Мале новине

Све чиие један дарежљиви и милостивни владар иоже одликовати једнога достојанотвеника свога њему је било дато и указано ! Јамачно ћете нам рећи.: — Па кад му је толвко давано и чињено, мора ,да је то човек и васлужио; ваљда му не би то тек онако давали ? ! Немамо потребе да нагађамо и погађамо, да ли је свло и како ли јв било? Ствар се тиче г. Милована Ђ. Миловаеовића. Њега знате ви, њега знамо ми, па можемо одмих за тренутак видети како ствар стоји у истини. Ето, дед нам кажите шта је тај човек привредио Српству и овој земљи као про<1>есор |В. Школе, шта је урадио на својој струци, шта је стекао и приновио српској науци ? !... Или је ту тековина за српску науку његова расправа о протеривању Краљице? Но можда ви хоћете да мерите његове успехе на другом пољу? Па лепо, дед нам покажите, шта је урадио као државник, као начелник министарства, као министар, као практичан радник на пословима државнвм ? Или се можда он истакао онако у опште као велики и плодан писац, као посилац великих и плодвих идеја, као човек који је око себе просуо светлост знања и напретка европскога ? Покажите нам ту ма што год, што би прелазидо међе обичних чланака и расправа, које пишу ђаци, почетници књижевни. Најзад, овај је човек имао веливих успеха као радикалац. Покажите нам барј.ту, на том уском и искључвом пољу партиском, да ли је бар ту што год привредио и урадио, да ли је бар своју странку дигао и уеапредио, кад већ није ништа веће учинио за своју отаџбину. Јест, осврните се и потражите на све стране, па ћете видети како су сва ваша тражења узалудна. Ви нигде ништа нећете наћи у ^целокупном његовом раду, што би по својој вредвости стајало у каквој било срезмери с сним успесима, с оним наградама и величањем, до каквих је он дошао. Свагда, у свему, кроз цео живот евој он је био маза и људи и судбине. Нигде није озбиљно запео, ниЈде се није озбиљно помучио, никад није ништа жртвовао, никад није озбиљно утрудио ни своје тело, ни евоју памет, никад није жртвовао ни један свој комодитет, нигде ни за какву ствар није се својски заложио, нигде ништа паметно и корисно није §урадио, — и ипак за то он је достигао највишв положаје и почасти у земљи, и у мало својвх година толико је био одликован, да му у томе нема парњака у свој Србији. Дакле, како рекосмо, био је вечита маза и људи ш судбиае, и готован у пуном смислу те мрске речи. И, ето, тсме човеку један једина пут указује | се прилика, где ба могао бар у неколико да се одужи и својој отаџбини и своме Краљу за све оне ми« лости и благодејања, којима су га обасулв. Па шта мислите да је учннио ? За све награде, за неизмерну милост, којом га је ■обасула његова сиротна отаџбина, он је њу ритнуо ногом и пљуиуо јој у лице, када му се она тај јадини пут обратила да јој учини једву услугу, и то услугу где он није имао ништа да жртвује нати ишта да вз!уби, само да се малко, малко потруди. Но ту морамо да захватимо малко поиздаље. Вн знате нашу борбу с Бугарима у Македонији. Да би угушили наш тек започети српски покрет, Бугари шаљу у Македонију најјаче и најспремније своје људе. У Солуву Је Шопов, у Скопљу Ризов, у Битољу Стојчев. Овај Стојчев веома је спреман и темељно образован човек. Он је евглески васпитаник, говори пер«>ектно многе језике, па између осталих чак и румунски, због тамошњих цанцара. Тај човек бивао је у Бугарској два. аут министар и он се сад иримио да буде у Битољу арост трговачки агент дугарски! Да би колико толико имали равну снагу према и»ему, решено је било, да се тамо пошље као наш генерални консул г. др. Милован Ђ. Миловановић. Рачунало се на његову младост, и на његову спрему, па његову вољу за рад и проучавање тих крајева, па најзад и на његов материјално осигурани положај, где би као богатији човек могао да се удеси и мало лепше да престави сјај Краљевине Српске, но што то могу ови наши обични сиротани, који сваки грош морају да взгледају из државне касе. Али, кад је г. дру. Миловану све то разложено и ово му место нуђено, он је дрско ту ионуду одбио! Један једини пут указала му се прилвка, да се чим год одужи својој отаџбини за толика доброчинства, и он јој се тада подругљиво у очи стао церекати, како је могла бити тако глупа, да тако што и поуми само од њега тражити ! Он, г. др. Милован Ђ. Миловановић, јучерашњи министар да напусти београдску калдрму, па да иде тамо некуд, да ломи врат по дивљој Македонији. Хо, хо, хо!... ала мора бити прост тај др. Владан Ђорђевић, кад му је тако што могло само и пасти на памет. И доиста, др. Владан је збиља показао велико овоје незнање у Зоологији када је мислио, да су љу-

дн сва она двоножна створења, што нмају људски облик, и кад је могао замиолити, да се и у једном тако гнусном саможнвцу и готовану, какав је војвода Балачко, може још наћи и трунке српскога родољубља! Ето вам. читаоци, дра. М. Ђ. Миловановића! Приђите и загледајте изближе ову ругобу наших дана, и ако имате капље српскога родољубља, вама се мора згадити при самом погледу на ову грдобу. Српски родољуби, клекнита, три пут се прекрстите и од срца замолите благо Провиђење, да мајка Србија од сада никад не родн нн једну оваку моралну ругобу, од које јој морају образи црвенити !

ДОГАЂАЈИ У ТУРСКОЈ Франкфурт, 30. јануара. Из Цариграда јављају „Франкфуртским Новинома," да је руска влада позвала јуче Султана, да именује свога кандидата за место крићанског ђенералног гувернера. КвДН, 30. јануара, „Келнске Новине" означавају као неистиниту вест, да су силе предложиле Султану да напусти Тесалију. Истина је Русија учинила такав корак, али јој је одговорено позивањем на одредбе из уговора о миру. КНЕЗ ФЕРДИНАНД НА ЦЕТИЊУ Како »Пол. Кор. а јављају с Цетиња, бугарски квез Фердинанд ће своју давно намерену посету на Цетињу учинити на пролеће, или бар не много доцније.

ви пут од Стаматовића и његсвих ^ака еаучио певати светосавску песму по овој мелодији ! Мислвм да неће бити на одмет, ако овде иснишем вз ове песме као из најетаријег оригииада езе оно, што сам запамтио; а молио бих свакога, ко ја више или боље запамтио, да ов&ј Фрагменат допуни, како би се овај красни споменик наше народно-цркнанв појезије од заборава сачувао. А ево мог Фрагмента те песме. Стиховв, које сам заборавио, означио сам тачкицама. Лета строФа односи се на пропаст Косовску од које је пред ону светосавску прославу (крајем 1838) прошло било 44$ година. 1. Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, Српске цркве врховној светитељској глави, Тамо венци, тамо слава, Где нам српски пастир Сава, Појте му, Срби, песму и утројте. 2. Пуна јеси кошница, трудољубна Србијо, Са свих страна сви Срби, и ти, љупки Среме. К небу главе подигните, Саву тамо угледајте, Саву, српску славу, пред престолом Творца. 3. Ој Србијо, рођена сестро Херцеговине, Ти сад баци мили взор на Савине дворове т 'Гам почетак српске славе,

Фрушка Горо, краси се телом кнеза Лазара,

НЕМАЧКА Кад је у немачком државном сабору расправљан буџет манистарства спољних послова, па се дошло до позиције »Посланство у Паризу," прочитао је посланик, принц Аренберг изјаву државног секретара Билова о Драјфусовој аФери у одбору. На то је посланик Рихтер приметио, да је та изјава дата услед потпуно импровизованог питања његовог и не дозвољава никакву сумњу више о томе, да Номачка нема ничег заједничког с ДрајФусовом афером. ОВЕТОСАВСКА ПЕСМА Г. Јован Ђорђевић, проФесор ив Београда изнео је о томе у »Бранкову Колу® ово : „Светосавска иесма Данас нема ваљада ни једпог српског места, где се у разним варијантима не пева омиљена светосавска песма. А ипак било је време, кад је празник светога Саве прослављен био без ове лепе песме, коју данас с усхићењем пева у нас и велико и мало. Ова је песма певана први пут на светог Саву у Сегедину године 1839., дакле пре педесет и осам година. Певали су је на хору сегединске цркве слушаоци ФилосоФаје о причасном, 8 после отпеване песме ишла је литија из цркве у српску школу певајући исту песму и еа улици до школе и у школа самој и у повратку из школе у цркву. Ја сам онда био ђак У другом разреду сегединске гимназије. Мелодију сам одмах у цркви запамтио, а дуго сам памтио и српски текст исте песме, која је онда певана у шест строФа, а сад ее цева у црквено-словенском тексту и у разним српсквм варијантама у четари строФа. Главнз заслуга овакове у живот повраћене светосавске прославе припада ондашњем сегединском пароху, а мом незаборављеном катихети Павлу Стаматовићу, великом патриоти и пријатељу српска омладине, коју је он волео и неговао и која је од њега учила »род свој љубити®. Онда се држало да је и текст и мелодија од Стаматовића и веровало се тим већма, што се знало да је Стаматовић изврстан певач, који се и с песништвом бавио. Ко би и ово умео боље расветлити, учинио би роду глас! Бојим се, да је онај првобитни Стаматовићев текст већ заборављен, јер откуд који учитељ и овде и код вас, сваки ти то прекраја по својој ћуди онај лепи српокн токст, а ми старији ове га више и више заборављамо, а штета би било, да се сасвим изгуби. Шат се ко још опомене ! До века жалим, што му песму нисам преписао док сам је још памтио ; ко 8на, хоће л' се случајно наћи когод, да је се сети ? Уздао сам се, да ћу је наћи у песмарици моје покојне сестро, као што сам нашао у њој пре неколико година текст песме, певане 1848. у Пешти о посмртној слави Симе Милутиновића; па сам се преварио у својој нади. Али тако је то, кад човек пропусти прилику, кад је што требало забележити. Тако сам пропустио и 1849. од покојног Бранка измамити његову највећу и најмилију песму, која је после његове смрти нестала, а за његова живота ннгде није штампана. Али ко је онда могао и помислити, да ће Бранко тако брзо отићи са света ! Онај Бранко, који је био оличено здравље и веселост ! Светосавка песма има два текста, народни и црквено-словенски, и оба се различно певају, према разним читанкама и катавасијама. Мелодија је једнака и у српском и словенском тексту. Питање је, који је текст старији и од кога је она лепа, дирљива мелодија ? На то гштање требало би да напш црквени људи одговоре, ми лајици можемо само вагађати. Ја знам само једно као поуздано, да јв српски текст веКим делом од Стаматовића н да је српски народ пр«

Вукашине вране, Царства српског враже, Уроша ти уби, а зла не избеже.

Србијо устани, и лице прохлади. Четир' стотин' и четаридесет девет лета Ти у мраку почиваш и не видиш света, Чуј нам вопл, Саво. Архијерејска глазо, И прослави Србају и сву СрбадиЈу.

ВЕОГРАДСК& ВЕСТИ Оввчан ручак. Јуче је Њ. Високопреосвештвнство г. Митрополит Михаило приредно свечан ручак, на коме су присуствовали г.г. министар просввтв Андра Ђорђевић, управник града Београда Риста Бадемлић, преседник општине, г. Никола СтеФановић, ректор В. Школе г. др. В. Бакић, проФесора Богословије, референат мвн. просвете Петкозић, статистичар мин. просв. Зарије Поповић, преседннк коасасторије прота Васа Милић и пенсионеванн секретар консисторије Атанасаје Георгијевић, којн је још 1836. год. служио у служби као практикант код срп. митроиолита у Београду, и г. матрополатов лачна лекар др. М. Васић. 0 овоме свечаном ручку довећемо сутра опширнију белешку . Врачарска задруга. Јуче је био годишњи скук врачарске задруге. Изабрани су за управни одбор г. г. др. Војислав С. Вељковић проФ. Вел. Школе, Голуб Јанић трговац, Милееко СтеФановић трговац; за вадзорви одбор г. г. Лаза Јовановић нач. минастарства^привреде, Милош Туцаковић управ. тргов. банке, Илија Антоновић трговац, Драгутин Величковнћ чав. мин. Финансија. 0 раду и ресултатима ове задруге за прошлу годину, проговорићемо у једном од идућих бројева. Вершш се. Јуче, у недељу, верили су со у Кра; гујевцу, г. Ж. Г. Даиитрајевић, тобџиски енжењер, с г-цом Маром Стојановвћевом, ћерком почкзшег | Младена Стојановића трг. из Крагујевца. Желнмо младим заручаицима сваку срећу. Венчадн се. Г. Живко Петковић, писар срева лепеничког, у округу крагујевачком, венчао се јучв, у новој крагујевачкој саборној цркви, с г-цом Јелб-» ном, ћерком почившег Јове Пешића, трг. из Крагу« јевца. Желимо младом пару дуг и сретан векЈ Врачарско пев. друштво »Св. Сава®. Држало је 30. пр. мес. у свом друштвеном стану свој годиш« њи збор, на коме је суделовао и велики број пријатеља друштвених. По прочитању извештаја управног, благајниковог и књижничаревог, које је збор приглно са захвалношћу, прешло се на претресање пословнака, који је Управа израдила и поднела збору иа од®брење. Претресан је члан по члан, и с малом дону» ном примљен је једногласно. После овога прешло св на бирање нове управе, пошто је стара управа пфднела оставку, али збор јој није хтео уважита оставку и са акламацајом је поново изабрао. Нови ночасни нданови Српског Пољоприврвдног Друштва. — На главном годишњем збору овога Друштва, који је држан на Три Јерарха, (30 јануа-