Мале новине

руеког цара као заштинвка мирв, на овом земљишту, на комв је некада заједно стајао предак руског цара е прадвдом немачког цара у искреном пријатељству. Нека Бог поживи високог госта и сачува га на до* бро Европе. Он »ије у здравље Њиховвх Величанстава, руског цара и царице. Мадо затим рускн је цар одговорно од прилике ово: „Уверавам Ваше Ведичанство, да менв према Вама и Вашем Дому испуњују исти традиционални осећаји као и мог оца, и руково^ен тим осећајима нодижем своју чашу и пијем у здривље Његовог Величанства цара Валхвдма и Њаног Величанства царице." Код прве здравице нвмачки цар је својом чашом куциуо чашу руске царице, што је код друге здравице учинио руски цар с чашом немачке царице. После прве здравацв музика је свирада руску, посде друге немачку химну. Орган државног канцелара „Норд алгем. цтг^веле, да ће се руски цар овом придиком уверити , да ]в немачки цар снажан ослонац старању за одржање трајног мира у Европи. Даље тврдо верују , да ће овај састанак учврстити пријатељство између руског и немачког цара, те да ће се, што је главно, одржати мир европским народама.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Енглвока средозвмноморска ескадра. Како јављају из Атине, енглеска средоземноморска ескадра, којом командује лорд Симур. приспела је 22. овог месеца у Фалерон. Ескадра се оастоји из 12 ратнвх броиова са 8000 момака, а путује по наредби лондонске владе у турске воде.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Руски царски супружници стигли су у Бреславу 24. овог месеца, где су их на станица дочекали немачки цар и царица и пруски принчеви и принце»е. Народ је одушевљено поздрављао госте свога цара. Варош је дивно окићена. Руска Величанства одсела су у дому Шлеске области. Сав скупоцени намештај донесен је из Поздама и Берлина. Руски царски супружници присуетвовади су и свечаности откривања сноменика цара Вилхелма I. )( Из Петрограда јављају, да је гроФ Игњатијев кијевски губернатор, рођак чувеног председаика сдовенског комитега, ностављен за члана државног савета, али да н даље остане као губернагор у Кијеву. Ђенерал Драгомиров добио је од цара "орден Владимира првог стенена. (!) Прекјуче је тело иок. кнеза Лобанова однесено из Кијева у Москву, где ће се еахраиити. д Стање гроФа Шувалова, варшавског ђенералног тубернатора, даје онравдане наде, да ће болееник саевим прездравити.

ЈЕДНО НОРИНАРСКО ЈУНЕ Господнне уредниче, прочитао сам у прекЈучерашњем „М. Журналу", где аегов „главни" уредник истиче евоје „знањн" на вели, да је у том иогледу ча.( и взс нретекао. Колико је пак знање „главног" ур«дника „М. Журнала" и све браће Савића, доказују они јежелневно у свом скандадо*ном листу, где нижу гдумости на глупост. Знајући да ви то ћубре јамачно и

Кад већ тако дође реч ва самога књаза , онда ее поједине старешине почеше тужиги на Милоша и ту су онда протвв њега изношене свакојаке жалбе, и •основане и неосноване. Барон ах је трнељиво сасдушао , па им онда ионови своју пређашњу нрепоруку : да буду еложни, па ће онда и књаз нрема њима морати да буде правпчан. Нзрочито треба да се чувају туђинских онасних теорвја и мислв. Кад је био у тој речи, барон се окрете овој страни, где је био Д*видовић , да нарочито покаже, како ту њега мисли, па онда иоче оштро говорити, жако у Србији има усијаних глава, које су понримаде свакојаке туђинске реводуционарае и слободњачке иде■1®, к0 Ј е никако нису за Србију, ге тиме кваре само омладину и уносе **о дух у земљу. Од тога треба да се чувају као од живе ватре, јер им то највише можв нашкодити пред царевима, који бунтовничке реводуционарне идеје нигде неће да трае а да их нуштају да узму маха. На томе св свршио овај саставак. Кнез Мидош нанише по Рикману оиширно писмо за Неслрода, где се хвали, како су с бароном у Србвји ствари леио свршили, о чему ће му барон усмено опширнија извешћа поднети. Ту се Мидош, по обичају, препоручује великој милости царевој и изјављује евоју пуну готовост, да вазда буде нослушни извршник цареввх жеља и зановести. На томе се свршила ова значајна мисија барона Рикмана уОрбвји. Сутрадан, 19. јуна, из Пожаревца су одлазиди и кнез Милош и барон Рикман. Овај по• следњи кретао се за Букурешт, а кнез Мидош полазио је »а Цариград, где су га још изодавна с нестр•аљењем очекввали. (НАСТАВИЉЕ СЕ.)

нв читате, ево извадићу вам само нвкодак) таках гдупости из њаховог уводног чданка блш у том истом броју. У том чданку („Црногорска двор") веда тај нвнисмени „гдавни" уредник ово . ...,Од како је на чздо јужно-словенског балканског савеза стао кнез Накола Петроваћ". Прво и прво 0 таквом савезу подитички свет још незна ништа, мањаконије скдопљвн у рвдакцаји Ж М. Журнада", а друго какав је то гдупава назив „ јужно-словенски балкански савез и ! Као да би могдо бата још а некога северо словенског балканског савеза." Даље истиче: како је кнез Накода „ из оне малене земљице створио угледну држгвицу, која с иољ1 и изнутра заслужује највеИу аажњу ", а то веда, сгворио је „гвозденом иесницом *. И то говори лист, који се свуда кочопври као радикални орган. Тај гдунаа и не види, како таме сам себо бијв у главу. Јер ако је „гвоздена иеснаца", донеза толику срећу Црној Гори, зар отуда догично на сдедује, да би гаква „гвоздена песница" требала онда и Србаји. И но њ»му би то онда Краљ Адександар имао мање права на „гвоздену песницу", но Кнсз Никода, ако већ та „пееница* има тако благотворно дејство, какво јој тај глунан ириписује. И како се онда то слаже, хваљењв „гвоздене иеснице"' у „Цр. Гори", а тражење најразузданијих слобода за Србају, кад је и у једној и у другој земљи исти народ, с истим особинама и једнаком културом? Ада кога ми то ннтамо? Звекана, који не зна ни откуда је шупаљ. Даље нзноси и ову гдупост: „На црногорском двору је у уиотреби француски јези.с и , што свако, који је нисман, мор* разумата, да се на сриском црногорском двору, не говори сриски, него само Фраацуска, шго је у осгадом проггачка лаж. На посдетку Јгврди : „како је „ народна машта веК за љубимца кнежева, малог иринца Петра, нашла невесту: малу бугарску аринцезу." Его, тај глупави човек не нозна)в чак ни придаке нама најбдажег двора бугарског ! Он, будала, не зна, да кнез Фврдинанд има само два сина: Бориса и Парида, а Аерке нема ни једне, нити се данас још може говориги о томе, да ди ће је икад и имати. Ади код једнога незналицв и звекана све је могућв. Ту св чак и мушкић Ћарал може да нретвори у „принцезу". Ах, машта, машта! 0 нреиснодња глупости. И то све натрнано је у једном једаном уводном чланку. А замисдите шта би св твк нашдо, да ко залудан седне па да узме претресати сваки број овога жалосног „М. Журнала", какве би рогате глупосги тек ту покуљале. И таква скандалозна незналица сме још да говори о неком знању! И такво јуне новинарско још носи титуду „главнога уредника"! Јадна срискз журнадистико- Прамите, г. уредниче, увереље мога најоданијег ноштовања. Ваш одани А. Арсенијевић

БЖОГРАДСКЕ ВЖСТИ Краљичин имен-дан. Јуче пре подне била је у цркви св. Нагалије свечана литургвја с благо годарењем, на коме је чинодејствовао и г. Мигронодит Михаидо са више свештеника. Служба божјој и благодарењу нрисуствовади су г.г. минисгри, нредставнвци вдасти, управа и чданице женског друштва и многи одлични грађана. Многобројне честитке отпраћене су јуче тедеграФским путем Њзном Ведичанству у Смедерево, * Маневри Ми смо још раније јавиди, да ћемо ове јесени вмати великих војних маневара. Како сад сазнајемо, у овим маневрима, који ночињу 22. сентембра, учествоваће дунавска и дринска^ дввизвја, које ће једна против друге оиерисати. Маневри ће се изводити у нравцу Београд—Ваљево. * Наш подлистак. С више сграна нитају нас, хоће ди још дуго трајати и када ћв се завршити наш нодлистак: „Прогонство Обреновића", с тога овде свима јављамо, да ће наш подлистак од сада без прекида излазати редовно у „Малим Новинама" и да ћв се свршити крајем септембра. На питање: да ли ћв се овај подлистак отштампавати у засебау књигу, за сад можемо одговорити само тодако, да ће то зависити од одзава читалачке нублике. Дело јв доста велико и ми не бисмо смели његово прештампавањв предузети онако насумце, док прво не видимо, кодико | ба се куиаца првјавидо и да ла ће их бита бар толвко, да нокрију трошак око нрешгамаавања. Тога ради, дакде, у половини сентембра биће објављен позив на претплату, на, према одзиву публакв, знаћв се, хоће ди бати гшаштамнавања. Тодако јављамо ради онвх, којн се интересују за ово дедо.

Концерт. Бивнш чдан нашвг нозоришга г. Накола Симвћ, који јв некодико ноедвдњих годида нутовао с позоришном дружаном по свама ерпским крајевима, па јв том нридаком давао предегаве и у Грчкој, ноднео јв био, како смо јавнда, мадбу нашој унрави назорншној, да га чрнма за члааа, ади уарава не хтвде га примита. Г, Самић је, бдваћа ев у Цараграду еа својом дружаном. цраграво вадаку терајадну шгету са узрока, којв ма наћвмо ишоаагл н првгрвсатн; а сад онег и уирава нозорашна нашда св побуђана, да одбајв њагову модбу! Да би се г. Самнћу нратекдо у помоћ да саставн нову нозоришау дружану, с којом би наставио евоја пуговањв ио сриским храјевима, ов*е ее овах дааа саегавао одбор од књижевника и нованара, у цел>и, д* нриреди једаа концарт у корист г. Снмаћа. Оаај концарт бићв еутра, у среду, у дворана Кодартовој. Програм ћамо данеги сугра, а за сада јављамо, да ћа на кожцергу судедовата г. Иднја и г-ђа ЈБ. Сгааојазић, чханова кр. срн. народног аозорашга, г. Т .Јма Андрејевић Аустрадијанац, оиладанска пввачка дружааа „Сдога*, позорншаа оркестар, г. г. Магуш и Бр. Цввтков <ћ књижавнаца а уметнаца. Још и то можемо рвћа, да јв програм врдо лвп и да ћв се на овом концаргу прза иут свирати марш ХХУ1 клаев питомаца војмв акадеиије, комнозицаја г. Тошз Аадрајеваћа Аустрадлјанца. Како програм гако и судвловача концерга засжужују иуну тонду нажњу нашаг баоградског езега., Позоришха. Вачврас св нриказује у нооришгу „Гренгоар". Насдовну удогу играће г. Исаиловаћ, која већ од нек)лико годааа нредсгављ* на нвмачкии «>зорнацама. У четвртак ће се прадсгављати Шадаров« „Разбојница". Госа. Исаидовнћ ћа тада госхоааги »/.« Фрања Мор. * Транопорт. Јуче је трансиортовано заШгајабрух 15 вагона дебвлих свиња. Тринаест јв вагона « Параћина а два из Паланке — укунно 600 коизд« свиња. —

СМ1СИЦЕ Сапун као дезинФвкционо срество. Прома најновијим иепитивањима, еанун има и ту драгоцену оеобину, да дезинФицира и да бактврије убија. Има доста људи, који имају у својој Фамалаја да нвгују чданове, заражене каквом заразном болешћу, у незнању или лакомвелености и не воде бригу о томв, да вазда имају срветва за двзанФекцију, којдм м(м*у руке опрати и очастити. И тако нврадећа то, ови еама дако добију иету болеет, иди је пренесу на другога. И ових је случајева било доста и чвсго, међутам, еад је Толе нашао, да у еапуну имамо врдо добро среетв! за дезинФекцију. Оа је најирв радио с кодеркам: цилама, које је но нравидима бактернјодошким етављм у разној множини у растворв сануна, јачв и слабије. К тако је нашао, да на сгадаој гемнератури од 15 цм(ајусових, петнроцантни кали саауаеки раствор од омш процента убија све кодерне бацилв. Ала и раствор »д два процента убија већи део бацида, ако на истој теосаератури дејствује дееет минутз, а тричроценгнш раствор убија их : за исго време, још счгурнајв. Ичта се успех показао и нри испитивању оеталих врети с»пуна. Нв мање повољни усчеси добавени су и гсрж »ччтама с таФузаам бацилама. У шеегнроцектдом рлствору угинуле су све тиФузне бациле. — С ногдедо«, дакле, на ово драгоцено својство сапуна, требада б« да сви""они, који долазв у додир са заразним болветима, одмах после еваког додира с бодееником очисте рукв ј саиуном, одноено његовим толлим раетвором, јвр тиме г I ем ће се сам ааштитити од заразе, вм ће оеујетити даљв ширење несрећних заразних болеети.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Уторник: 27: Гавда и олуга, драмолет у |вдном чину, нанисада гроФица Христијана Тун-Ваддшгајн, превео е немачког Ђ. Симић. — Грвнгоар, нозоришна игра у једном чину, напиеао Божвик. и;*авео с Француског Јован Ђор^евић (г. Михаидо Ие&шловић приказиваће улогу Гренгоара као гоет.) Шаран, шаљива игра у једном чину, нанисао Ј оиак Јовановић. Чагвргак 29: РавбојнИЦИ, драма у ает чвнова, наиасао Ф. 1Дчлвр, превод с немачког. (Г. Маханло Исаиловаћ приказиваће удогу Фрањв М»]»ж као гост.) Субота 31: Јодановв к&бри, комедиЈа ввдвиж у три чина напиеао Морис Ордоно, нревео © ског Душан Л. Ђокић. (Нов комад.)