Мале новине

и:( краљевпне но из цолог, милог нам ■Сриства, који со за учитеље у тамошњо крајеве спремају. Нама јо добро познато, да онп Српске Историје но смеју носиги тамо, где иолу-месец влада, и ово знање пз Сри. Историје морају та наша браћа у глави пренотн. Па да ое зааитамо, колико ми можемо паучнти Срп. Историју, кад надлежни ни до данас наставника за њу ноставилп нису. Још чујемо (ал не верујемо) да ће за наставника Срн. Историје бити постављен некн свршени 3)ак духовне акадомије, не мислимо овим иобпјати важност свршеним студентима духовно академије, али мисдимо да обратимо иажљу надлежних да шго нре изврше пзбор п то што спремнијег кандидата за овај особито но нас Србе — врло важан предмет. Надам се да ће надлежни примити к срцу ову скромну опомену. Примито г. Уредниче уверење одличног поштовања од: Једпог (јана Учите.љске Шкдле. ИЗ БАЛКАНИЈЖ — Митрополити код Суггана. Из Цариграда телегра*ишу 18. о. м., да <;у митрополиги хераклиски и халцедопски ишли код Султана те му том приликом описалн жалосно стање цркве нравославне и мохили га, да одобрењрм још неких сићушпи али всома потребних захиева натријархата учинп једном крај томе стању Ову молбу митроноЈита потпомогао је п руски посланик ироко свога ирвог драгомана који је очпнској бризи султановој оставио да оцени, да ли ће датп могућное/ги иатријархату да приликомпрел■етојећих празннка п услед журне но требо православних, нареди то да се затвореис православне црк:зе отворе и у њима отпочне обустављона служба божја. — Ручак у маст посланина. Општина соФијска, пошто јенародно Собраније завршило својо седнице, давала јс 15 ов. месеца банкет у часг народних носланика. СоФијскп кмот Пстков, којп је у исти мах и нотпредседник собранија, дрлсао је том ирноиком здравицу, у којој јо рекао, да је радом Собранија унутрашња самосталност земље знатно ојачана п да јо законом о ненсионом Фонду ОФицир ском домегнут још јвдан камен тсмељац у бугарску државну зграду. ЖЗ ВЕЛА СВЕТА Оптужио рођеног брата због убиства. Још 12. сепгембра 1884. на$ен јо убијен чермешки шумар Михаил Магис у ондашњој шуми. И сад после шест година долазн пред арадски еуд Јон Халманац тсжак из села Гурбо, да каже суду о смртн шумаревој. Шест година има — речо Халмацан — како моне мучи тајна и трижа савестн, да кажем, којо убица шумарев ? Ја нисам тајну одао, јор нисам рад да видим рођеног брата н* вешадима. Услод тога, суд јо одмах ухапсио њоговог брата Басилија Халмацана који о д л у ч н о све норичо. Њогов браг каже на нротив, да је реченог дана био у шумн оа Тодо}>ом Крицом п Аврамом Дорњалом. Онде еу видоли Василија заједно са шумарсм Сутра дан шануо му је брат на уво тајну : „ Ја сам се са лоповом разрачунао, са овом нушком сам га убио." Јон јо шес.т годнна као гроб чувао усебитајну, али сад је мора открнти! „ Смош ли се заклетн, да еам ја убнца"? питдшо млађи брат сгаријега нред судом гледајући му оштро у очи. „Јест, заклећу се!" —„Хоћеш ли н са мртвим остатцима наше нокојне мајке?" — „Хоћу." У Басилија тад жлонушо руке и он се окрену на стра-

ну и прошапута ужасно признањо: „Сад признајем, да сам ја убнца" и не бранећп се допустн да буде свозан. У тај мах догоди се од једном неочекивана промена. Јон Халмацан, који је оптужио свог рођеног брата, пошто со кренуо од суда залети се и скочи у бунар којн се налазио у дворншту општинског суда, одакле су га с тешком муком жнвог нзвукли. Народни попис у Јапану и*вршен је крајем прошде године, и по истом бро.ј етановништва износи 40 милиона душа. — Умро. Овпх дана умро је у Будимношти млади глумац Људевиг Бе нсдок од отроване крви. На лицу му био израстао мали чир, који је брзо иорастао п изазвао смрт. — Одложено. Отварање чошке академије наука и уметности у Прагу, које јо било одређено за католички празник, одложсно је јер заштитник академије надвојвода Карло Лудвик, није могао доћи у Праг. „Народнп Листи" веле, да је ово оддагање у вези с политичкпм стањем земље." — Хенрих Шлиман, познати археолог, умро је у Неапољу идући за Атину. Као археолог стекао је врло великих заслуга. Родпо се 1822 у НајБукову у Мекленбург Шверину. До двадесете године био је трговачки помоћник. Тада се хгео иселитп у Амернку,, али лађа нотоне и њега снасу и однесу болсспа у Амсгердам, а после оздрављења опет се одао трговини. Великим трудом за кратко време је научпо енглески, Француски португалскп, холандски, шнањолски п талијански те јс за две. годпне ностао коресподент велике Фирме Шредер и друг у Амстердаму. Кад јо иаучио и руски. послаше га господари 1846 у Петроград, где је остао једанаестгодина као њихов агент. 1856 научио је и новогрчкн п отпочне се бавити етаринама. 1863 са свим напусти трговачки сталеж, стекавши вслико имање. Од 1864-1866 иутовао је око земљо. 1868 заустави со у Малој Азијп око Троје. У Атини ожепи се младом и паметном Гркињом те 1870 отиочне ископавати тројанске старине. Дванаесг годпна радно је спстемагпчно и открио је шест подземних, проиалих градова, и снлне остатке њихово културе.. То се исконине налазе у музеју за етнограФију у Берлину. Шлиман пх јо нолдонио. 1876 открио је краљевске гробове у Микенп; 1881 ризницу у Орхомену, 1884-5 град Тир. За ово засдуге наименовао га је универзитет у Ронггоку још 1869 год. доктором ФилосоФпје, градБорлн 1881 ночасним грађанином, универзнтет у ОкеФорду 1883 доктором права. Шлиман је боловао од чира у уху, који се излпо у мозак и тако изазвао смрт. Сараниће се у Атини. — Осаета девојке. Град Катанија на осгрву Сицилији ужаоно је узрујан трагедијом, која со тамоЈодиграда ових дана. Клаудпја Ванн, 18 годпшња девојка п позната ленотица, нуцала је пре више месеца *а свога завођача, каваљера М-а, јер нијо хтео као што јо обећао, да је узме зе жену. М. је био тешко рањен, а норотни суд ирогласи Клаудију за невину. Про неколико недеља Клаудија је ноновила атснтат, али није погоднла М-а, те јо оп рани ножем. Суд је опет ирогласпо Клаудију за невину а М-а оеудио на 28 дана за/вора. Кад је ових дапа оеуда била нроглашепа, приближи се Клаудија своме новорнику и упита га, да ли ћс сс но претрпљеној казни оженнтп њоме. А кад је он одлучно рекао „не," сјурп му она вслику ножину у срце. М. је одмах умро а лепу Клаудпју затворе — Пожар. 12 о. м. изгорело јо у Портсмуту нозорпште „АмФИтеатор," највећа дворана за концерте. На срећу, ватра јо букнула носле иреставе

те ннко нпје погпнуо. Шгета износи на 50.000 динара. — Убиство у колима. Неки Артур Пинфилд у Лнверпулу поручи пре неки дан кола да се одвезе у обдижње село с гбспођом Магијон Стуартовом. Кад су се већ били довезли у еело, рече Пннфплд кочпјашу: „Ја еам убио госиођу, јавпте ме полицији" Кад су услед тога дошла два полицајца, нађоше поменуту госпођу сву избодену ножсм. Ипнфнлд јв рекао полицајцима, да је он убпо госпођу но њезиној дозволи, али гајеподиција затро рила те ће еад одговаратп суду за свој злочпн. — 0 Кохову леку. „Дајче медицинише ВохеншриФт" доноси у свом последњем броју разне извештаје о иокушајима лечења туберколозе по Ко ховој мстоди. Од свију тих пзвештаја најзанимљивпји је извештај проФесора Фирбрингсра, који је лечио 41 болесника. Он вели да су се од тих болесника десеторица са свнм опоравили. — Ретка старост. У моравском селу Бездеци умрло јс нре неколико дана двоје најстаријих људи тога села некп Малтк умро је у 116 годпнн, а други Черни у 104 годипи. Први је иосле себе оставио два сина, који су већ нрешли 90 година, а како су здраве конструкције надају се, да ће они доживети старос својега оца. Черни је оставпо удовицу, која се приближује стотој години а на погребу његову било је 80 људи, који принадају његовој породицн. — Православни Чеси. Из Бечајављају да су се тамошњи православни Чеси обратили надложној власти с м лбом, да она потврди иравила „Друштва православних Чеха у Бечу." Цпљ друнггва је да у Бечу п нредграђима, где живи око 300.000 Чеха, оснује чешку иравославну онштину и вероисповедну школу. Вдаст је нашда, да правила нису противна законима и потврднла их. У скоро ће се сазвати главни скуп нравославних Чеха то ће ее најзад моћи пристуиитп оснивању друштва, које ће у на ционадпом погледу бити од важног значаја. На челу православних Чеха у Бечу стоје: уродник бечкога „Пардаментера" др. Живни и др. Владимир Нвановић Скрсјшовски.

СМЕСИЦЕ — Разаод брака у Берлину. Сегшаша" донеси нодаткео непрестаном растењу броја развода бракова у Бер лину. „Катгаег&егпсћ!;" сиецијално је заузет брачним нарницама и жали се на проопторећеноет. „Германија" у тим подацнма гледаозбнљан знак деморазицациј <•. ДРУШТВО СВ. САВЕ објава Ради исхране свотосавскпх питомаца нотребан јо друшгву трезвен, савесан и вешт кувар, илп куварица у годннама, који би готовио и издавао једо. С тога се позивају сви они који би желели издати јело наведенпм питомцнма да најдаље до 30 тек м. поднесу Главном одбору Друштва Св. Саве своје уолове у заиечаћеним понудама. Понуђачп дужни су дневио на сваког нитомца у мрсне данс готовпти по 250 грама каквог се год хоће, чистог, без костију меса п но 800 грама хлеба. У блажне дане по 200 грама спра плн по 100 грама кајмака. У посне по 300 грама боло или но 250 црне рибе. И у сво дане уз то пОтребно вариво, иоврће и зачнне, што се све може видетп у канцеларијн друштва Св. Саве сваки дан од 8 до 12 пре и од 2 до 5 часова по подне.

У блажне и иосне дане на сваког питомца даваће се но 1000 грама хлеба. Друштво даје кувару: беснлатан стан — две еобе са потребним огревом п осветљењем, траиезарију са свим намештајем и еудовима, кујну са узиданим шиархергом и нотребно горпво за кујну и трпезарију. Из управе панеионата Друштва Св. Саве 17. Декембра, 1890 године, у Београду, Бр. 22. захвалност Заузимањем г. Велимира Антпћа, иншнектора, пало је у кутију Друштва Св. Саве, која стоји у министарству грађевина, 620 динара прилога. Потнисани у нме Главнога Одбора Друштва Св. Саве, изјављује овим тснлу захвалност како г. Антићу на натриотском заузимању његовом, тако и свима ириложницпма на нрилозима њиховим. ДССБр. 1154. 15 Декембра 1890 у Београду Благајник Друштва Св. Саве Андра Ђорђеви^ с. р. -екхе-

ШАМА И ЗАБАВА Човех без укуса. — Борисе! Ти еи прло несрекго створење ! Ти немаш н* мало укуса... — По чему тако мислиш? — По томе, што ти се не допада моја сестра, а она је врло лепа девојка. * Љубавно објашљење. — Сећаш ли се, Милане, како си ме л,убио! — И ти си мени веронала, да сам ја теби веровао да си ти мени веровала? * Поеледњи пут. Бицпклиста јашући велосипед са непажње надне. Један пролааник с учешКем га упита: — Је ли то први пут? — Не, поседљи пут. * Нема воде. Тоспођа: Катице, шта то смрди као да нешто гори? — Ообарица: (из друге собе): Горе завесе, госпођо. — Госаођа: Па поли их г!рзо водом. — Собарица : Алн ја имам само вруће^ воде. * Равговор двеју пријатељица. — Ах, СоФија, да зната како ее Марија понаша тако, да заслужује сваку осуду! — А шта је то урадила. — Светислав је нрекјуче видео' како иек* господин одлази сд ље у два часа ноћи. — Е, па то још није никакав доказ. Кад би он впдео да тај гоеподин улааи у то доба код н,е, онда би била друга ствар. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Иаашла јо пз штампе књнга ШОРАЛНЕ I ГРАЂЛНСКб П07КЕ по А. Мезијеру члану Француске академије наука за ученике нижих разрсда гимназије. израдио : Стеван Н. "Вор^еви^ нроФесор. Књпга је рађона но програму који јо пропнсан од министарства просвете п цркв. послова. Писац је задржао прано препгтампавања. Штампарија Д. Валожпћа у Нишу. Цена је књнзи 150 динара.

Изашла је из штампе „РАЧУНСНИ ЗАДАЦИ" (с објашњењем) за IV разред српске основне школе 110 програму израдио К. П. учитељ Може се добитп у књижарама В. Валожића у Београду и Д. Валошнћа у Нишу.