је показада вештину и леногу невања, коју до сад Новосађанп у својој средини нису чули. Одушевљење, с којимје овај Маџар говорио, израз жара у његовим очима чпсто рећи „мила брака Срби ," све нас то беше довела у сумњу. Питали смо сами себе: да ли ово говори Маџар или Србин ? Тако се и ово вече у пајбољем ве- ј сељу, песмп у игри српској свршило. * Сутра дан, после нодне, око 4 час | кренуло се друшгво у Београд. До ј етанице се ишдо на кодима која вре- ј дни Новосађани бсху спремили. Дружину је испратио велнки број Ново- ј сађана п новосадских госпођа. На станици, нред нолазак влака, ј била је дпрљива сцена. Новосадске госпође, очаране дивним ; певањем сопран-содискиње госпођпце Отилије предадоше јој у знак благодарности н признања диваи здатан ! сахат са данцем. — Кад год отворите овај сахат, говораше једна госпођа, — сетите ее нае, у чијим ће срцпма вечнто остати успомена на ваш диван гдас „и дивно ваше певањо". Докло год в.так пије ношао, Новосађанн и њихове госпође не одвајаху се од друштва. Неки од њих отпратнли су друштво до прве станице. Растанак је био веома срдачан. Врсни Новосађани показаше и овом приликом узор гостољубља. У срцима свију оних који су ту били, остаће дивна успомена на ове дане. Хиљадили се такви Србп! Д. УСПОМЕНА НА ТУРГЕЊЕВА I. 1876. г. пут ме је наиео на орлов еку губернпју. Тада је било у јеку тако-звано сељачко нптање и ја сам прнкупљао податкс по истој ствари. Сазнав да се Тургењев иадази на своме пољском добру, нисам хтео упустити прилику, а да се не унознам с највсћим романпстом свога доба. Поред тога рачунао сам још и на то, шго је Тургењев био нрппознатн као ванреднп зналац сељачких прилика и односа, па ће ми јамачно етвар разјаспити и преставиги чак и до најсићушнијих појединости, које се свакојако не смеју губити из вида при решавању сазрелог питања. Ннсам пре тога био иознат с Тургењевом, с тога сам му нретохдно нисао нисамце и молиога да ми дозволи иосету. Мало за тим добио сам ово нисмо с њсгове стране: „Седо Спаскоје Лутовиново, уторник, 23. Јуна 1876. г. Племенитн господине А. В., Добио сам ваше писмо, у коме ми тодико хвале одајете. Искреност његова тронула ме је, али нзвините чигајући га н неотично се човек сећа оног Гетеовог стиха у Фаусту: Јћг већ! ешеп, ше ан<1егс тећг. Право да вам кажем, ја сам овамо дошао да радим у тишини, алн и при

свем том готов сам да вам се одазо вем жељи, само сматрам за дужност да вам изјавим, што со ваше ноглавитс жеље, управо цељи тиче, да ја данас доста слабо стојим е познавањем сељачких прилика и односа, а то с тога, што већ далеко у туђиии живим од руског мужика. Желим вам сваког успеха на предузетом нуту и молим вас да изволите примити уверењс о моме и т. д. Тургењев. Ја нисам оклевао да се користим овпм срдачним предусретајем Тургењева, и два пута сам био у Спаском Лутовиновом. У току времена за тим ја сам се много пута у Пстрограду видео с Тургењевом, али ми је ово прво виђење остало у најсвежијој успомени. У дугим часовима сеоске тиишне наш разговор догицао се врло интересантннх и р^зних ствари. Тургењев је изнео своје погледе на сувремену литературу, прпчао је о појединостпма неких својих радова, као и о начину свога нисања ит.д. Много што шта ја сам иорао убрзо да запи шем, бојећи се да ме доцније не из да памћењо. Сећам сс како ме је задивида спољашњост Ивана Сергпј евића када смо се први пут видили на тераси његове сеоске куће. У опште, ја нпкако нисам очекивао да ћу видети у њему такву пораслу, плећату и снажну особу. Његов лик ми је и иређе био иознат но разним портретима, али сам том нриликом запазио још нешго, чега пн у једном нортрету нема, а то је особпти благ и сањалички израз очију. Од свију његових портрета, које сам ја видео, једини је онај, који је рођен у Карлеру 1860. г. што неколико верно нрестављао пзраз његових очију. Ништа мање ме је удивио и глас Тургењева. Он је говорио у доста високом тенору, а ја сам од тако крунне особс очскивао дубоки бае плп бар снажни баритон. (Паставиће се) .»г .ч ОДГОВОРИ — РАЗГСВОРИ (свршетак) Ви велите да, то чине само српски судови, г. Јустусе? А зар ие видиге јади вае не видели, да то одобрава и ваш Буоп Саеи. Али чекајте, ви знате француски; назитс шта вели стари Ј. Вес1агпс1е у своме делу: 1)е 1а 1с(:4ге с!е сћап&е па стр: 229: акцептација „биће често иозивана (преводим буквадно) као доказ за поетајање покрића. Ова околност сгворила бп озбиљна „незгоде, да сс закон није побринуо „да јој одреди дејство, које је разлнчно нрема партијама између којих се „води спор. — И онда на стр: 231 узима случај спора између трасанта и трасата па каже: „у њиховим односима акцептација је један акг, који у суштини може битн сасвим другачији него што се замншља ,, ћа И%е ди'Л 80п1еуегаИ 8ега11; ип Н%е ог(Нгшге ^ие 1сз ћчћипаих ге8оч (1га1н{ 8Ц1Уап1 1е§ 1П8рЈга1"Јоп8 (1с 1еиг сопвсћ енсе" (Парппца која бн настала, бнла би обична парница, коју бп судови пресудилп према ономс гато им елвет налаже). Цитирајући ове писце ја се све више љутим на вас г. Јустуее, јер сте их имали пред носем а нпсте хтели нп да завирите у њих. И ви имате образа да се нотнисујете „Јустуе" Али да нс би вас озбиљски напао, ево, ја ћу да завршим но и у исто време и да вам напоменем. да се у будуће не пачатеЈЈу етвари зе које нисте дорасли! На иосдетку онима који ее интересују за ово нитање с теориеке стране имам да кажсм ово: Ако је г. Јустус имао чпстих намера он је требао као човек, коме су на расположењу сва могућа срества да ову егвар проучи озбиљно, и тада

би несумњиво дошао до овог резултата. § 87 тргов. законика има ј р дну одредбу, која говори о доказивању покрића п која се код вучених меница не може обићи. Али то је једна одредба која води своје порекло од јо дне ордонансе, још из нрошлог века на којој је основан Француски трговачки законик а отудаирешда у наш закопик. Па како се нрема сдучајевима који се у нрактичном лсивоту појављују, ова одредба показује као неудесна, то је ваља укинути онако исто као што су то учннили Немци својнм законом од 1848. год. и Белгијанци законом од 1872 године. Доказивање 0 иостојању поцића код меница између трасанта и трасата, то је носледица грађанско нравних односа између њих но за то се и спорови, којима то буде предмет, имају решавати према одрсдбама грађанског законика. А да би менпчна установа и у нас достигда ону тачку на којој се находе модерни европски закони, треба додати наређење на трасаг на основу акцента стоји менично одговоран и нрема трасанту, онако како је то наређено чл. 23. немачког закона меничног. А док се то не учипи, — требали стс рећи г. Јустусе, — нека нпко не крпви нп један, па ни крагујевачш суд, Што нопиштава и тако Формално право као што је меница! 1 децембра 1890. г. У Београду. Један који се радо бави иитањима из меничног ирава. КЊИЖКВНОСТ Пчела живот и развиЛе њено 04 Доброслава М. РужкЛа, Београд. Парна штамиарија иарод. радикалне страике 1890. Цена 50 ир. дин; на малој осмиии 69. страна. Ова је књижица једно јавно предавање, које је наш вредни природњак, Д. Ружић, држао јодном придиком. Књижица је Јизрађнна брижл>иво н с разумевањем ствари; чига се лако. а обрада предмета опет носи на себи научнн карактер. Ко "год се интересује пчелом, ко год је за леппх летњих даоа, ма и који тренутак само стајао пред кошницом и посматрао хитлени и мудри рад ове неуморне трудбенице, свак ће са :;адовољством и с корпшћу прочитати ову књижнцу. Може се добити у књижари Смиљеву.

ОДГОВОРИ „МАЛИХ НОВИНА" Смедерево. Г. Марку. Ваше црнпослано кошта 5 дин. и 70 пара дин! Пошљите новац упутницом или у таксеним маркама па ћ« ее ваша етвар одмах штампати. Крагујевац. Г-ђици Зорки. Новац није нринхен. Бројеве имамо од 1. Децембра. Најбољс је и најсигурније иретплатити се ту код цоштс. Нека г. Стојан поручи новине на своје им(; на ћете уредно и сигурио добијатн јер кад се ;сод ноште претнлатите пошта вам одговара за лиет. -*;•-:?:$•Историја Бугаризма на балк. полуострву, народност и језик Македонаца

НАППСАО: Стева Ј. Радосављевић Бдин Цена 4 дин.