Мале новине

опанчаре, тако и нродавце нресних кожа, привремено је решено у .јучерашњој скупштинској седници. Решено је, да се одлука о продаји нресних опанака одложи до коначне одлуке скупштинске о томе, пошто о тој ствари постоје нарочити предлози. * Снупштинске Ферије. Јуче су одложене скушнтинске седнице, ради божићњих Ферија. Ферије ће трајати до 15. јануара 1891. године. Смрзла се. На путу крагујевачком блику мсх. „Торлачке" (ср. Врачарски) смрзла је се 16. ов. мес. по нодне жсна Гадована Ристића теж. и:! Кумодража. * Исправаа. У јучерашњем скупштинском извештају поткрала се једна замашна погрешка : место имена ВучковаЛ, стоји Вукчевип , што овим исирављамо. НАРОДНА СКУПШТИНА ' САСТАНАГч XXXV Уторак 18. децембра Почетак у 9% сах. Председавао нотпред. Катић Нрисутнн миниетри: председник, нравде, унутрашњих нослова и просвете, Чнта се протокол прошлога састанка. Окупштина га прими. Чнтају се молбе и жалбе н нред;10зи нојединих посланика. Упућују се одборима. Иа дневном реду начелна дебата о иројекту закона о судијама, Др. Драгиша у подужем говору изјашњава се противу предлога, не пристајућн никако на то да миниетар шже и сме казнити судију но своме 'ахођењу. Вели да би се тиме учнш корак назад, да би се за 9 година ^агило натраг. Тај је закон пОказао -»пТЈИце своје всћ један пут ; нхто ■' с њим на ново почињати? стар одговарајући џ-гји, вели-, да се чуди говорни,,1:иа из опозиције што су сада, када се води дебата у начелу извелн своју Крупову батернју. Законје овај, вели ?:инис.тар даље, нозајмљен и узет речимицс из Устава, само су два-три члана нова, стогаје овој дебати било нре места при дебати појвдиннх чханова. Односно тога да ли јс кориена, умесна п наиредна новина, да мнниСјГар може судије казниги, наводи нри-

мере из Румуније, Аустро-Угарске, ј Француске и Енглсске, гдс министар |нравде има права да дисцинлинарно н строго казни судије... 11ре4се,ртк ставља онај нројект на гласање и скуиштина једногласно прими у начелу закоиски иро.јект о судијама. Њвечтплац КостнИ чита члан по члан. Чл 1. Ж.иван Живаш-.впП нредлаже да се за судије уведе државнн испит (вао за проФесоре и енжењере). Доказује уиесност и нотребу свога иредлога. Кад, веди, и адвокати морају имати државнога иснита, а њнма је Дужност да судији ноднесу само акта, те онда куд је и камо нотребнија виша сирема, према томе и строжији испнти, једном судији коме је осгављено да по тим актима уводи п доиесе иресуду. Овако, наставља говорнпк, збпља изгледа да се за адвокате тражи озбиљнија и н боља спрема.., Говорник молп десет : посланика да му прсдлог иотпомогну. I — Помажу га. Шзвестгмац и сам иризнаје потребу , државиог испита, али, велидајемало правника на раеположењу. Треба се, вели, мало стрпити. Милан Поаовип номаже предлог Жи:вановићев. II. СреИковиИ хоће уз то да се стави да се могу нримати само људи одлична владања. Максим као да нсто мисли. Министар говори такође како је н он вољан да се судци ноДвргну исииту, „али на жалост нема се довољно правннка". Лешјаиин говори како и каплар и ноднаредник и наредник н нотпоручик и капетан и мајор, иа се сад хоће да чак и командир мора имати испнта... и судија мора имати иснита. МостиЛ, В. МладеноваЛ и М. ЂуриЛ говоре за предлог Живановићев. Изве.етилац прво се томе одупире, али најзад нрима да се овај члан вра; ти у одбор. Оастанак заказан за среду у 9 час, ДОМАЂЕ ВЕСТИ Умр'о Ономад у 7. сах. изјутра преминуо је Прендић, телеграФиста, за кога јависмо да је на три места прободен. Чујемо да се '/Кивојии никако не каје за свој ностуиак, но вели, како су то онн заслужили. Ово је јђдан доказ да је Живојин нзгубио н оно мало што је имао „светлих часова"

и да више код њега нема настиупа поклон цара Александра III. Тај гњев лудила, но да је душевно болесан. нроираћенје неком токорсе озбиљном * иретњом, да се Цјта Гора троба да Сточна зараза. Како „Тимочанин" припазн, да не нарушава Берлински ујавља, у округу крајинском. и у неким : 1 'овор, који њој забрањује држање еелима црноречог округа (Рготинн и!ратних ородова. Бражогрицу) нојавила се на рогатој — Зла мајка ћерку кара, али снајн марви прилсичива болеет: шан и усто- прпговара! — Нека упути |„Кс1сћ8 боља. 0 тога је забрањена комуника- луеЈи" своје иретње онамо, куда и ниција између тих еела са стоком. шани, — али, нска се нре и сама •* 1 измири са берлинекнм уговором. Варварсгво. Нз Врчина среза гро- Нас пак корн наша добра еусетка, чаиског округа подунавског јављају: што се, веди, већ од дужег времена нам о једном варварском делу што.га ! оиажа, да Гагариново иаробродско друје извршила .Бубица жена Стевана шгво неирекидно довлачи из јужио Кранића там. тежака. „Пре извесног Гусије у Србију безброј шлепова, времена Љубица је дозлала и уверн- за које је товар скромно декларисан ла се да њсн муж Стева живи са као стеаринске свеће, и да су го у једном другом сељанком. Њој је то ствари пушке Берданке и брдски тој било криво н зато јој се хтеде осве- пови! тити. Јсдног дана кад је њен муж Ми не знамо, нгга је у истини; али отпјпао некуд из села, оиа поручн ана мо то, да би било недостојно вепо једном сељаку оиој жени што је : дике и моћне Русије, а нема потребе њен муж Стсва живио с њомда дође : нн Србија, да се код гарантоване слоу шталу и да је Стева зове. За то бодне нловндбе доњим Дунавом, за време Љубица је дала тамошњим се- . нечн ју љубав, илн из страховања, заљаиима ио 10 динара дајој номогну, 1;лања тајношћу онако, како то пертс Да је она онакаради. Ова ,јс жена ф И дно замишља, и како је навикла иоруци следовала н дошла. у шталу. ЖИ довска душа. Љубица с оном двонцом нотплаћених у љем даг овог нерфИ д НО г сељака оооре ову сељанку и док су подмстања . надове:1у / е наша еусетК а, |Јв ова двоЈица држали Љубица јој как0 је : од овшв јј к0нс1шра ^ ја р,,. брицом осгчс „таЈни уд." СељанкаЈв! . в ^ в алкши/ < дошдо већ ј, дно>1

Јуче у овдашњоЈ оолницп умрла, а

и за њу време, да заузме одговара-

I иавршиоци овог грозног дела налазе јући положај у верно ј И оданој јој Вугарској, „иа да и код Н<-муна ири-

се код там. власти под исдеђење.

иреми свв, како ои се што ире оает за-

нијс

И ОПЕТ НАСРТЉИВИ „ШСНЗМЕНВ"

хорила аозната иесма иринцч, Коме то ?! Стани днко не иде више песма иа тај глас! — Изменила се времена, па се изме Читатељпма је иознато из иослед- нили и људи! — На бедемима Беој њег — 46 — броја „Гласа Војске", | града није више иотамнсли полумесец, како је у чланку „Насртљивом Кетћ- него златни крст иравославља; а и \уећг-у" достојно ' исираћен наертај, не рађају се за то ни Евгенијо нн Лашто га је учннио овај бечки војно-но УД° И ! — не Р а ђ а ЈУ се на то ) ,,1т о еу литички лисг на углед наше војске,. иста она срца и оне мишице, које су I својнм чланком „Агтев 8сгћ1си" („Ја- -ДЈ ^створиле ове ваше | Л 2Дзде ,._.нрсбро, Д на Србијо". див ^*л^ЈгаИ51Г"ва'шЂЈ Јуначки и"СаВт, Исти је лист онет ирод сам като- 11 Дунав, данас под знамењем светог лички Божић, у 188 броју, а под на- нравославља. словом „Леио божиИпо уздарје" ј'стко Ма шта Орбија нредузимала за уренапао обе српске бадкаиске државе ,-: ђење евоје снаге, и за епрему њену Србију и Црну Гору. за све евеитуалности, то нека нашу Нека нам је дозвољено, да у име! компику ии уколико нс тишти. Ср„Гдаса Војске" — за који се, узгред бија је данас самостална краљевина, нека је речено, надамо, да није за и као таква, оиа /гежи за својим сасвагда престао — одбпјемо овај новн монределењем. Што пак наша прија брутални насртај, на нашу политичку нашс мирно и разумној цељи унрави војничку самоеталност. љено развиће гледа црно-жутим оком, Овога нута окомио се „НеГсћахуећг"! мора имати другог и мучнијег разло! на Црну Гору, што ће јој, кроз који га/ — Кад се трошна кућерина хоће дан, приспети ратни брод „Јаросдав"' \ до стропошта ттод притпском — сс-

ПОДЛИСТАК ЕРЕАБА ГОДИНА

(ДН1ВНИК ЈЕДНОГА РОБА) по кжио Пера Тодоровић (НАСТАВАК)

(189)

Неколико сахати трајао је наш ирелаз преко Честобродице. Морало се ићи уском иутањом, један за другим, као оно што иду гуске, што Немци погодио зову (тИпкетагвс!). Услед тога наш караваи растегао сс био на читав сахат хода, и кад су први већ излазили из плашше, последњи тек ако су били у средини, Мени је било тешко да гледам попове како се мучс и навлаш сам зауставио кола да их пропустим да измакну напред. Тада сам их за дуго изгубио из очију. Код једне узбрдице опет их стигох. Место

је оило тако узбрдно, да сам се и ја морао скипути с кола. Баш у тронутку кад сам се ја, ослоњен на Рашу, пентрао уз клизаву косу, и гледао пред собом попове како грабе уз брдо, крај нас прође Добросав из Бољевца, иоп-Маринков шурак, човек који је узнмао у побуни живо учешће, који је много утицао да се поп Маринко одлучи на овај опасан корак, најпосле човек под киме су, но његовом рођеном иеказу, скапала два коња, од јурења ио срезу да диже народ на буну. На суду тај се човек држао чудновато, теретио је главни одбор и на крај крајева био осуђен на 9 година затвора. Против њега су ностојале иеке сумње — ко зна да ли оправданс! У несрећи људи обично сваљују кривицу на неку издај у и склони су да лако посумњају у туђе ноштење. Доста то, Добросав нрође у том тренутку поред нас; млад и снажан, он се брзо нео уз брдо, и кад бн према нама и поповима, он рече гласно да свн чујемо. — Еј, што вас не побише! На то Раша одговори, не подижући глас: — Хајд', џукело!

Кратак зимски дан већ је био на измаку кад у даљини угледасмо Параћин. Ту смо имали конаковати. Видећи нас да улазимо у варош параћинци потрчаше да нас гледају. У сумрак стигосмо пред неком чеханом. Под ногама је шкрипео смрзнут снег; ноћ је наступала веома студено, ми смо стајали у гомилама, спроводпици ОФИцирп викиуше да се поставимо у ред; наста постројавање — пребројаше нас и ноделише по механама. Ми уђосмо у механску собу, доста загушљиву, али топлу — на вратима поставише стражу и за ону ноћ посао је био свршен. (нАСТАВИЂЕ СВ)