Мале новине

— управо лутао је, 11 ова пометња, у којој смо данас, у многоме, у главноме има свој извор баш у тој неодређеностн горе на врхунцу. А баш то је један нов и непоколебљив доказ, како се одозго много може, како је утицај одозго ванредно моћан и како целокупан ток свију државенх послова битно од тога зависи, да ли горе влада одлучност и да ли горе одсудно знају шта хоће и како хоће. Кад год су горе погледи јасни, увегс се и доле убрзо раз- | бист]>и, а тако и обратно, ако је горе пометња онда убрзо настаје забува на све стране и у ј свима иравцима. Старац застаде као да се нешто предомишљао, а за твм рече живо : -— Велите шта би ту могао и сам књаз Милош ла се баш он главом сад јави. Шта би ! могао! Ах, господине мој. Он би могао много, 1 он би могао све.... Својом природном памећу, ј својим чистим сриским срцем и осећајем, он би | брзо проникао у саму суштину наше данашње ј бољке државне и погодио би јој прави лек. ј Другим речима: он би одмерио шта се најбоље | и најмудрије може данас створити и постићи, ј па би онада целу ту ствар узео у своје снажне ! руке. | Знајући сам јасно шта хоће, он би то лако | могао и другима објаснити; он би прибрао и 1 сакупио око еебе све угледне и истинске родо- ј љубе, не питајући којој странци припадају, он би им на свој одсудни и драстични начин умео рећи, да је данас свима родољубима програм: Србија и њен напредак, да је Отаџбина њина ; партија и да је он сам лично њин партиски ј вођа и заставник. Ко хоће за Србију да ради, ј ко хоће отаџбини да служи тај мора хтети с ј њим и под његову заставу... И ја бнх тада хтео да видим, ко ће бати | тај, који бн се усудио, да не уважи ове раз- ј логе, да се одазове оваквоме "позиву и да не ј пође за својим господарем. Таквих не би било, | или би се такви убрзо морали издвојити као ј шугаве овце из стада; снажна личност владаочева иовукла би све за собом. . .. Та з г Бога, за Бога, господине Т"', зар у једној земљи, зар у једној Србији, где народне вође могу да буду један Пашкћ, један Сава Грујић, један Стојан Новаковић, један Ристић, један Авакумовић; зар у земљи, где народ иде за оваквим личностима, (којима нека је свака част и пошта, али које неће ни саме претендовати да су неки Феномени политичкиј зар у таквој земљи не би народ итао за- светлом и моћном личношћу једнога смелог, енергичног, одсудног, истински родољубивог влада оца, који би сваком речи, сваким дахом, сваким поступкум својим давао јасне и несумњиве доказе, да се не бори за ничије ситне личне и себичне ингересе, већ да душом и телом служи само својој земљи, својој отаџбини њеној срећи н њеном напретку. Не, не. Један владалац Милошева духа и срца, Милошева ума и прегнућа могао би данас све. Он би био вођ он би био пророк свога народа, он би био његов спасилац, његово све. Дзо би Бог да у младом Краљу Александру Србија стече таквога владаоца. Тада ћу ја мирно сићи у гроб, тврдо уверен, да мојој маленој Отаџбини предстоји велика и светла бу дућност. * Заморен и малаксао, старац се спусти на диваи и покри лице рукама. Ја га нисам смео узнемиравати. Не будећи га из слатког заноса, ја сам се полако удалио из дома његовог.

И з балканије Отпутовали. ] л рчки преетолонаследаик са својом • зунругом отнутовао је иреко Млетака за Немачку. Депутација 0 депутацији, за коју смо јавиди да ће Бугарска послати у Петроград, јављају И Н. Сл. Преси" из СоФије ово: Овде очекују нредседника со брања Тодорова, те да се посаветују о одашиљању депутадије у Петроград. Депутадија ће положити скуиоцен венац на гроб цара Александра Ш. Венац је

наручила влада у споразуму са собрањем. Депутација ће свакојако бити састављена из председништва собрања. Мисли се да задатак депутације полагањем венца нијр. исцрнен.

Лз -бвла евета ^4 Кнез Бисмарк примио је 11 о. м. 1500 Дајнцижана « у свом говору иодсетио их на борбу народа код Лајицигз, где су се ирва пут Руси, Пруси и Аустријанци борили раме уз раме, и на свету алијаицију која је била ваазвана Францусиом оевајачком политиком. Бисмзрк је препоручио неговање добрих односа с Русијом. Потребаа је међусобаи мир мопархистичких другава, те да се одржи закон и мир према револуционарним тежњама. Бисмарк је завршио узвиком: „Живео" саксонеком краљу, који најбоље негује нолитику мира. — Бугареки каез Фердинанд вратио се из Лондона у Париз ОО Фравцуски министарски савет држао је у прошлу еуботу седницу, на којој је утврђеи кредит који ће се тражити за подизање епоменика војницама, падим 1870 Утврђен је тада тачан програм за нолагање камена темељца, што ће се свечано извршити у присуетву евих јавних Функционара п заступника војске и марине. □ Харкур, енглески лорд благајне, држао је у Лондону на једиом б шкету банкара говор, у коме је нагласио да кредит Велике Британије егоји сад више но икад. /—/ У част италијанеког мпнистра нредседника Криспија био је 11. о. м. банкет у Риму у аргантинском позоришту. На банкету еу били ева министри, многи сенатори и ноеланицв, градоначелнвца већах градова вталијакских и нредседнвци евих општина из избор • ног округа, у коме је Криепа каидидован. Криепн јс том приликом држао говор. Накоменуо је како је он 1893. образовао владу, кад је изгледало да је нико пе може образовати, и вад је Италија уживала огромно неповерење у иностранетву да би земљу свратио, иа нормални пут, он је глеДао да. са скунштином учани све што ће земљи -доивти добра. Али скупшгина је бвла тако склопљопа да је стављала влади све могуће сметње, па је оеа икак истрајала у служба отаџбани. Односи с дуутмј тпжав а .»».р. .,т-. .!>ла:и<,]0 иримила ва сеое и регаеае тешког социјалиог проблема у Италији. Пошто јв скуншткна стављала огромне еметње извршењу свију владииих задатака, она је иредложвла и Краљ уевојио, те је екупштина раскуштеаа. Влада се еад кредставља народу, да он сам доиесе своју оцену о њој, а она је међу тим поетигла успехе, који се не могу спорити. Влада је евела издатке на 80 мвлвјува а приходе иовећада на 100 милијуиа, без икаква терета на земљу. За доказ служи што се увоз смањио за 86 и ио а извоз новећао за 61 милијун. Сталне исељавање смањило се. Благајна је оеигурана, кредит ваепоетављен, новац са свају страна утиче у земљу, трговииеки уговори и еаобраћајна средстза комогли су отдтем благоетању и васпостављању реда. Наномиње предлоге које ће изнета пред скунштину а који ће то одговарати постављеним задацима. Говор му је примљен с одушевљевим одобравањем.

Бвогрдадоие вести Рвч Чедо Мијатови &а о аранжману Вукашина Петровића штампава је у јучерашњем „Трговинском Глаенику. Ми ћемо је донети у целини, а за сад ковстатујемо да је суд г. Ччдин иепао одсудно у корисг г. Вукашина, за кога вели да је савесно и ноштено урадио управ тодико, колико се за онај мах, кад је аранжман еклапан урадита могло. Овај стручни суд г. Чедин свакако важнији и претежнији од суда неиозваних дајика. који су у томз араижмаву назирали чак нропает земље ! * Стижу. Дзнас у 3 сага по нодно етиже из Будимпегате иарочити воз, којим долазе 47 будимнештанских индуетријалаца и трговаца, који путују у цељи да ее на Балканеком нолуострву и на Иетоку укознаду са трговинеким приликама. 0 путу ова господе донећемо у идућем броју опширнији извештај. '5 Гости из Бугарска. Мило нам је шго можемо јавити пркјатну веет, да ће у идућу недељу нарочитим возом докутовати из СоФије једаа груаа Бугара, да посети ерпеку престоницу. Ми се радујемо овој посети, за то ћемо о њој мало опшарније говорита у једном од идућих бројева. * Јулски купон. Стране новине доноее из Београда вест да су римесе, ногребне за коткриће јулског кунона, већ потпуно предате иностраним одређеним банкама. Указ. Јуче је у службеним новинама изашао указ, којим се враћа у активну службу г. Миливоје Јосимовић, пенсионовани инснектор ерпских државнчх агељезница. Ми смо о томе јавиди још пре 3-4 дана. *

„Н. Сл. Преса" има од свог допиеника нсг Београда овај телеграм, датиран 11 маја : „С меродавне радикалне стране ваш дописник добио је о доеадашњим преговорима иа двору следећа обавештења : Може се узети као Факат, да круна увиђа безусиешност неутрзлног режима, те искрено жели иовратак нормалног стања. На који ће се начин то извршити, за сад се још не може рећи. Круна намерава да решење Финансиског нитања покуша најпре још са садашњом вдадом, али су сви езбиљни људи свих трију странака пред Краља изнели мишљење^ да садашња. влада неће моћи уепеги да трајно уреди Финанеије, јер тај зздатак може нзвршити само једаа јака влада, која ужива коверење народно. Покушај с Финанеиским саветом тешко ће дати повољан ресултат, јер су и радикали и либерали одбили свако учешће у савету. Кад садашша влада ]едном није успела да реши финапсиско нитање, то ће козвати радикално миниетарство или још нонајаре као крелаз савезно министаретво. Питање о ковраћању сускендованог устава од 1888 године пеће чинити никакве тешкоће, за то је лако наћи какав модус. „Ми радикали, и рекао је наш повереник, „верујемо Да ћв се ковраћајем нормалног сгања подаћи трговаиа и саобраћај, да ће ее норез боље утериваги и да ћа со цела земља нробудати из вривредае летаргије. Сем тога ми емо решена да е једне страио ковећамо државне прзходе, а с друге да ограничимо држзвне издатке, и да иредузмемо све, да се очува земаљска надмоћност плаћања и да се из ераске нолитике саевим и за навек избришу несрећне миели о државном банкротетву." * Нов уредник. На место г. \1арка Вулетића, сад је уредкик .Трговинског Гласника" г. Михаило Л. Ђурић. * Полициоки указ. Јуче јо у „Сриеким Новинама" изашаб велики кодициски указ, којим се премештају ц поегављају срески писари а паеари окр, нзчелстава и управа вар. Београда. * Комисија. п Срк. Новине" доносе : г. мнниетар Фиианенја решењем својим, од 8. овог меееда Абр. 3000., саставао је нарочиту комисију за конегатовања држзвних дугова на дан 1 маја ове године. име сталних, а колико на име привремених дугова. Према овоме као дуг државни, показаће се еви рачуии, које је требало исплатата д-) 1. маја овегодине, а који су остали неизмиреии, У састав ове комасије ушли су г. г.: Светозар Милојевић, начелник админисгративног одељења у миниетаретву фчванеија; Светозар Ј. Мајор - Марковнћ, ирви књиговођд код одељења главне државне благајне у истом миниегарству; Драгутин Д, Величковаћ, књиговођа у Управи државних дугова; Др. Војиелав С. Вељковић секретар мивиетаретва Фананеаја у оетавци и Малан Павловић, трговац из Веограда. Нарочитим чиновнкцима мааиетарства Фааансија каређзко је журно прикупљањз подагака, који су комисији потребни за њен рад. * Скуп. Унрава „Оншге Служнтељеко - Радничкв Задруге" нозива све С1?оје задругаре да на ванредна сауп, који ће се држати 14ог овог месеца у ка®ани код „екукштине," неизоставно изволе доћи. Почегаг рада тачн) у 2 чаеа по подне. * Сјајно углачано рубљз добија ее само вештачким глачањем (пеглањем) а то се опет може научити еамо код учитеља, која је одеео у хотел „Шризу" у броју 15. Навала је огромна,, Сготане домаћаца хатају да науче вешгину глачања. А није ни чудно, јер не кошта је скуио: свега три дааара, а иаеов« се дају у најзгодније доба од 3—4 часа по подне, дакле, баш онда, кад евака домаћица има слободаа време да прими ноуку из вешгачког глачања рубва. Исправка. Г. Смит неће држати објављевв предавање 14 о. м. као што смо јавали, већ у понедељак у вече 15 о. м. 75000 динара, други главни згодатак добила је ерећка бр. 28252 ; — ова је срзћка продага из мењачке радње „Фортуна" ОдавиКа и Левиа ова. продаваца срећака уБеогј>аду. Класна лутрија. При данашњем вучењу ерећака држ. кл. лугр. пао је главна згодатак од 40.035 дин. на цг.гомл лозг/ бр. 18777. од 2500 дин, бр. 12672, од 1000 на бр. 2605, 14832. 25861 као ивашезг>д од 500, 400, и т. д. ово је све продато из радље Мордохаја Коена и Сина овл. продаваца. Општина Ваоградока саегаоала се. те јв добротом вредиог и заузимљивог Г. Жавка Шокорца секретара министаретва народае привреде, приређеаа у зграда Народне Скупштане сиотра наших домх&изв животних намирница и црушх аемаљгних производа, коју ће поеетити једна експедиција маџгреких трговаца, која сутра, 14. т. м., егиже у Београд. Смотра ће бити отворене данас 14. т. м. од 8 —12 пре и од 3—6 сахати по нодне, коју могу носетити и наши суграђани, који би хтели.