Мале новине

мсхра — г ег *еврше_ 9 —— ■ову ноту српски отпр&вник послова учинио је исте такве преставке и у двору. На крају поменуте цариградске депеше додаје се, како се мисли да је Порта услед тога дошла у заблуду, што је извештаје о једном старијем пограничном догађају у околинн Митровице од 27. маја узела место из вештаја о последњим пограничним догађајима од 2. јуна. * Бечкој „Пол. Кор." пишу из Београда, да је ерпски отправник послова у Цариграду, г. Христвћ у ноти, коју је предао посланствима, истрагом пограничних комесара и другим актима изнео доказе, да су напад на границу изазвнли и извршили Арнаути и низами. У исти мах он је у име српске виаде ивјавио заступницима веииких сила, да ће

ПОДЛИСТАК

од К0У10МАНА МИКСАТА

(наставак) 7 Настало је јако гурање, ко ће се пре докопати црквеног дворишта ; с тога смо морали у два три маха вастајати, те су нас и заостали пристигли. Гиуви Праковски опоро је одгуривао сел.аке десно и иево. •— НЈто једнако застајете? Вал.да ћу вас ја учити реду ? ! Зар не видите ко иде? Офицвр Ње- , говог Веиичанства Крал.а. С пута моме сиву. поручнику ! У дворвшту гсмила прште на све страие. Галова лепа, дирл.ом лозом сбрасиа кућа, налазила се с <не страве речиие што је Брвжноц делииа на две поиовиве. А псшто је главни грелаз Гио у дну села и увек кал.ав ма како вода стукла, духсвни је пастир допустио угиедвијим месввм псродицама да иедел.ом прслазе крсз њсгсву блшту, из ксје се такође могио ирећи ва другу обалу иреко иепо из молованог моста. Т&ко су и давас- сри удариии исагм путем заједво с Галотма. Ја сам вшао мало поиздале и пажлвко мсарво како бих улучио агоду да осиоввм

голозкајима и држати е, док се стално не позову Норту; да се ре да се предузму те 1ница. Српска влада ;е довести постивању стања у пограничној

- ( у бетк»ј „Нол. Кор." 15. о. послашк у Цариграду добио ;биљно престави потребу, да се ■раничЕој области обезбеди мир озбиљвих заилета. У овој ства• сиорњумно с другим силама,

^ГАРСКОГ СОБРАЊА анд првдио је 13. о. м. адресу сокао^ .,вор на престону беседу а 4>а од 26 чланова, с пречевим на челу. У уводу сеГ -т усдед преране смрти 1ујзе гим се ивражава велико ,нога Иј ^авништва због добрих а одржава с иностранством, нароосдободнтед.ком, сувереним и су'"Ч тим дреса цомиње конФереног иницијатора и ивјав јпто у њој учествује и т на фин»нсиско стање ирање састав скупштине ве ће, вели се у адреси, да та веома важна приЈслу одржања државног рер» отаџбине.

ЦИЈА МИРА 10 је 14. о. м. расправљање рофа Муравјова у погледу шоразуму, да се до одрееФективна снага сувозема. Одбор је решио, да то пиобојим пододборима. Нрви 5ор за проучавање тог питао. Други пододбор узео је и такође изабрао нарочити 'ање, који је изабрао трећи >вом читању кодиФицирање ,ове. Како .Келнским Новикао поуздано уверавају, да аа установу изборних судова. ли, да веће силе могу наиме",ија. Питање о разоружању пропало.

БУГАРСКИ ФИНАНСИСКИ УГОВОР Двајестак посланика собрања, који припадају Радославистима и Стамболистима, изјавили су, да не могу гласати за Финансиске предлоге владине. Услед тога сумњало се, да ће ти предлози бити усвојени. Али је влада уложила сав свој утгицај да ту опасност отклони и после дугих преговора пошло јој је за руком те задобила дисиденте да се уздрже од гласања и на тај начин обезбедила судбину предлога. 14. о. м. у собрању је отпочела дебата о тим предлозима, али се ипак и дал.е чине покушаји да се смлњи број опозиционара предлогу, Јер би мала већина изазвала праву буру опозиције у целој зеМЛ.И, пошто опозиција и иначе неуморно ствара у земљи нерасположење против предлога. Главни аргумент, којим се ради против тих предлога, јесте

своју пуну чежње голубицу. Тврдо сам био уверен е је она била скројила какав план на мој рачун те се нешто до мало час морало збити. Мождн ће заетати и каквим ми знаком што показати. У живом разговору женскиње је доспело до рибизала и огрозда. Све су у један мах говориле, по који би се пут засмејале вал.да кад би неког врло по другљиво ишчибукале. Дигла се била страшна врева ив које су допирали испрекидани узвици: „црвена хал.ина, плава хал,ина, жута хал.ина". Застајале су кад наиђу на лепо цвеће или воће, јер је Господин пастир био велики воћар те је имао на далеко чувених, скупоцених крушака : затвм су савиле у страну да разгледају бостан високо уважене поше, јер би их ова без сумње запитала : — Јесте ли видели мој бостаћ ? Како је све лепо набујало, нарочито Ђорђе, па и Јула ће бити врло укусна сасвим као и Маргита. Како вије имала деце ноцадија је надевала вмева своме омил.евом воћу, па би га брижл.иво неговала док као Сатурно ве поједе своју децу. 1 Док је женскиње разгледало воће, Пирошка се полако упути на супротну страву ка постати взмрежано! честим врсжима, дубоко со прину као да тжливије разгледа цветове, па иза леђа своје матерс и ост»лвх госиођа пажл.иво извади вз џепа педулвцу и ућушву јс у као злато жуто звоно неке двње. По тсм се обазре вије ли је ко спазио, па се Срзо всправи в псђе. Ја сам све ввдео и све знао. Она је меви писала ! 7 л »ко ме моја слутња није преваррла. Само да не свђем с ума од радости ! Притисвем руком своје срце да прслазввци не би чули колико лупа. Још вигда сунце није тако јасно

тврђење, да ти уговори знаЧе пљачкаЊе Земл.е од странб странаца. Каравелов је у собрању поротестовао против дебате о тим предлозима, јер бугарски железни закон забрањује предавање државних пруга страној ек'плоатацији, па је тражио да се пре гласања о тим предлозима гласа о предлогу, који је он о томе поднео.

СТАЊЕ У ФРАНЦУСКОЈ Из Париза јављају, да је Пијер Арнал, потпоручник Једнога пука који гарнизонује у Паризу, исчупио из мојске бајаги због породичних околно' сти. У једном отвореном писму Лубеу он нвјављује, да је та његова одлука сазрела, кад је командовао стражом у Јелисејском двору и сањао да ће по ааповести Деруледовој убнти Лубеа. Од ове ивјаве много је озбил»нији коментар, који је дао скупштинар Лази, а из кога се види да постоји систематско дражење и подбадање ОФицира против репубдике. Вели се да Лази, који је резервни оф.ицир,' има о томе велику преписку с активним оФицирима.

ДРАЈФУСОВА АФЕРА Ревивионисти хтели су 14 о. м. држати у Бре сту скуа у једној дворани ван града. Али им соп стценик није дао дворану. Услед тога су три до четири стотнне особа, које су хтеле присуствовати скупу. покушале да се врате у варош те да демонструју. Међу тим полиција је затворила градску капију, услед чега су демонстрантн с уавицима „ЈКивела слобода! ЈКивео Драјфус н отишли преко кеја и кроз другу капију вратили се у град, где их је полицијл растерала. Многи су похапшени. „Ехо де Пари" јавл»а, како је у министарству марине сазнао, да је Драјфус имао приспети 15 о. м, а сутра дан се то објавити. Д из Бреста опет јав^ају, даје отуда 15 о. м. отпловио један брод, који врши службу у пристаништу, те се мисли да ће он узети Драјфуса са „Сфакса" и тајно га искрцати,

НЕРЕДИ У БЕЛГИСКОЈ СКУПОЈТИНИ 15. о. м. дошло је у белгиској скупштини до нечувених призора. Социјалисти су викали „Живела република! Доле с клерикалима!" и три пут су у хору певали марсел.езу. Социјалистички говорници позивали су војнике да пређу у социјалистички логор и да своје оружје окрену против министара. Многи социјалистички 'говорници предсказивали су крваву револуцију. У Брислу је услед тога велико узбуђење. Свему томе био је узрок нов владин изборни предлог. Социјалисти су оштро осуђивали, што су квестори и судске особе пуштане у седницу да учествују. Квестори су протествовали и изјавили да они оримају пуну одговорност за свој ' рад. На левици је настала ужасна ларма. Седница ]'е "Ј- ■ 'х '-У* Ј > Г. !.! О К II О !>«.-<> ЈО 1101ТС сму на глас марсел.езе, чиј су реФрен понављали сви социјалисти и неки посетиоци с трибина. Али и цокрај опструкције оцозиције, скупштина ј 'е с 88 против 10 гласова ? а 11 се увдржало рд гласања, утврдила 23. јуни као дан за дебату изборнор предлога.

КОНГРЕС СРПСКИХ ЛЕКАРА Јавили смо да је српско лекарско друштво, по предлогу панчевачког лекара др. Јћубе Ненадовића решило, да се 12 септ. о. г. сазове конгрес српских лекара у Београду. Сад смо у стању ивнети и сам цредлог г. др. Ненадовића. Предлог гласи : Било је доба, када је од Истока и у њему Назарета креснула исвра културе хришћанске, кул-

сјало, све је око мене певало и звонило, па и мало дињино звонце, Једва сам дочекао да се сви удале, Зар овај' свет нема посла код своје куће ? На послетку изиђоше из бразде на уску стазу и упутише се управо мосту. Тада јурнем на свој плен и једним кроком обрем се пред цветом. Пирошка се баш у тај мах обазре, и кад јој лепо лице просја ј'ош једном кроз дрвећа дође ми вапрепашћено и смућено; али свакако тако се мени само причинило. Тек што увех цедуљицу и хтедох је отворити, а наједаред ме зграби за мишку нека тешка рука и изнад ушију ми вазвони заповеднички глас: „С места амо то писмо!" У први мах помислих издире се на мене судбина осветница, те сам био готов скљокати се и предати се; али се и нехотице окретох да се својој судбини добро у очи загледам. Она је била у оФицирској униФорми и у облику НТандора Праковског. — Како смеш дирати што није теби намењено ? раздера се он на ме. — Шта велиш ? одговорих збуњено, зар оно другоме припада ? Официр се насмеши подругљиво. 1— Иди ти брајко па из пакла вади тичја гнезда, а не ди{ ај у туђа писма' То ме до беснила разјари ; вацрвенех се као куван рак. — Писмо је моје! повиках. (Наставиће се)