Мале новине

ми АЛ1КСАНДАР1 по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије У знак пријатељеких осећаја, које гајимо ирема Књажевини Црној Гори, Њеном Књажевеком Дому, Књазу Николи I. и Његовој храброј војсци, наређујемо: да од еада IX пешадијеки иук, носи назив: „IX. пешадијски пук Књаза Николе I." Наш војни министар нека из* врши овај указ. 17, јуна 1896. год. у Београду. АЛЕКСАНДАР с. р. Министар војни. почасни ађутант Њ. В. Краха, ђенерад. Драг. Франасови+1 с. г.

Кнез Никола у Београду 16. 1уни ио иодне. Привредно-витешке утакмице Као што је већ раније објављено било, у част доласка Његовог Височанства Кнеза Николе, данас у 5 часова после подне биле су приређене привредно витешке утакмице дунавског кола јахача Кнез Михаило. 0 самим утакмицама рекли смо јуче што смо имали. Овде ћемо само поменути, да управа није умела оодржати никакав ред и да је такмичаре пуштала да се такмиче у сасвим арљавом рубљу. То јој ни мало не служи на част, као што јој ни мало не служи на част што бар ирема страним новинарима не имадетолико обзира, да намести бар пристојније столове и да на новинарско место не пуштају читаву галаму. Бањичко брдо, на коме су биле утакмице, ш1јш Ј<5 (ЛЈС ирек.рИљетиЈ СИЛНИМ народом ИЗ СБИХ српских крајева. Још одмах после подне силан је свет хитао Бањичком Брду, и кад су витешки Владари српски, са Својим свитама стигли на место утакмица , силан свет их је поздравио најодушевљеније што се могло. Веома је леп призор био овај. Кад су питомци управе државне ергеле, у свом дивном оделу, пошли на утакмицу, поређали су се на коњима у два реда и запевали „Онамо, онамо за брда она." Цео свет је устао на ноге и скинуо капе, а узвишени владаоци салутирали су. Кад се песма завршила, грмнуше одушевљени узвици „Живели", а српски владари љубазно поздравише свет. После свршене утакмице, питомци управе држ. ергеле, као остали победиоци, изишли су пред владалачку трибину , те се представили владаоцима, који су радознало посматрали како грла из државне ергеле тако и младе јахаче. После свршених утакмица, узвишени српски владаоци сели су у кола и одвезли се у Двор, вспраћени непрекидним и одушевљеним узвицима „Живели", који су Их пратили све до уласка у Двор. Улице и осветлење Цео дан, нарочито у вече, улице су биде Формално закрчене силним светом, тако да је саобраћај могао бити одржан само благодарећи енергији престоничке полиције. Једино ии полицији замерили, што мало мало на обусгави трамвајски саобраћај, чега нигде нема у свету. У вече је било опет дивно осветљење, а у народном позоришту, које је биле препуно света, била је представа. У арени „Душана Силног" приказивао је своју снагу најјачи човекна свету Србин г. Драгољуб Михајловић. И ово приказивање г. Михаиловићево посетио је силан свет.

Ручак у Двору У 8 часова био је у Двору свечани ручак за 56' нарочитих званица. Осим узвишених српских владара, Њеног Величанства Краљице и Њихових свита, били су присутни: сва г. г. министри без госпођа (осим г. Новаковића, чија је госпођа била на ручку), дииломатско тело са госпођама ђенерали, г. Ђока Симић, д р. Владан Ђорђевић, Риста Данић и др. 0 ручку устао је Његово Величанство Краљ и наздравио Своме Високом Госту, Брату Кнезу Николи I. Његово Височанство Кнез Никола одговорио је овом здравицом: Хвала, срдачна хвала Величанство на братској здравици/ Одкада твоје Величанство сједе вољом Божјом и Народном на Престол, Ја сам вазда желио доћи у Твоју ми братску Србију, којом, хвала Богу, мудро и сретно владаш, да те посјетим, драги Брате, да се познамо и да измјенимо наше мисли за добро Народа нашега. Још јача ми поста жеља ова, одкада Си Ми изјавио најљубазније да Си намјеран љетос походит Ме у Мојој Црној Гори. Торжествени дани крунисања у Москви учињеше да још прије не испуним ову жељу, а тек се они окончаше, похитах Теби у госте, и ево Ме данас уз Твоје раме Краљу и Брате драги! Ево ме у Твојој Србији, у Твојој пресгоници, у Своме сјајном Двору, ка што се каже: из дома дома дођох, подносећи Ти братски поздрав јужнога Српства Црне Горе Зете Балшића, Црнојевића и Дома Мога, стране у којој се непрекидност српске самосталности вјерно и срећно очува са много жртава и прегнућа, И дођох Ти на Видовдан! А што баш овај дан изабрах, дан прије кобни за наше српско племе ?! Изабрах га за то, да га мили наш Народ не проведе у сјети, као млоге до данас. Од Лазара на овај дан он се сјећа свијех мука својих, страдања и робовања свога, и уздиса је за дугијем низом неуспјешни покушаја, да опет свој и велик буде. Ни бројно надмоћије, ни урођена храброст разоритеља наше Царевине не бише тако Фатални за њен опстанак, колико наша неслога. Величанство ! Промисао Божја Нас је двојицу означила, да смо Владари и управљачи српскога Народа. Проникнути том светом задаћом и најврућом жељом, да то по Божјој вољи вршимо, дужни смо ми све учињети за племенити и драги наш Народ српски, који, да се исправи, за слогом вапије. Јер само на дому сложан народ јак је и од других уважен. И данас на уставке видовске, драги Мој Брате, а пред лицем милога нам Српства, поднашам Ти израз, чист као најпрви зрак сунца, којим је јутрос врх мога Ловћена обасјао, израз оне благословене слоге и љубави, које народ жели да међу нама постоји. Загрљене и слогом спојене, нас ће добри српски Народ непредвајан, а из три вјере благосиљати, благосиља ће нас сјенке умрлих мученика српских, благосиљаће нас робље српско. Он ће наш примјер шљедовати те сложан, сав ће вјеровати једну вјеру, вјеру спасавајућу, вјеру народности, Цијело је Српство данас у духу с нама, а што оно жели, желимо и ми двојица, а наша је задаћа, да га поведемо правцем

његових тежња. Наш је народ и свјестан и праведан, он за туђим не тежи, он жели само своје и ничије осим своје, јер је сам изрека: „отето проклето". Поеједници свога, ми смо позвати бити ревносни сурадници других срећних народа на пољу напретка, развијћа и цивилизације. Ове праведне тежње наше не могу да не буду предусретнуте и праћене добром вољом од свих, напредних и већ уједињених народа , оне ће бити кријепљене ваздашњом љубављу наше сјеверне браће, оне ће јачати у нашој љубави с браћом Бугарима, с којима се Твоји свјесни држављани братимише овдје и у Софији, и у љубави с другијем народима сроднијема нам по вјери, или крви, илп тежњама. Убјеђен у то, а са радошћу, којом Ми је срце испуњено у Твоме брацком, славном Дому и у средини Твога вјернога Ти, нашим братством одушевљенога На* рода- ја подижем ову чашу у Твоје здравље Величанство, у здравље Њеног Величанства Госпође Краљице Мајке, у здравље Српскога Народа ! Концерат у Двору После свршеног ручка био је у Двору концерат за нарочите званице. Мило нам је напоменути, да је страним новинарима указана пажња, те су позвани на концерат. У Новоме Двору нашега Краља, на дан 17. Јуна. био је величанствени концерат у част доласка Високог Госта, црногорског Кнеза Николе I. Још од 9 и по часова у вече, почела је елита српске престонице — Београда — испуњаваги бриљантно осветљену и украшену салу Н. Двора. Сви министри садашњи и бивши, достојанственици, страни дипломати, ђенерали, виши ОФицири и приличан број нижих ОФицира беху заступљени у пуној гали. Музика је свирала у одређеном салону, а када се приближаваше час доласка Њихових Величанстава, Краља и Краљице МаЈке и Његовог Височанства Високог Госта нашега Краља и Његове свите. настаде у пространој дворници, која већ беше иопуњена поменутом одличном господом и њиховим г ђама и г-ђицама ћеркама, нема тишина, Тачно у 10 часова у вече, у томе немом ћутању и миру, када свако са необичном узбуђеношћу очекиваше долазак узвишених домаћина и Њиховога Госта, појавише се из салона у зачељу украшене сале Њено Величанство Краљица Мајка у пратњи Његовог Височанства Кнеза Николе, који Њено Величанство под руку вођаше, а за Њима Његово Величанство Краљ Александар. Пролазећи кроз шпалир овога одличног скупа престоничке највише интелигенције и највиших великодостојника, Њихова Величанства и Његово Височанство поздрављаху најљубазније све поред којих пролажаху. Њено Величанетво Краљица Мати, вођена испод руке од Његовог Височанства, Узвишеног Госта нашега Краља, приказиваше Његовом Височанству неколике г-ђе и г ђице активних и неактивних наших министара и других достојансгвеника. Иосле овога кратког приказивања, Њихова Величанства и Његово Височанство беху заузели своја места и то овим редом: Њено Величанство Краљица Мати, до Ње Њ. Височанство Кнез Никола а до Њега Краљ Александар са г-ђом Француског посланика г. Патримонија. Љубазност, ретка и необична урођена симпатија и задовољство, оцртаваху се на лицу Узвишене Мајке и витешких влацалаца српских. Концерат је почет са увертиром Р1^ие сТаше од Супе -а, коју је изводило „академско музичко друштво", које у току овога концерта беше заступљено са још једном пијесом-Серенада од Московскога. Одлично свирање овога младога друштва, као н особита спрема и нео-