Мале новине

цију, која је трајала један сат. У шест часова у вече бно је ручак у краљевском двору, на коме је присуствовало 170 особа. После ручка била је свечана представа у позоришту. Руски цар одликовао је немачког државаог канцелара орденом Св. Андреје, а барона Маршала орденом Св. Александра Невског у бриљантима. Цар Вилхелм одликовао је Шишкина орденом Црвеног Орла првим редом у бриљантима. Бреслава. Јутрос немачка Величанства одвезла се у земаљски дворац, одакле су се с руским Величанствима упутили на железничку станицу. Народ је клицао одушевљено: Ура! руским и немачким Величансгвима. У осам часова кренуо се воз с царевима и царицама, а за тим је пошао руски дворски воз празан. Царске здравице У прошлу суботу 24. ов. мес., немачки цар Виљем гостио је у Бреслави своје високе госте, рускога цара и царицу. Да је ручак био сјајан и велелепан, није ни потребно нарочито напомињати, кад се зна да су ту, са својим узвишеним супругама, се дела један до другога два најмоћнија владаоца светска. Много је значајније да поменемо здравице царске, које су том приликом изговорене и које су од велика интереса. Обично се вели, да су те владарске здра вице на таким ручковима шаблонске т. ј. укалупљене у одређене и напред познате Форме, тако, да мало вичнији људи већ унапред могу погодити, каква ће бити и наздравица домаћина и отпоздрав госта. С тога се таким наздравицама и не даје неки велики политички значај. Но ако тако обично и бива, има и овде изузетака, и такав један изузетак јесу и ове садашње царске здравице у Бреслави. Бар нама се гако свиђа, да и у здравици цара Виљема и у отпоздраву цара Николе звучи једна јасна политичка нота, која као да наткриљује све остале. Подижући чашу у здравље својих високих гостију, рускога цара н царице, немачки цар Виљем рекао је: „Напијам Вам ову здравицу као заштитнику мира и поздрављам вас на оном истом земљи шту, где су некада ваш предак и мој прамдеда стајали као најбољи искрени срдачни пријатељи". Овом здравицом цар Виљем подсећао је цара Александра на оно бурно доба, када бејаше скочила скоро цела Евроаа, да се бори про

ПРОГОНСТВО ОБРЕНОВИМ ИСТОРИСКИ РОМАН (143) Дипломатсво хрвање Живановић јо прво набацао на хартију главне мисди, а носле је све то средио у један цедокуиан нројект уставни. Тај пројект бу*е полнесен барону Рикману и он га са задовољством усвоји , изузимајући само оне тачке, где се говори о опредељају Србије, о њеном грбу и бар1"аку и о књазу и скупштини народној. Те тачке барон никако није могао сварити. 0 друге опет стране, ни књаз Милош ни остале старешине , нису дали ни поменути да се те тачке изоставе, наводећи, да без њих устав не би ни био устав. Срби су се љуто жалили, да баш Русија дира у оно, што је њима најсветије, као што народна скупштина и народна државна обележја. До Бога су вапили, да су те ствари њихне унутрашње, и да се оне страних дворова ништа не тичу. Кнез Мидош је узвикнуо : — Та код нас, болан, и жене кад пођу платно да беле, направе свој барјак и под барјаком иду на посао, а ви од нас тражите, да ми, читава једна држава, будемо без свога народног барјака! Притешњен, Рикман вајпосле изјави , да он за те тачке нема никаквих упутстава ©д своје владе, те их с тога и не може нримити.

тив неодољиве силе свемоћнога Наполеона првог, када су, дакле, Руси и Немци, као пријатељи а савезници, војевали заједничкн против Француза. За данашње доба, када Руси и Французи живе не само у тесном пријагељству као два велика народа, већ образују итесан, нераздвојан политички савез као две моћне државе, ове речи немачкога цара Виљема имају нарочити полигички значај. Оне звуче чисто као неки ирекор младоме руском цару, који данас не иде стопама својих великих претходника! Одговарајући на ову здравицу, руски цар Никола рекао је, да је према цару Виљему и његовом дому нспуњен оним истим осе%ајима, као што је био и његов блаженоаочивши отац. (Види депешу у чл&нку „Састанак царева".) Овај је одговор веома значајан, кад се узме на ум, да је покојни цар Александар III. још као престолонаследник, био познат као врли противвик Немаца, а доцније. као цар, он је прекинуо пријатељовање Русије с Немачком, а везао гшаменити Француско руски савез, који је Немачку смирио и укротио и од кога силна царевина немачка и данас озбиљно зазире. Дуго и дуго Немачка и Русија живеле су у присном пријатељству, којим се увек само Немачка користила. То пријатељсгво Русије Немачкој је битно помогло, да изведе велико дело свога нацијоналног уједињења. Данас је то старинско пријатељовање Немачке и Русије прекинуто, и тај арекид извршио је аокојпи цар Александар III. То зна цео свет, па то зна и немачки цар Виљем. И сад руски цар Николај II. устаје и јавно велн немачком цару у очи, да је према њему и дому његовом испуњен и отац његев. То је много значајно ! Цар Виљем опомиње рускога цара на далека времена, у почетку века, када су се Русија и Немачка заједнички борлле против Француза, а руски цар одговара: Да, да, ја памтим врло добро ово садашње време, када је мој покојни родитељ с Француском везао савез. да заједнички стану према иама и испуњен сам истим осећајима као и мој отац. Крупније и јасније тешко је што рећи. Значајно је јога н то, да је немачли цар напио своју здравицу немачки, а руски цар одговорио му Француски. Наравно, све је ово изведено с највећом учтивошћу и куртоазијом, али сва мека и глаг ка спољашност неће бити кадра да заклони тешку огптрину саме сушности. Време, у коме чак и сами цареви, за го стинском трпезом, овако крупно говоре, свака ко је знаменито време. и ове царске здравице јамачно ће изазвати жива говора у целој европ ској штампи.

Тада буде уговорено, да се те гачке засебно напишу на оделитом парчету хартије и да их барон нонесе в представи их евојој влади, *ао жеље целога српског народа н књаза њиног, које би Русија требала само да благослови. Бидо је још и других примедаба од стране барона. Тако, на придику, он је тражио, да се народни советници не зову тим именом , већ да узму на се име управитеља, а „народни суд" да се прозове великим судом и да у ствари буде анедација за пресуде, што их буду доносиди нижи судови. Најзад, барон је имао још једну жељу, а то је, да се пре поласка из Србије бар једном лично састане са свима главним великашима српским , нарочито с онима, који су се бројали у најжешће незадовољнике и противвике Милошеве. Посде кратког размишљања, кнез Милош му то допусти. Састанак је био одређен у великој касарни. Сви већи чиновници упарађени чекали су барона, а наиред су били истакнути Симићи, Петронијевић и многи други незадовољници. Ту се налазио и Вучић иа и Давидовић. Барон упаде унутра праћен својом свитом , поносно и накострешено. Дошав пред старешине, он загрми гневно и срдито, питајући их, јесу ди они то, што су се усудиди да дижу руку против свога законитога књаза и како су смели правити буну и узнемиривати народ у овој мирној земљи , коју су цареви узели под своје ведикодушно иокровитељство?! Старешине беху занемиле, а многи од њих нису ни разумевали , шта управо барон говори. И ако су и они биди мишљоња, као оно Милош, о руском језику:

САСТАНАК ЦАРЕВА Бреслава , 24. авгуета. Засебан царски воз с руским Величансгвима, приспео је мадо ире 9 часова пре подне. Почасна чета греаадира постављена на станица. узела је пушке „пред прси", музика је свирала поадравни марш. На жељезничкој стааици дочекали су руска Ведичанства немачки цар и царица н сви принчеви и принцезе, свита, генерадитет, представници власти, државаи канцолар кнез Хохенлоје, државни секретар барон Маршад и други ведикодо стојници. Цар и још неки нринчеви имали су руску униФорму. Царевд и царице љубазно су се поздравиди. Цар Никола је био у униФорми гардијског Александровог пука. Оба цара и царице прошли су затим испред уаарађене почасне чете, док је музика свирздаруску химну. Цчр Валхелм је водио руску, а цар Никода немачку царицу. Затим су у краљевском салону предсгављени обострани достојанственица. Зитим су се цареви и цр.рице и свита одвезли у земаљски дворац, гдо су руска Величанства одсела. Путем је била војска упарађвна. Силан народ бурао је поздрављао цареве и цараце. Ту у земаљском дворцу руска Величанства су доручковала, па су око 10 часова носегили немачког цара и царицу. Од земаљског до краљевског двора публика их је с највећим одушевљењем поздрављала. После кратког времена отишло се на смотру. Цареви су биди у нрвим, царице у другим дворским колима а ла Домон. Руски цар и царица заузеди су десна седишта. Пред колима и за колима јахао је по ескадрон гарде. Дошав на парадно поље, оба су цара појахала коње, тв прошди испред У1. војеног корпуса, који бешв постављен у два реда. За њима су се возиле царице праћене сјајном свитом. ПоЈедине пуковске музике свирале су руску народну химну, чим би се цареви дотичном пуку примакди. После тога, војска је два нута нродеФиловала, чему је цар Никола обратио био велику пажњу. У 1 час по подне руска Величанства одвезла су се с параде натраг право у земаљски дворац, а цар Ввлхелм врагио се на коњу. После су се немачки цар и царица одвезли у земаљски дворац, где су доручковади с руским Ведичанствима. Трпеза је бида само за њих четворо постављена. Још на парадном пољу цар Никода је изјавио како га је пуно задовољило држање војске и честитао заповеднику корпусном наследном принцу од Саксен Мајнингена. И цар Вилхелм му је изјавио своје признање. По нодне руска Величанства правила су иосете присутним прннчевима и принцезама. Затим се царица вратила у земаљски дворац, а цар је око 57» ч. посетио државног канцелара кнеза Хохендоја и код њега се задржао до 6 часова. А кнез Хохенлоје посетио је раније по подне Шишкина, помоћника руског министра спољних послова. У вече је био сјајан ручак у краљевском дворцу. На средини трпезе седеле су царице, руска десно а немачка лево; до руске немачки а до немачке руски цар. Преко пута немачког цара и руске царице седоо је државни канцедар кнез Хохенлоје, а преко пута руског цара и немачке царице наследник принц од Саксен Мајнингена. На ручку је бидо 225 особа. За време ручка свирада је разне комаде музика 10. гренадирског пука. У току ручка цар Валхелм је напио здравицу руском цару и царици, благодарећи им најсрдачниЈе на посети. како у сзоје име, тако и у име провинције и целога народа: затим је поздравио

— Снрдај сриски, ето ти руски! — ипак они су сад видели, да Русе није тако лако разумети. Неки су чак у себи мисдили , да то долази отуда, што овај барон уираво и није истински Рус , већ Швабо који јамачно и не говори чисто руски. Видећи да ћуте сви други, Давидовић се истаче и он први узе реч, да одговори барону. Он рече, да се старешине нису бувиле против књаза, али еу морале устати да с оружјем у руци траже нека права народна, која су била пренебрегнута и погажена. Оаи, дакле, нису тражили ништа друго, но да се врши закон, да се испуњава оно, што је речено у хагишериФима и Ферманима царским. Против дичности књажеве није имао нико нишга противно и књажев је живот био у потпуној сигурносги. Па баш да је књаз и пао у руке побуњеницима у доба највећега раздражења, ииак њему не би Фалила ни длака с гдаве, само би га нагнали, да учини оно, што је доцније учинио и сам, видећи да је то нотреба народна, а не нечија лична обест. На ове искрене речи Давидовићове барон се прилично смири и тада поче много блажим гласом опомињати старешине на слогу и браство, ако желе добра својој земљи; вначе они би могди навући на се гнев Русије и она не само што их не би узела у заштиту, него би још и сама Порти номогла, да незадовољнике савдада и да их на иослушност натера. „Ваш је сиае у вашој слози и у томе, да сви верно слушате свога књаза. А књаз онет ваљадабуде узвишен над свима и нрема евакоме подједнако правичан."