Мале новине

бична приљежност и марљивост његовог директора г. СвободеДза сваку су похвалу. Прецигност и лакоћа у извођењу оних тешких и потпуно уметничких места, поглавито у другој пијеси може служити на част младим умегницима и на славу и хвалу њиховом директору г. Свободи. — „Београдско певачко другптво", које стоја под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Александра I, беше такође заступљено са две песме „Јастреб град" Балада од Зворнажа и „Концерат XXXII" од Баргњанског. Ма и једне једине речи рећн у похвалу овога најбољег српског певачког друштва било би мало. Довољно је поменути оне сјајне троФеје које је друштво на путу за Дубровник, СоФнју, Пловдив и Цариград постигло, дају најеклатантнији доказ његове способности, Изврсан квартет у „Концерту XXXII" од г ђице Цане Петровићеве, г ђице Савке Радичевићке, г. Спире Калика и г. Владана Димитријевића, усхигили су све присутне. Г-ђица Султана Цијукова — Српкиња — оперска певачица на хамбуршкој опери изводила је двс пијесе уз пратњу гласовира и необично је лепог утиска оставила на присутне, а тек шта ћемо рећи за нашег омиљеног г. Жарка Савића са његовим дивним и капиталним баритоном, који је доетигао свој врхунац у оној божанственој композицији нашег генијалног композитора г. Можрањца — у Лем Едиму. По свршеном концерту, настао је серкл, а Његово Височанство Кнез Никола, захтевао је да му се прикажу ови наши уметници: г ђица Цијукова, г. г. Савић, Мокрањац и Свобода. Њихова Величанства и Њихово Височанство провели су у врло пријатном разговору неколико тренутака са њима. Његово Величанство Краљ Александар одликовао је овога узор певача Србина г. Савића орденом. По том су се Њихове Светлости повукле у своје одаје, а го сти и суделовачи онцерта добили сјајан и краљев ски биФе. Накнадно у војној Дкадемији Пре но што ће се кренути из војне Академије, Његово Височанство Кнез Никола окренуо се Својој свити и рекао им ово: „Војводе Моје, приступите да вам кажем што ће вам свима бити мило. Његово Величан ство јутрос је обдарио Моје Синове: Књаза Престолонаследника Данила орденом Белога Ор ла I. реда а Књажевића Мирка орденом Таковскога крста I. реда." 17. ■јуна ире иоднв. Изостала смотра За јутрос у 8 часова заказана је смотра војна. Али како.је до 9 часова падала киша, то је смотра отказана и одложена за данас у 8 ч. пре подне ако буде лепо време. Благодарење у капели У понедеоник 17. пре подне у 10 часова била је велика служба у дворској капели са благодарењем, у част рођеног дана престолонаследника Црне Горе Његовог Височанства Кнежевића Данила. На служби су присуствовали Њихова Величанства Краљ и Краљица Мајка и Његово Височанство Кнез Никола уз целокупни број ађутаната и свите Кнежеве. На служби чинодејствовао је Његово Високо-преосвештенство г. Митронолит Михаило са дворским протом и ђаконом. На хору дворске канеле, певало .је дворско „Београдско пев. Друштво." 17. ууна ио иодне. Свечаност у граду После подне био је у горњем граду један од најзначајнијих момената у |овом низу српских свечаности. Прочитан је пред постројеним IX пуком и у присуству српских владара, Њихове свите и многобројна народа, Краљевски указ, којим се наре$ује, да од сада речени пук носи име Кнеза Николе I. Свечаност ова извршена је у 4 часа по подне у горњем граду пред подоФицирском школом.

Српске владаре дочекала је војна музика Краљевском Химном, а иекупљени народ искреним и громким „Живели." Пошто је командант дунавске дивизије г. ђенера* Миловановић про читао поменути указ, Његово Висосанство Кнез искрено је захвалио Његовом Величанству Краљу, што га је одликовао уврстивши га у редове храбре српске братске војске, а затим је Његово Величанство Краљ као врховни командант војске поздравно IX. пук, да се и од сада одликује својом тачношћу у служби, својом верношћу Краљу и Домовини, и позвао га, да заједно с њиме узвикне: „Живео Кнез Никола I," Војска се громко одазва на тај позив, а и цео народ одушевљено је клицао „Живео и Живели." После тога Његово Величанство Кнез Никола I. ставио се на чело своме пуку и провео га је парадним маршем поред Његовог Величанства Краља. Ово беше диван тренутак, који је све присутне раздрагао, гледајући, како црногорски соко над соколовима, с голим мачем у руци лако и поносито корача пред својим пуком, пред једним делом братске српске војске, с којом се ето сада, у лицу Његовом, грле и љубе у духу црногорски витезови. Пошто је се вршило деФиловање српски владари вратили су се у Двор.

3

БЕОГРАДСКЕ ВЖСТИ Илуминација. И сииоћ је цела варош била сјајно осветљена. Оеобихо су легш изгледале теразије од Лондона до више двора, које су иливале у мору светлости, што их просипаху сидне електричне светиљке. Не мање је бвло леио осветљена општинека кућа, н» којој су од елекгричних светиљака направљени монограми Краља Александра и Кнбза Наколе. * Једна лепа мисао. Успомена на долазак и боравак Њ. В. Кнеза Црне Горе, без сваке сумње ће остати трајна, код свију оних који су срећни да буду савременици па и очевидци тога знатнога догађаја. Па ииак, наше је скромно машљење, да би овоме важном догађају требало и на други начин створити трајну, управо вечиту успомепу. Наша држава би могла ту замисао дивно оствариги ковањем споменица, налик на оне косовеке, са ликовима узвишених братских владара. Управа војаотехничких ззвода, могла би, држимо, и сама извршити тај посао. Остављамо надлежнпма да они прихвате и остваре ову лепу замиеао, која је поникла кад неколи (их наших грађана и да не допусте да то постано предмет приватне спекулације. * Нова маџарска дрскост, Чујемо, да маџарска полицијска власт у Паачеву не доззољава повратак ни једноме поданику угарском Србину, који се враћа из Београда са свечаносги. Враћају их да иду у Србију. Ово је заиста нова и нечувена дрскосг од стране Маџара, који попрзко погледају на ове значајне ерпске свечаноети, у којима цео српски народ у духу учествује, видећи у њима зору добре будућноети. * Народно В6С0Љ0. Јуче пред вече било је у Топчидеру народно весеље, којв је сјајно остало. Било је на окупу преко 30.000 душа. Оаширнији извештај доносимо у сутрашњем броју.

СМ1СИЦЕ

Изагала је из штампе нова књига.

— Трговина С људима. Влада бразилијанске државе Сан Паоло склоиила је с једним италијанеким гентом уговор, по коме мора до 6 марта 1897. превести у споменуту државу 55.000 исељеника, од којих може бити 15.000 Итадијанаца. — Страшна је то ствар, овако јавно тераги трговину с људима, и то на крају деветнајстог века!

Два Брата

Наиисана лаким и разумљивим стилом, прелоручује се свакоме, који воли душевне забаве. Може св добити у штампарији „Смиљево" и у књижарама Светозара Милојевић* на Врачару ш Ђоке Анастасијевића. (Васина улвца). А издање н штампање једне врло кориене књиге која још до данас нигди није штампана и која ће најмање осим трошдова 6000 динара користн донети, тражи се на зајам за три месеца 1500 динара са великом провизиом. Тачна извешћа даје уредништво ов. листа. СРПСКО БРОДАРСКО ДРУШТВО РЕД ПЛОВИДБЕ важи од 26. Аарила 1896. до даљег наређења НА ДУНАВУ нонкдкљником, УТОРНИКОМ, СРЕДОМ, ПЕТКОМ И СУБОТОК Веоград—Дубравица Подааак од Београда пре под. у 5 80 ч., од Рито« пека у 6'", од Гроцке у 1 Л0 , од Смедерева у Долазак у Дубравицу у 8 -45 . Дубравица—Београд Полазак од Дубравице пре под. у 9 ч., од Сме» дерева у 10 пре нод., од Гроцке преп. у 11 ,,и , од Рнтонека у II' 40 . Долазак у Београд у 1 ,8 °. Веоград—Градиште ЧЕТВРТКОМ И НЕДЕЉ0М Полазак од Београда пре под. у 5* 80 , од Гроцк® у 7" 10 , од Смедерева у 8 05 , од Дубравице у 8' 46 , од Костолца у 9 30 , од Кличевца в у 9 ,и . Додазак -у Градиште у 10* 5б ч. у подне. Градиште—Веоград Полазак од Градишта пр. п. у 1Г ге , од Кличевцс у 12-", од Костолца у Г*°, од Дубравицв у 2 Л " , од Смедерева у 3 ,1 °, од Гроцке у 4 -г0 но подне. Дола§ак у Београд у 6 ,ао по под. УПРАВА I. краљ. срп. новл. бродарског друнггаа

I Моја добра и никад незаборављена жена, односно ћерка, мајка и сестра 3 о р к а преминула је 8. ов. мес. после дугог и тешкот боловаља у најлепшем цвету у својој 23. годиниТело покојнице предато је матери земљи 9. ов. м. после подне. Ову тужну вест јављамо родбини и пријатељама. Краљево, 12. јуна 1896. Ожалошћени супруг Тодор Тошић каФеџија, мати Данка, син Урош, браћа Јеврем и Добросав са ост. родб. 639

Г -> Ч "4С % Ј- :

Историјска аршовотка иа руске ирошлости у другој иоловини XIV века. Написао Носмајац У овој приповедци оцртано је!времо друге пол. XIV века, када је руски народ пиштао у ропским татарским ланцима, као што су негда Срби под Турцима стењали у тешком окову крвничких сидеџија и јаничара.