Мале новине

Грчиште, Смоквица, Фурка, Јениџе Вардар, Доњи Тодораћ, 1'ори.и Тодораћ, Водена. Дојран, Штрово, Костурна Крива, Постол, Бајадце, Карасуд, Света Петка, Божица, Серменин, "Бевђедија, Гуменџо, Бог данце, Јаџидар, Пирава, Морарце, Јерехарце, Зорба, Јелеџијево, Сехово, Сгрумица, Вардар каиија у Солуну, Моравце, Ореовеца, Смол, Брајковци, Пово Седо, Кодешвно, Сгарв Валдовци, А имаће извесно маого других зз ксја нисам вмао од кога сазнати, нарочито не у посдедње доба, жад сам Сио с мојим работама мало даље од извора за такве новости. Сви са којима сам се разговарао, туже се једногдасно на тешкоће које им чиве и Турци и Грци и Бугари. Шго ова носледњга — Грца и Бугари — то чине, нотиуно разумемо. Протаву тога ми ее боримо и борићемо се. Ала да нам сами Турца чане тешкоће нри иисању и потиисавању араовала, то не разумемо: Шга њама сметај? Срби? И зар за оиетанак њихове царевине није много боље ово истицање Ср ба као заеебае народаоети? Зар вачедо: „иодели па владај", које .вековима држи Аустрију, не би бвло као чашица коњака за њен болни оргаиизам? Кад не би било тешкоћа, кад би било кога у Серезу, који би само упућивао људе коме д» се обра ћају, толико ба се модба зи отварање српсках шкода подвело, да би тешко бидо толико учитеља нзћи, који бв били турски ноданици. Ја сам недавно учанио мади лет до Сера (Сереза) и Кавале. Оеећао сам се и тамо а нарочито у Серезу, као Србив задовољан, али ми је криво било да тамо нема српског консулата, и ако ти крајеви имају и могу имати поела са Србијом. За то би ваљало ставити у аманет вдади српској да промисди не би ли се могли отворити консулати, на ма и почасни, у Кавали и Серезу? При завршетку писма сазнадох да нису добро прошде модбе за српске шкоде код вадије- Ако не будете вмали извешћд с друге стране, еазнаћу и ја и извествти вас. Чујем за сад да дозволе за отварање не да у пркое царској ирада за коју со вели да постоји. Каже: пема Срба! а шго ми тврдимо да смо ту, он то но верма. Ту вели не вреди сопствено приз нање. Хтео бв, изгдеда, да нам Србинство потврде Ј'рци и Бугари!.,.

ЈЕДНА ПОЛИТИЧКА ПАРНИЦА У НЕМАЧКОЈ Пред трећом казненом комором бердинског првостеиеног суда расиравља се већ од неколвко дана једна полигичка парница, која је произвела огромву сензацвју не само у Немачкој него у цедом свету. У ту нарницу уилетена су највиша меета немачког царства и најближа околана царева. Тужитељ ]е немачки државни секретар (што је тамо толико ко лико министар сиољнвх нослова) барон Маршал, који нред судом дично заступа тужбу, а између маогих еведока дошко је лочно иред суд и кемички државаи канцедар квез Хоенлое. Познато је, јер смо и ми о том пвсали, како су у немачком рајхстагу и у штампи взбијали гласови, како упоредо са уставном владом, кој« носи одговоркост за сву држ»виу уираву, ностоји и једиа тајна -влада, т. г. „камарила", која утиче у све државне посдове и којој се нр^бицивало, да је она ировзвела меоге промене у васоким државиим дичноствма у току носледњЕХ годана, Да ди та камарила у истина ностоји, то се у тој парница, која још траје, није доказало, ади је иста открвда једну суму интрига, дошантавања, кле вета. ширења лажних веети, да се оеумњиче најгад нијим средствима државаа вдада, нарочито пак држивви канцелар кнез Хоендое и држанвв секретар бароа Маршал, канда су они бнли виновници оних нападаја на камарилу и тако да падну у немидост цареву. А у том скаидалозном иослу имада је активну улогу т. з. политичка подиција, нарочато иак један њезин уважени чнновник, кримивални комесар пд. Тауш. Глгваи нредмет оптужбе јесу два чланка, која су изашла у једном берлинском недељном листу. У тим чланцвма се тврди, да онај нознати нрви теисг здраввце руског царн Николе у Вратвслави, који је носде исправљен, не ^ јо изаесен у јавност ногрешно него намерно, да се у немачкој штампи произведу нападаји на цара Николу II, и тако спреми нријатељски споразум из.међу Немачке и Русвје. Као виповнвк те намерво лажне веств назначен је у тим чданцама, истина, не пуним његовим именом, ади тако да је то свако могао одмах ногодати, врховнн двор ски маршад гро* Ајденбург. брат немачиог носданика у Бечу и рекло се, да Је он то урадио услед енглеског утицаја. Ствар је дакако била у први мах апсурдаа, јер нема ансодутно раздога зашто би једна дичност, која се назази у најближој околини царевој ишла да квари цареве нланове а у корист Еагдееке. Но ширитељи те лажне вести нису ни намеравали, да се она верује, него су они ишли затим' да цчр поверује, да су ту вест сковади и у свет турвли барон Маршад и син државног какцелара, прввц Хоендое. Та два чланка писао је један бивши нруски ОФицир, пл, Лицов, који је стојао у сд жби тајно полвтлчке нолицеје и којега је унотребљивао и плаћао

речени криминални комесар Тауш и према томе ее утврдило, да су те интриге протвв немачког спољног министарства имаде свој извор у канцеларији тајне полвције. Но није се само радило против министарства спољнвх посдова него и против војног миниетра Бронзара од ШелеидорФа, који је у встини и дао оетавку, па и ту је био умешан криминални комесар Тауш који је свог „поузданика" Лацова натеривао да пише анонимна пнсма и потивсује признанвце са лажним именом. Државни секретар барон Маршад пред еудом врло енергвчно поступа, где је унотребво врло значајну реч, да није нашао другог средства да раскине мрежу интрига и лажи, коју му хтедоше стегнути око врата, него да се стави под заштиту јавности. Тауш је настојавао да свој цвљ осумњичења барона Маршала и државног канцелара кнеза Хоендое постигне тиме, што је оне чланке поедао носланвку грОФу Ајдепбургу у Беч, надајући се, да ће их он цару предати и устати нротив речених дичности. Али посданик није хтео с њим имати носла него је у ствари говорио с бароном Маршадом. Сви листови мишл.ења су, да није Тауш прави виновник тих гадних ингрига, него да је он радво у интересу других дичносги, што је већ утврђено тиме, што Тауш назахтев суда није хтео казати имена изговарајући се, да не сме одати званичне тајае. Нредеедник суда наложиомује, да тража у уиравника по лвцвје дозволу да може пред судом казати све, ну уаравник није хтео ту доаволу дати. Кад се ова парница сврши, известаћемо шга је даље бвдо.

Из Српства Војводина : „Браник" јавља, да се еиискон бачки Герман Опачвћ нвје ограничио на свој поступак с ирам др. Михаила Подита као консисторијалног Фискала (адвоката), него је носдао „наредбу" и г. г. др. Лази Станојевићу и др. Идији Вучетићу као чдановима епархијског идминистратввног одбора да му имају „писмено под јамством своје часне речи" изјавити, да ли је онај чланак (који епископ назива „памФдетом") у „Бранику" ишшао с њиховвм претходним знањем и одобрењем, пошто су они чланови дружиае око „Браника" Речена господа одговорили су епископу Опачићу, да се они не осећају позванимз. одговараги никоме и ни у ком ногледу за новинарско „иамФлете" ни као првватниљуди а најмање каочланови енарх: админ. и школ. одбора, сво да су баш тај чланак и еаиисади и нотписали; јер они, као чллнови епархијеких вдасти не потиадају ни под чвју дисцаплину, те према томе ни за тај „иреступ" нема места претита им са „дасципдинарном одговорношћу". Заиста једиа чудна отвар, где један епиекоа хоће себк да приевоји дисциаланарно право пад потпуно независним људима, чланови једног маавтономног тела, којему тај еиископ није нашта друго ного само једноставни председнвк — и то још за један непотписаеи члаиак у новинзма, које имају свога одговор ног уредника ! Да се та цела ствар у својој потпупој сдвци може разумети овде код нас, у Србији, рећи ћемо да би то било управо гако, кад би један министар потегвуо једног народног посланиаа (пошто и чланове епарх. одбора у Војводинн бира народ а не поставља епископ) на дасципдинарну одговорносг због тога, што је написан у страначком органу тог носланвка јдан извесан »нониман чданак против тога миниетра. Код нас би се цео свет смејао таквом постунању министра, али епископи наше браће у Угарској, васлоњени на мађарску владу, држе да когу слободно и без казне да врше сваке врсти насиље. Жалосно за цело! Мз смо међутим врло љј 6 онитни како ће ее та чудна ствар свршити, — У Земуну изабран је за народног посланика на хрв. слав. сабору у Загребу, тамошњи нредседпик онштине Ф. Косовац, — Вршачки лист „Српство" постао је подитички лист, пошто је подожена кауција и од нове године излазиће два пута иедељно.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Бугарска. „Ажан Балканик'' пише: Званичао је утврђено, да сем СоФије није бидо нигде другде немира приликом иавршених избора за Собрање. Није истина, да се употребила већа сила полиције и војске, да се влади осигура победа. Прилвком взбора војска није никако премештана. Природу немвра у Софијн утврдило је неколико дииломатских агената који су својим очима гдедали изгред светине, коју су вођи опозицвје раздражиди против полиције. Доказано је, да од становништва нико није ни убијен ни рањен, а од полиције рањено је неторвца службеника, од којих је један од добивене ране умро. Избор у Старој Загори — а ту иије Цанков кандидован него у Белој Слатини — покварен је због свађе двеЈ - у партија, које обе држе с владом. Нијв допуштено доводита оставку војног мшшстра у везу с изборима, јер

је оставжа Петровљева била утврђена нре нвкожикв! неСеља и није одмах решена због тога, што је кнеа путовао у Ебентал. Сем Петрова још су два ђенерала у резервном кадру. Отступивши и војни миниетар није никада додазио у нрилику да се нокажн као цротавник у решавању иитања због емигрираких ОФицира, јер такво питање и не постој'и. — Кнез и Петров растали су се у најбољеи пријатељству и споразуму. ИЗ БЕЛА СВЖТА * Из Цариграда јављају, да је тамостигао ноше бугарски двпломатски агенат Марков. )"( Веста о путовању председника Француске републике Фора у Петроград нотврђују се. Фор ћв тамо стића кад врате ауетрајски и немачки цар посете руском цару, пошто је и он њих нре посетио. — Из Петрограда јављају, да је примљбна оставка Фандандског ђенералног гувернера грОФа Хајдена (о којој смо недавно јавилв) а за његовог заменика иоетављен је привремено ђенерад Гончаров. ГрофХајден био је Финлаадеки ђбнерални гувернер од г. 1881. до сада. !) У погдеду нутовања председкика Француске репубдике Фора у Петроград, изјављује сенатор Вадов, „огац усгава", да он не разуме, како се може дебатовати о нитању, да ди председник ренубдике сме нутовати у иноегранство, Устав то нб забрањује и за то нредседник не треба дозволе ни жоморе ни конгреса. у Француској се много прениру о томе, да ратна морнарица није дорасда свом задатку. „Фигаро" веди, да је бивши министар морнарице Локроа предложио, да се за нојачање морнарице употребе 100 мидвона Франака, која се издатак има ноделати на 5 буџетсквх година. х Немачки цар ноставио је за гувернера немачке Источне Африке пуковника Либерта, а доеадашњег гувернера мајора Висмана ставио је на расподожење државном канцелару, да га употреби у управи колонија у Берлину. Из Букурешта јављају, да је кабинет Сгурзин дао оставку због тога, да утиша узбуђење, које је настало услед агитације опозиције и да разбистри унутрашње паргијске придике. Ишосн се као задатак новог кабинета Аурелијановог, да укдони тешкоћвЈ ко)е извиру из патања о постављању мнтрополита примаса и које није могао уклонити кабинет Стурза усдед његовог досадашњег држања. Д У данехом Фодкегингу изјавио је министар председник на стављену иатерпедацију, да је влада увек говорила, да утврђење Копенхагена има емер, да осигура неутралигет Данске. Садања вдада избагава све, што ба ју могдо обввзати за елучај рата. Вест, да између Данске в Русије постоји тајни уговор, није иегинита. Фолкегинг прнмао је једногдасно даевни ред у коме се вели: „Нека влада увери иностранство, да Данска нрилнком сукоба између других држава ништа друго не жели него то, да одржи свој неутралитет. X Талвјански парламенат одобрио је угопор са Швајцарском у погдеду бушења тунела кроз планину Сампдон, = Мађарска вдада нреддожила је цару и *раљу Франц ЈосиФу да поетави еа члана магнатеког дома познатог мађарског романописца Мавру Јокгја. X У Единбургу држао је врховни командааг енглеске војске Лорд УодзелеЈ говор у ком је еаергично заступао општу војну дужносг. II Руски војни миниетар поручиоје градионицш бродова у Або, у Финландији, две торпедске лађе од 190 етоиа дужине. )( Руски минвстар грађеввна израђује законеки пројект, да ее сибирске реке Лена и Ангара саоје жељезницом. :: Грчки дисг „Аети* јавља, да ће Критски зајак извршати кредат Лионе. (?) Из Каира јављају, да тамо вдада велико узбуђење због ирееуде апедационог суда у погдеду повратка 500.000 Фуната каеи државнах дугоза. Држв се да ће доћи до миниетарске кризе. АагдоФалска штампа жестоко уетаје нротив те нресуде и говорао потреби да Енглеска ногпуно себи присвоји Мнсир, д „Агенција СгеФани" јавља из Адена, да је маЈ "ор Нерацана телеграФиеао из Варабила: „Прамао еам телеграм краљев о ратиФикацији уговора мира н I с места сам га посдао Негуеу. Прексутра (15. ној вембра) стижем са 200 заробљеника, који су еви здрави, у Харар, да их доведем у Игалију чим будв сиремљен Караван н пратња. У току цвдог марша помагао нае је Рас Маконен пријатељски. Маконен уверава да ће ее свн заробљеиици брзо скуанти у Харару чим Менелак добије тедеграи краљев." Из Бомбаја Јављају, да је тамо више Еврошљапа ободело од куге.