Мале новине

ти великога броја људи, — еви тн били су сад умирени —- ствар је предата суду и ерпски суд, бар у овој страховитој ствари, где је у питању образ целе земље, судиће само по правди и истини. Нико није могао ни доиуетити мисао, да један суд, да један српски суд може олако и нехатно узети овако озбиљну ствар. Отпоче се судски рад. „Мон Ами" је примао позиве и непотписане их враћао. Багателишући суд, он је нашао начина да оде из Београда и да развлачи ствар у бескрајност. Кад је најпоследолазило да изађе пред суд, увек се но нешто нашло, са чега је претрес вал 3 ало одложити. Тако се ствар разлачила, ево, пуну годину дана. Да ли је то чнњено навалице, да ли се тиме см^рало да се причека док се у јавном мњењу охладиосећај и заузимљивоет за ову ствар, или се све то десило случајно—нећемо да погафамо. Али најпосле доНс и тај давно шнчекиваии дан да се чује судска пресудна реч, да једном будемо на чисто има ли какве год -чстине у тим тешким оптужбама; најпосле. да видимо како иеумитни мач правда строго и неумитно нада на главу грешника па ма на којој страии он био. Судије се скупипхе у кратко саветовање, и кад се судска врата опет отворише, радознала публика чу пресуду, да је „Мон \ м и •' осуђен на нгест месеца затвора. Веле да се још додало, ка ко за нападе нротив г.г. Пироћанца и Аранђе.ча Маринковића није »грив, а одмах сутра дан, један од нреетоничких листова донесе белешку, чија суштина тврди, како је „Мон Ами" за Пироћанца доказао оно, што је говорио. М тиме је све свршено. Све оне страшне и тешке оптужбе, за које су по унутрашњости Србије главе летеле, клеветник ће иокајати са шес месеци затвора. Али видите, он је нешто и доказао Ето, на прилику, за Ппроћанца веле не мора одговарати. Је ли ово пресуда судска? И шта значи све ово? Зар теразше правде могу да подмере са шес мес

хапса читав низ најтежих клевета иротив читавог низа људи? Наонда шта је оио за I'. Пироћанаца? Ко је ту крив? Правн не могу бити обоје. Ако је прав „Мон Ами," онда је крив г. Пироћанац и у јисто време кад се доноси одлука да „Мон Ами," није клеветао г. ! Пироћанца, морала би еедонети н одлука да се г. Пироћанац узме на кривични одговор. Но да, да, код нас су веома ола шали иојмови и о части, и о поштењу и о карактеру, и о дужцости, — све је данас лако као паперје, најпоеле све су то ситнице, па решиле се овако или онако — све једно је. Чудна ми посла што је читавом низу српских графана јавно речено да су ј лопови. — А онакрв ио унуграганости? ; Па бар ње да сте се еетили при одмерању кривице! — Крв! Чудо боже! Та је крв ' давно усахнула. Ова јесон била, је хвала Богу, кшпна те је све спрала.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТЖ Уступљено право. Општина варошн Бсограда устуиида је г. Светозару Боторићу, каФеџији, за три годинс право на иапжаћивање таксе за ту| ндље и крчмарење туцансЈкаве. * Трошарина. Оиштинске новине јјављају, да ћо трошарина стуиити у | живот, кад иајвиша вдаст одреди ира| вила и тариФу. Увођењс трошариие обзианиће се парочитим ирогдасом. Место за клизање. Оигатинска влает одредила је у бари „Венецији," између железничке станице и савске Iобале, нарочити простор за клизаче. За клизање наилаћиваће сс такса од 10 иара динарских и на то ће се издавати билет. Наплату таксе врши онштински званичник, којн се ради тога налази на месту клизања. Сем тога за „клизачко друштво" одељен је нарочити простор, к ји је обележен таблицама. На том нростору могу секлизати само чланови друштва. ДОМАЂЕ ВЕСТИ Српски литограФСки камен. „Босна" јавља: Наш литогра®ски камен, из мајдана код Ваљева, догаао је у саобраћај. На тражњу ФОто -литограФСке

радионице главног ђенералштаба, која је овај камен оценила и с-премила за париску изложбу, наредио је г. министар нар. нривреде управи подринских мајдана, да отвори окно и извади за потребе радионице 25 камснова већег Формата, што је и учињено. Управа Фотодитографске радионице иотпуно је задовољена овом норуком а добила је "камење под повољнијим условима него из Соленховена. — Надати се је, да ће се наћи иачина, да се овај богати мајдан што корисније експлоатигае у корист државе. * Троје родила. „Граћанин" јавља: Из В. Градишта пишу нам: Жена Николе Татомировића земљорадника овд. Ивапа, родила је троје деце и сва три су мушка, од њпх двоје су живи и ногпупо здрави, а једноје рођено мртво. Сам случај порођаја чудноватјеј у размаку времена. Прво је дете родила у суботу 1. Деп. носле подне, ј друго у недељу 2. Дец. пре подне и треће, које је мртво рођсно, истога | дата носле нодне. Породил,а је такође здрква.

ИЗ СРПОКОГ СВЕТА — Текечијмк фснд . .,Браник* иигае: Из|Будимп:ештс јављају нам ово: Те-1 келијин фонд с којим је до сада управљало угарско министарство предаае се за кратко време у управу српске црквене оппггине пештанске. Текелијанум продаће се за 220.000 Фор. пештанској политичиој општини, а ?& Текелијин завод купиће се велика кућа српске црквене општнне, којаје сазидана иа црквеноме зем.љишту. Тако ће Текелијанум бити у црквеној порти. Међутим ће црквена ошитина на нразноме месту истога земљигата сазидати себи нову кућу. ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Интереско друштве. У Паризу основано је доста интересно другатво, које носи огроман наслов: народно добротворно друштво. Оно ће свим срествима и у свима зсмљама гајити народну просвету, нераздвојну од религиозпих основа и наравствених начела. На који ће начин то друштво остваривати овај огроман, међународнп задатак. не зна се још. Зна сс само, да су на челу тога друштва дица из Француске аристокрације, почасна преседница је гроФица Принле | а председник је де ла Рошфуко. У списку почасних члапова су: порту-1 галски краљ, краљ и краљица румунска и разни нринчеви и принцезе. Али што је у том громком сппску имена најчудније, то су ова два име-

на : иочасни потпреседник генсралгубернатор Монака и пресеени ; оснивач Ришарде, директор телеФона. ТПта има заједпичког између задаће друштвене и генерал губериатора Монака,' тешко је рећи. —-ч-иаЛ. СМЕСИЦЕ т Нилс Виљем Гаде. 4 Мала или нанредна Данска изгубила је свога највећег композптора, чија се слава славила и ван гранпца мале му домовине. Гаде родио се 10 октобра 1817 у Кодњу, и у први мах био је свирач у краљевској канели ади се доцније одао иа компонвање, теје теориски У.>с музику од чувеног данског музичара -Мајзеа Већ 1841 добио је својом дивном увертиром „Осијанова јека" прву награду, коју је расписало данско музичко другатво у Кодњу. Увснчан тим венцем и потпомогнут земаљском потпором. иошао је за тим 1843 у Немачку, нарочито у Липиску, где је тада радио славни Менделсон. Ту у Гевандхаузу свиране су Гадсове всликс симФоније у С молу п Е-дуру. После тога постао јс управитељ концерата у Гевапдхаузу у Липисци и диригирао их је с Менделсоном. У пролеће 1848 нреселио се стално у Кодањ, где јс постао дворски капелник и управитељ музичкога другатва. Вин1е није остављао своју домовппу, али је у свет иослао лен број дивних композицнја, које су му осигурале т}>ајиу усномену. Прве коипозиције су му биле : опера „Мериота", и „Акварели за гласовир", дивна пролстња Фантазија (за 4 соло гласа; гласовир и оркестар), „Кћи ви лењака краља", једаи октст и један квинтет за виолину, вигае соната и иесама и драмска несма „Коријада". У инструменталној музици цорсд Менделсона и Шумана заузима место и Гаде, који сс одликује красним колорптом и особитом фином нсжногаћу. — Билрот о кохину. ПроФссор Билрот је опет ире неки дан држао предавање о даљим својим иепитивањима лечења кохином. Он је тврдно, да је нагао више особа, кодкојих после употребе кохина није наступила никаква реакцпја. За тим је лечио и такве особе, које се на кохин навикиу, ако се почне с, малим дозама. Питање је да ли то срество у дози од једнога дециграма утиче и код здравих људи, како то Кох тврди. По наредби берлинске полпције затворене еу у Берлину све тако зваие приватне кдинике за туберкулозу. И једна од Корнетових кдиника затворена је.

Благодарност У име своје, своје и покојникове породице, пријатеља ИЈШзнаника и у име пријатеља опште српеке етвари у ДеП5арској и Оридској иахији, нотписаии изјављује најдубљу благода])ност Његовом Високопреесвештенству Мнтрополиту Господину Михаилу, што је из почасти, 8. тек. мес., чинодејствовао на четрдесетодневном нарастосу моме пок. брату 'Борђу А. Шуменковићу. У исто време изјављује своју благодарност г. Јакову Павдовићу, нротојереју и ректору Богоеловије, г. Милутппу Стокићу, протојереју и председнику конзисторије у пензији, који су такође из почасти чинодејствовали, г. Светомиру Николајевићу, председнику друнттва Св. Саве, г. Јоваиу Бабићу, окружном начелнику у пензији, г. Лазару Думи и евој другој господи и браћи, која еу била добра бити учесницима ове моје туге и жадостн. 12. Децембра 1890. Београд. 60, 1—1 Коста А. Шуменковић.

МОЈА БОЖИЋНД ИЗЛОЖБА вредна је да се види Ту нма играчака разних врсте од најјеФтиније до најфиније сорте, за женску п за мушку децу; такођер велики избор озбиљнијих ствари за одраслију децу п за ђаке. Препоручујем за поклоне моје богато стовариште, хероФоне и швајцарске музике еа срнским и страним комадима као и разне друге поклоне за сваке нрилике. Као сваке так и ове године имадем јеловиж грана (СћлкЉапте) као и свсћице, чирачице и леп украс за њих. За млогобројну носету умољава понизни Адолф Решовски пређе А. Путник.

24 (973)

В да*нмк и одговорни јтедник 1! е 1' А Тодововик

„СмИЉЕВО" ШТАМПАРИЈА 1п.РЕ тодоровића