Мале новине

Јаков Петровић дао једне старс панта- „Ну, и ако напред видимо, да су лоне и блузу. Пошто се огрејао ношао сви народи ван Угарске угарски стаје и даље и у каФану љубптевску новницима по мађарском схватању свратио да се огреје. КаФеџија му је „етрани народи", опет зато на страни дао један капут, а од присутних го- 22. те књигс стојп од речи до речи стију скупио нешто новаца н проду- на с])нски иреведсно ово: жио иут. „У прошла времена нрипадаху уУ кодико је иоступак оних у Нишу гарској држави још и друге зсмље, за осуду, у толико заслужује свако на име: Босна, Србија, Бугарска, Влашпризнање ихвалу доброчиисгво г. Ја- ка и Молдавска; даље Галиција и Ј1окова, који је својим примером загла- домерија. Ово су зелше у току времсна отцепљене од угарске државе, али их се ова до данас још није са свим одрекла. Из тог разлога носи . краљ Угарске и титулс тих земаља и заклиње са нриликом крунисања, да се ! неће никада са свим одрећи ти зсмаља, већ да ће ако му пође за руком да једпу од тих земаља иовраги исту утеловати угарској држави." (Зато су се Мађари противили да Аус. трнји узме Боену ? ! Ур.ј. „Ми смо из немачког текста речи ТЈп^агп н ип&апвсћ нреводили са рс-

дио ногрешку његолих другова.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Ма^арска пропагаида у шко ли. Иод овим насловом доноси „Бос На" ово: „Један наш пријатољ, који је још у анрилу 1888 године у „1Пабачком Гллснику" први унозорио српску публику на неп])аведпу етногра®ску карту балканских земања, ивдату „ 1874 године од „Славј. благотвори ™ ма Угарска и угарски; али треба телног коми-гста" саопштава нам I знати .> Д а Нем1 ^ и ,шд 1' еЧ11ма Е г) - агц 11 данас занимљиве изводе нз једне књи- ппвагмсћ разумевају обично оно, што ге, која је одређена да пружи нужно Ј м ™е М ° Ма ћарка односно мађарских ' Ј ' 1 1 а Мађари и немају за лтарску други

ском нриморју и било је некада својина српских дарева и краљева, а сада га ето у рукама римских калуђера, од куд ће ови да пападају иравосла вље и српску народност. — Шта ли ћемо још дочекати ? ! — Нови управитељгорњокарловачке дијецезе. Кзкојављају из Карловаца нонудно је сриски патријарх Бранковић архимандрити Илариону Руварцу уираву горњо-карловачке дијецезе у Плашком. Госн. архимандрит, који је у последње време поболевао није се још до овога часа одазвао позиву својега архинастира.

знање ђацима основних н грађанских школа у Угарској о нравама и дужностима грађана. „Ту књигу, која носи наслов „грађанска права и дужноети", нанисао је на мађарском језику инепектор

назнв до Ма^уагог «2а§' тј. мађарска др жава а за „угарску нацију веле гааЈ >'уа1нер тј. мађарска нација. „Износећи пред све Срнство горње цитате из једне школске књиге, иосредсгвом које се у Угарској пропаги-

школски Јован Кернеј, а на немачки | 3 ,, мађарштину, - ми се нитамо: нревео Ј У јс познати нлагијатор Шви- _ Какве књиге трсба ми да пружам0 кер, директор будимске семинариЈе, н н ., шо ; младсжи ? она је обавезна књша за школс \ „Какву заклетву треба да положи арекоЈ. наш владар, кад ступи на вдаду? „На страни деветој тс књиге у не- „Како треба да се спремамо, те да мачком преводу налази сс тексг који бсзобразним Мађарнма бар принудим

на српском Јазику овако гласи : „Свн становници Угарске чине један особени самосталан народ, једну нацију, иод именом угарска нација. Но ту сложену нацију сачињавају раз не у Угарској живеће народности. —

срсдством покажемо, докле су на наша историјска права, која они тако дрско и нечувено газе? „Из горњих цитата видпмо, шта нам Мађари желе, што нам снремају ј и на шта се заклињу ; зато је нужно

Такво народиости, које се понајвише! да зна сриска штампа а тако исто и својнм матерњим јазиком разликују сви остали Фактори, који су позвани један од друге, јесу : прави Угриили : да сс брину за судбину парода српМађари, Немци, Словаци,^ Рутени (а! СК ог, о томе нзнесу своте мишлење, а зашто не Руси? 5 р.), Срби, Хрвати| тада проговорићемо и мн још коју." итд. — Земља у којој ми жнвимо, зове „ се Угарска ; Угарска је наша отаџби- ~ 1580 Срба мухамедоваца на. Друге су земљеза нае пноземство т Р ажил0 Ј е за недељ У Д;ша од боеан " а друш народи, који жпве у пнозсм- ? ск0 "Херцег°вачке владе насоше да се ству за нас су страни народи. ГЗар' ? еле " темље ево Ј и "Р а ледова. Тако иСрбп Србима ван Угарске? Урј. Ј^вљаЈу „Јједињсњу из СараЈСва, — У Еврони су још главнијп народи:, — Некад наше. а сад туђе. Енглези, Немцп, Французи, Талпјани, Хрватке иовине јављају да је цар ј Руеп (за]> ЈРуси носле ових свију ? Фрања Јоспф поклонио острво ЈХокрум ј Ур.), Пољаци н многи други". (А где католпчким калуђернма реда доминиСу Срби, кој'их пма више него Ма- канског. Локрум је једно од најдивђара? Ур.). ј нијих и најпитомијн острва у срп-

Дети&ци, татерице, оци, бадњи дан, Божић. гаали Божи^. Као год што нрави Србин нема нити смс да има „мајалос или „мајалес" зато шго има свој много значајннји Ђурђев дан или ЋујАјевски уранак и излазак у зеленило, који је ирепун лених срнских обичаја од старине, — исто тако нрави и честиг Србин и срнкиња, треба да чувају своје праве обичаје о материцама, на св. оце, на бадњи дан н Божић. Прави Срби немају о Бол?ићу тако званог „Кристбаума" н „Кристкиндла"* који је за нас јСрбе, узгред буди речено и одвратан и детињаст н смешан н безначајан, нити су пак Срби икад нразновалп „нову годину" на овај на.чин како је туђинцн сматрају и нразнују. Срби су се од искони одликовали својим соиственпм народним обичајиме који су у свему и човечанскији н богоугоднији и племенитији п киткастији и ленши н многобројнији и значајниЈ'и од туђинских обичаја ма којс народности. Но од свију српских празника, највише радости и весеља ноказује сваки прави ербии о својој сриској слави и о БожиНу — о рођењу епаса на-! шег Исуса Христа. Славу нема ни једна друга народност већ је имају и с њоме се поносе ј само Срби, зато се и каже: ,,где је слава ту је Србин". Славу не слави појединац њу слави цсо дом — Сва чељад дотичног дома. Празновање иак

*). Пуштамо ова лепа ра8иишл.аља једног нашег пријатеља, не едажући се с н.ии у сашсду јер као штб има српеких; обичаја ружних тако има и страних добрих. Еао г Кристбаум" 1 ,је најраспростенији у православпој Русији и ои је и збиља нрапа радоет ва м:иу децу.

рођен дана а нарочито имендана није ни у колико српски обичај, па то не треба ни честитати нити о тим данима част давати. 0 Бадњем, дану и о БожиИу има толико нрекрасних срнских значајних обичаја да их све овде у овој прилици пзређати нс ' можемо, но ћемо само поменуи шта је Његош за тај велики српски празник рекао: „Славних Бол?ић у Атонској гори И слави га у светом Кијеву Ал'јенаша (српска) слава одвојила Са простотом и са веселошћу; Ватра илама боље него нгда, Прострота је слама нспред огња Прекрштени на огњу бадњаци Пушке нучу, врте ее пецива Гусла гуде а кола пјевају С унучађу ћедови играју!" И доиста, сваки Србин од како је прешао у веру хришћанеку радује се свом срнском Божићу толико, да и читав низ леиих и нлеменитих обичаја има који претходе томе дану а којих ностојс у српству још из незапамћених времена, па су донније хришћанством обучени, а то су: детињци, материце, оцп. У последњу недељу нред Божић иадају св. Оци , пред овима (опет у недељни празнпчни дан) падају материце а на ссдам дана пред матсрице детињци. На детињце везују се деца, на матерпце мајке, а на свете Оци очеви. На детињце ва.г.а да се чине откупе (одреше, свој дуг одуже) деца, на материце мајке а на свете Оце, очеви. — Очеви као најстарији у иородици откуиљују св /ак.ге нааослетку. Деца се дреше и нскупљују очевима и мајкама: д о б р и м владањем , и учењем у школи, декламовањем какве иатриотске несме игд. а женска деца сем тога и у леиим поклонима својпх ручних радова, с којима из благодарности и поштовања обдаре и обрадују своје родитеље. Мајкс на материце а очеви на Св. Оце поклањају доброј својој дсци а тако и оној доброј децп која родитеље немају као и служитељима ако то заслужују, разнс корисне ноклоне, по могућству у српској земљи израђене. Дакле код Срба и младеж и мајкеи очеви имају сваки за се свој нарочиги дан у који по засдузи, поклоие примају или ове дају; и онда, сви тако зарадовани и обдаренн очекују весело велики празник Христовог рођења, У тим прилкама родитељи скунл>ају сву своју чељад и млађе, н свима

сама каква утвора, кад самцита борави у оноликој ку]) ерини —- говориле су жене из комшилука. Девојци је име Мара. Мало ио мало свикли су да је зову: „Јадна Мара", а како је дошла да стаиује сама у тој пустој кући испричаћемо ишке. п»'а.тосна је то прича. II Мара се родила у отмеој и богатој кући. Она, и млађи јој брат Мијат, провели су детињство у добру и свакој иези, коју може дати једно богато иман.с и једна нежна мајка. Али ах! — срећа је иепостојана и варљива, п она је овој деци рано окренула леђа. Ми Срби не можемс се много хвалити нежним односима, који владају између мужа и жене, између матере и оца у иашим породицама. Код нас је м\ 7 ж и сувитне господар, а жена и сувише потчињена, да би у нашим породицама могла преовлађивати она питомина и она узајмна нега, какву на прилику виђамо у немачкој породици. —

Али, ако већ једном постоји истинска узајмна љубав између мужа и жене, онда опет, чини ми се, да нигде та узајмна преданост, и уп])аво, живљење једно за друго — не може бити тако безгранична и дубока као што бива у српској породици. У те поређе изузетке падала је породип а Свилодлакића. Газда Стева Свилодлакић, отац Марин, живео је за своју домаћицу Паву. А и сама помисао на неки растанак, пунила га је ужасом и страхобама, иза којих није смео ншнта даље ни мислити. Али тако је бедан живот човечији! Оно што газда Стеваније смео ни мислити. — то га је постигло у истини, Он је славио св. Николу и по лепом српском обичају, спремао се да достојно прослави свога свечара. Стрина Нава три-четири дана узастопце није изгибала леђа спремајући што треба. У очи св. Ииколе, она се пожали да се осећа као разломљена у крстима. Преко ноћи је била у ватруштини и сутра дан назор устаие. Јуначки се отимала, да не лежи на тај велики благ дан, али је могла

издржити само до заранка. Ту је ухвати јака грозница. Газда Стева озбиљноје изисује што је и устајала кад не може. Пошл.у брже боље по лекара, који наскоро дође н после подужа савесна испитивања, утврди да је код болеснице почетак запаљења црева. Но он се још надао. али те наде биле су узалудне. Шестога дана сирота Пава умре. Мари је тада било дванаест, а њеном братићу девет годпна. Гачда Стева је био нсутешан. Бивало је тренутака када је истински губио свест. У тим моментима душевна помрачења у два-три маха дохватао је нож да се закоље. Овај тешки ударац онеспособио је Стеву за даљи рад и тргонање, Он, који је дотле водио опншрне трговачке послове и управо на својим плећима носио сву голему радњу на далеко чувене радње „Крагујевић п Свилодлакић", — сад је постао тако заборављен, тако расејан, да управо није био низашта. По два пут је плаћао једне исте рачуне, заборављао је меничне рокове, у опште изгубио се човек. И то се стање како који дао све више погоршавало. Уелед тога газда Стева науми да се разортачи с