Мале новине

даривајући их, објасњују какав је који у вдадању и у пословима својим био преко целе године, па свакоме ноброје оно у чем трсба да се поправи н објасни им се је за што једном дат ова кав а другоме онакав, једном бољи а другомс лошији иоклон. Детињци, магерице оци, јесу леии нрастари српски обичаји, које треба да волемо и да се по њима владамо. Ео дакле има м шта и хоИе кога да олликује и награди н*ка не чини то ао туђинском обичају ма нову годину већ у ове напред речеие дане, На мали божиИ (Василијн дан, тако з вану нову годину межт у ира- | вом сриству никакових честитања и \ обдаровања. Обичаји који на тај дан ј цадају јесу: једење васнлице и пече-1 ничне главе која је од Божића за- ј остала. Срби су још у своје нехришћанско време празновали годшпњу нромену (но то нпје било у ово доба године када пада садања календарска нова гонина) а од оног времена кад су нримили хришћанство, они су своје дотадашње обичаје које су имали о промени године, пресеили на Божић и бадњн дан, а календарска нова година | смат]>ала се и сматра се само као једна потреба за срачунавање времена никако пак за какав сјшскп нразник.ј Нн сама наша света црква не сматра | нову годину (1 Јануар) за какав праз-1 ник, сем што тога дана пада светитељ Василије. Само од некрг доба, од кад смо ■ почели угледати се на туђинце, само од тог доба почелн су некакви туђински обичаји да сс калеме на нас н :,а потнскују наше нрелепе срнске обичаје: иа тако између осталог виђају : се код нас о малом Божићу (сваког првог Јануара) нека нова заведена п прнватна честитања нове године а једновремено с тиме, уђоше на аоругу сраског образа, у неким чаршијама у I моду и неке бакшишлијс. Кад осване Василијин дан разлете се те „бакшпшлије" са ко.јекаквнм календарчићима, несмарицама и картицама па хајде у ирошњу а под изговором да токорсе честитају нову годипу и ако тога дана нема шта да сс | Србнну по српском обичају чсстпта, нитн нак та честитања за паре, штогод ! вреде. — Опи натај даи нросјаче не- ј обзирући свјЈда то: да нас томе није учио Иеус Хриетос, нити на то да | наши стари ниеу то гајили. Дајимо поклоне на оце и материце н својој и туђој сиротној деци а тако и служитељима који су то. заелужилн,

а на бадњи дан и о ново.ј години чине ноклоне само Шикци који љубе пану и шапу. Огурујмо и ирезирсмо све оне који покушавају да на бадњи дан заведу обдаривање сирогиње. Исто тако отурујмо с презирањем бакшишлији као и сваког онога којо хоће тога дана нешто да честита било за паре било само због тога да нам натурује туђински обичај. Чувајмо иаше старинске обичаје и поноенмо се са њима. У кодико је који Србин васпитанији, изображенији, наученији н школованији, баш у то лнко више треба да познаје лепе обичаје и особине наро а свога иЈкоје су срцем и душом срае.*е*са обичајима српским. То је иаша исповест то су наше жеље, с којима о овим благим данима излазимо пред читаоце. Интелегенцијо иознај срнство, иа му предњачи у духу српеком.

— Француски војни аташеји викали су, незнајући енглески: „Рус, прн посланствима у инострапству од Гус, политика"', ноказујући и руком сад неће сметн имати чин мањи од на враг, као да им га ко реже. Капуковничког. !неган енустио је лествицз и нримио - Зима. Из Најнберга јављају да обо Ј ии У-. Но њихова 1 )а Д° ст била !« се онде на Дунаву нагомилао силан! к ? атка Ј е Р их Ј 6 У сљед "нтервенциЈе лед. - Дунав између Будима и Пе- РУ СК0Г иосланика , е,|глсек и посланик

Уајт, предао руској влади. Уаншеници одвежени су у Одесу, где ће им суIдити. ште са свим се замрзо, првн нут после пет година. — И блатно језеро са свим је замрзнуто те се са заладске обалс на колима преважа шомот-! — Вдак искочио из шина. Из ску страну камен, цигла и други! Стутгарта јављају новинама, да је

иредмети. — Из Берхтесгадена телеграФИшу, да се Кенигсе потнуно замрзнуо и да се могу и клизачи и иутницн на саоницама возити с једнога краја на други. — Из Трета јављају да је острв Градо тако опасан ледом, да је нрекинута веза с копном. На Красу иоремећено су комуникације. У Италији завладала је велика зима п нао дубоки снег. — Откри &е о катастроФи код Боркија. Цариградски лист „1 лу;ш{

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Умро од страха- Петроградски „Гражданин" прича овај случај који се десио у Петрограду, н за који је ©н одговоран. Нре неки дан носле вечерња дошао јо један свештеник с нричешћем у јсдну кућу. Врата му јо отворио неки младић. — Позвали су ме да причестим болесника, — рекао је свештеник. — Мора бнги да сте се преварили овде етанујем само ја, — рекао јс младнћ. — Не, данас је дошла код моне једна дама, дала ми л (ресу баш ове куће и молила мо да нричестим болесника. Младић дошао у непрнлику. — Ето, баш ова жена ме је моли ла, — рекао је свештенпк, показујући на женску слику која јс висила о зиду. — То је слика моје нокојне матере. Страх је обузео младића, н у вече је умро од страха. — Адреса жена. • Из Ирске јављају, да је врло велики број ирских жена послао Парнелу адресу, у којој му објављују рат на земљишту морала, у име ирских кћери. У тој се адреси вели, да ПарнеЛ оскврњава ирску земљу и да ће за нреку бити најбоље да за навек оотане нод јармом Енглсза, но да себн пзвојује незавтгсносг под егндом деспота п таког „нечистунца", као шхо је он.

тамошњн брзи воз ношавши из Париза у Беч, еишао с шина при улазу у Есдинген. Срећом није нико оиасно рањен. Насео пароброд. Из Канеје јаљају, да је Лојдов ноштански пароброд „№оће' ; насео Кандије. Момчад је снашена. На мору гсод Кандије владају неки ветрови. — Хомеров циклоп, није никакова бајка. Такову аномалнју људског бића доказао је овпх дана нрокесор ОлНегаМ" донео јо недавно ирву вест о хгглсен на својој клиници у Берлину. | уапшењу неких сумњивих особа. Чини I Дотични има само једно око, ана сресе, да је руски консулат учинио добар лов. Ево ствари у крагко: Недавно дошао је у Цариград из СоФије I

динн чела над оком налази се нос.

Жена началник града. При последњим изборима у граду Вранссти у Гумунији изабрана је једна дама за начелника града. Овнх дана јавнла се иета госпођа румунском министар! склоне од оиггре бугарске "климе.' Ма-! СТВ У унутрашњих поелова да јој поЈ ло нред одласком влака из СоФије за- ТВ Р ДИ п;$00 Р- ШоФ мпнистарске кан-

цнркаенјски принц Зачарски. Ио жељи прнјатеља Луцкога, који је инжињер у С офији , и])атио је нску госнођу Чеј дерску н њезину малу ћерку, да се

молио јс принц госиођу, да чува у

целарнје немало се зачудио, дознавшн

свом ковчегу свежањ папира који јој ј ј° ова гос11 °ђ а во ^ 01Ма начелником јо дао. У Сиркенђу, на граничној | г 1 ,ада Маи8али Ј°' Особите љеие еп ?" с.тапшиг, ухв.тпппе их сву тројицу и собности и заслуге су узрок, да Је новедоше у руски коизулат. Дочув г Р адови 0И Р ! УУ 8а начелника. Луски за то, јупути се у Цариград,' — Гпвдстон славно је 17. ов. мес. где га је полиција иа мах затворила. 81-годишњицу свога рођења у ХаварI „Е. Н.' ; мпели, да је Чеберска која о дену. Здравље „великог старца" још еадржини ниема ни ноЈма нема, пот- је са сиим неноремећепо. На успомену пуно невина и да ће за који дан би- његове велике староети устројити пуштена на слободу, докле иротив. лн еу грађапн Хавардена у истом Зачарског п Луцког има врло тешких! месту велнчанствен водоскок. доказа о суделовању код железничке: и „ . 1Т , - ,, • гГ • ■ — Немири у ИндиЈи. 11о вестима, ко• несреће код Боркша. 0 томе дознаЈе: . и ■ тл , , ■> ,, • 1е долазс нз Индше, влада веднка „1 п1о1.ово: Принц Зачарекн ни с •' , Ј ' " 1 ,} ■ занетост међу тамошњим нлеменима нико други, него Митон Накаричс]н , , т „ , 1 •' ' ради битке у Прокуиине Креку. Агенинтелектуални зачетник атентата на 1 гЛ т: • туру у Пинеридгу, где се налази оцара, кош се десио на железницп код Ј ■ - • г . *»• , 1 % ^ ,„оо дељак иешадијс. онколишо ;>000 неБоркиа 17. октобра 1888. Ових дана л . '•> . 1 нршатељских сиукса. Али како се уаншено ]е у 11ариг])аду шсст сум- 1 •' , . Ј ^ . Ј А Ј I • сдужоено ]авља. уби]сно 10 само нењивих особа, а мећу њнма и ташик Ј ■' • Ј Ј Ј ' ,, ■ 1Г Ј колико деце п женскиња, осталн су лажиог принца Илпја Дешкилизиари. " ' •' ,, 1 1 сретно нобегли. Кад су уаншенике прошлог уториика! * преважади чамцем к руском паробро — Двоја драгих у Б.-Пештм. Неки • ду, који је нолазио у Одесу, напали млади гро® из одлнчне мађарске нлесу лажни принц и његов тајннк ве мићке нородице, један од првих каелара, те су завеслали према енглсс ваљера у земљи, уједно и као жемаљскп ){0м ј едном нароброду, ко.ји је стајао | иосланик знатан, оставио је пре 14 I спреман за пут. Дошав нред иароброд ! даиа своју нородицу нобегавши са

газда Крагујевићем. То су му саветовали и нријатељи. Његово имање било је велико; довољио је да га иретвори у новац, тај иовац даде у какву солидну банку само ио 4% од сто интерееа, иа да живи мирио и безбрижно. Он тако и унинн. Ствар је ишла доста сиоро али иосле неколико месеци све је било у реду и газда Отева имао је у џеиу меницу од сто педесет хиљада динара, које је могао од свога ортака Крагујевића дигнути у свако доба. С растргнутом душом газда Стеве није могао гледати ни оно место гдо је изгубно своју драгу санутницу у животу. Све што га је оиомињало на њу иотресало га је до дубине душе. И он се реши да се пресели са својима у Београд, где ће му згодније бити да се нобрине о васпнтању своје деце, а нарочито за женско дете Мару. Комшије су жалиле одлазак Стевин, али су му одобравали тај иоступак, знајућн да је то за њега боље. Један једини љутио се само на овај поступак Стевин, па чак и нападао Стеву због тога. То је био његов до јучерањи ортак Крагујевић. Излазак Стевин из радње н извлачање доста знатне суме канитала, учинио је, да

у радњи наступп застој. Оем тога Крагујевић је убрзо једно за другим имао два велика губитка у трговини. Изгледало 1 е као да је са Отевом отшнла н стара срећи^ове радње. Све то утицало је да газда Крагујевић буде н забринут и нерасположен, а у два три маха долазило је н до отворених пребацивања газда Стеви. Овај, опет, да би ублажио свог старога ортака нијехитао с подизаљем отказанога капитала, дајући му нрилику да се послужи безплатно новцем. Стева се отсели у Београд сасвим. Ту је живео од снтшуих наплата и од продаје неких ливада и алата који му сад више нису требали. Ово се стане још подоста продужавати. Једаред Стева напоменс штедљиво своме ортаку да би било време да му да новац, пошто се њимебесплатно служио већ близу годину дана. Крагујевић је одговорио иисмом пуним нрекора и жалби. Из далека је наговештавао како је био два пут имућнији од Стеве, кад се с њиме уортачио па га ипак пуштао да у свему буду равноправни. Напомињао је како сусад тешка времена, како радње иду рђаво, како му је Стева метуо врат у процеи пзласком из радње у невреме. На послетку је завршавао: да је

Стевин новац уложио у прслове; да ће се послове завршити тек у јесен — н он ће тада Стеви вратити новац с благодарношћу, најзад је додавао да ако је Стовану до интереса, и он ће му платити онолико колико буде ираво и колико би добио и од другога. Све ово подејствовало је на Стевана и он још иозадуже остави новац код — ортака. У осталом, сем овога новца код Крагујевића, газда Стева је као већ што рекосмо имао н неких омањих сума код себе. С тим је скромно животарио и издржавао децу у нансиону. Тако је трајало скоро 2 године, а у томе стиже Стеву и смрт. Кад се ово десило деца су била у пансиону. Код Стевана се нашла само једна стара жена, која је једва успела да мртвацу упали свећу. Стеванје побољевао иоодавно али је умр'о напрасно и ненадно. Односно имања — није могао ништа наредити. Онако, у опште, знало се, да је Стева богат човек, али кад је власт дошла да прегледа и иопечати хартије, сем неких